UNAPREĐENJE SAMOPOUZDANJA

Šta je samopouzdanje

Samopouzdanje je vera u sebe i svoje sposobnosti. Ubeđenje da smo sposobni da se suočimo sa svim životnim izazovima i to uradimo uspešno.

Kada odišemo samopouzdanjem mi odišemo kredibilitetom, ostavljamo snažan prvi utisak i osećaj da možemo da se nosimo sa izazvovom i stresom.

Sve su to veoma poželjne karakteristike, pa nije ni čudo na nam najbitnija života pitanja često zavise upravo od samopouzdanja. Partner, posao, uspeh, samo su neki od njih.

Da bi smo imali samopouzdanje neophodno je da imamo realističnu sliku svojih sposobnosti i sigurnost u njih. Često problemi sa samopouzdanjem upravo potiču iz nerealistične slike o sebi.

Kako to? pitate se…

Ukoliko osoba nije realistična u vezi sa svojim sposobnostima, na način da ima doživljaj da je više sposobna nego što je to slučaj, da sve zna i sve može i radi to najbolje, njena okolina će na takvo ponašanje reagovati odbacivanjem. Iako se smatra da su ove osobe “pune” samopouzdanja zapravo to je lažno i prividno. To je maska koju oni nose kako bi se zaštitili.

Sa druge strane, ako imamo osobu koja nema realističnu sliku svojih sposobnosti, ali na način da ih ona sama umanjuje, tu je stvar prilično jasna. Osoba često u kontaktima strahuje i stavlja sebe u nižu poziciju u odnosu na druge.

Odakle potiče samopouzdanje

Sigmund Frojd, začetnik psihoanalize i psihoterapije uopšte, smatrao je da se naše samopouzdanje formira već kad smo jako, jako mali.

On je smatrao da svako od nas prolazi kroz određene faze razvoja. Te faze nazvao je Oralna, Analna, Falusna faza i Genitalni period.

Frojd je prvu fazu razvoja nazvao Oralnom fazom iz razloga što je dete u tom periodu fiksirano na upoznavanje sveta kroz svoja usta (mala deca sve stavljaju u usta). Ova faza dešava se od 0 do 2 godine života i glavni konflikt koji se u njoj rešava, jeste SIGURNOST nasuprot NESIGURNOSTI. Tačnije ukoliko su detetove potrebe namirene i majka je odgovarala na njegov poziv, dete će formirati sigurnu ličnost i imati samopouzdanje u životu. U suprotnom neće.

Iako je nauka napredovala i Frojdova zapažanja su prevaziđenja, neke stvari je on dobro video i ispravno tumačio.

Danas se zna da naše samopouzdanje potiče iz odnosa sa našim autoritetima.

Kada smo bili mali naši najveći izvori autoriteta su bili naši roditelji ili staratelji (značajni odrasli). Kako rastemo autoriteti u našem životu se smenjuju i na mesto autoriteta dolaze i učiteljice, učitelji, nastavnici, profesori.

Međutim, sve je počelo već u detinjstvu.

Odnosi unutar porodice i tipovi roditeljstva kojim su se služili naši značajni odrasli ostavljaju trag na našu ličnost koji često nije tako lako odstraniti.

Naime, ukoliko ste odrasli u kritikujućoj sredini. Ukoliko ste više naučili da primite kritiku nego pohvalu, velika verovatnoća je da će to uticati na vaše samopouzdanje.

Osobe koje su odrasle u okolini koja je bila surova, puna konflikata između ukućana i puna prebacivanja, takođe vrlo često mogu formirati strah od ljudskih kontakata i kroz to takođe živeti jedan prazan život sa niskim samopouzdanjem.

Kasnije u životu, posledice ovog odnosa se manifestuju tako da se osoba plaši drugih ljudi, ima anksiozne napade kada sa nekim treba da priča. Strah se intenzivno javlja i kod telefonskih poziva. Strah je skoro nesavladiv ukoliko treba da komunicira sa nekim do čijeg mišljenja mu je stalo. Uz sve to mogu da idu problemi sa stomakom, nervozna creva, anksioznost, problemi sa disanjem, padanje u nesvest i dr.

Ovakav život nije nimalo lak, kada svaka socijalna interakcija sa sobom nosi toliki intenzitet stresa. U telu se luči veći nivo hormona stresa koji se zove kortizol, a koji ostavlja posledice i po zdravlje.

Socijalni Faktori

Ukoliko ste odrastali u porodici koja nije podržavajuća, koja je prilično kritikujuća i u kojoj se vaše mišljenje ne ceni, velika je verovatnoća da ćete imati problem sa samopouzdanjem.

Priče koje smo zapisali kada smo bili mali, vrlo vešto znamo da održavamo i kada odrastemo, pa tako često u svojoj okolini ćemo tražiti osobe koje se uklapaju karakterno u ono što smo mi napisali i koji se prema nama ponašaju na poznat način.

Ako je vama poznat način da vas neko kritikuje, vi ćete vrlo verovatno iz svog video kruga uklanjati osobe koje se u to ne uklapaju. Ovo se često događa sa izborom partnera, pa tako ukoliko smo odrasli u ne podržavajućoj sredini mi ćemo verovatno naći i partnera koji se ponaša na sličan način, koji nas ne ceni i često tretira veoma loše.

Taj obrazac ne mora nužno da se manifestuje samo na izbor partnera, nego i na izbor prijatelja i dragih ljudi.

Na samom kraju osoba preplavljena emocijama i vrlo često i anksioznošću, shvata da je zapravo sama i u najboljem slučaju okreće se upoznavanju i istraživanju sebe. A u najgorem slučaju osoba se izoluje i sa osećanjem tuge, bola i usamljenosti dovede sebe do ivice i stanja koja nimalo nisu prijatna. Iz ovih stanja nekada se izvrši i samoubistvo tako da imaje na umu koliko je naša okolina značajna po naše mentalno zdravlje.

Ukoliko želite da pročitate ceo tekst na temu unapređenja samopouzdanja i saznate kako da vežbate svoje samopouzdanje na pravi način, kupite već danas po promotivnoj ceni moj E-book “Trening samopouzdanja”.

A oni koji su spremi i za viši nivo od toga toplo preporučujem da se prijave na online radionicu “Trening samopouzdanja”. Mesta su ograničena pa osigurajte svoje porukom u DM na mom Instagram profilu već danas!

Želim vam srećan i uspešan rad!

TAJNE DOBRE KOMUNIKACIJE

U svakodnevnom životu i radu sa ljudima primetila sam da većina nas ima probleme i poteškoće u komunikaciji.


I sama sam više puta imala utisak da osoba sa kojom sam u tom momentu pričala nije imala pojma šta joj govorim. Isto tako meni se dešavalo da podlegnem nekim ružnim i ne-konstruktivnim obrascima komunikacije kada bih se našla u određenim situacijama, i na taj način bih iskomunicirala sve i svašta, ali nikad baš ono što želim.


Jedan deo problema je taj što nas u školi detaljno uče jeziku i njegovoj upotrebi i pravilima, ali nas ne uče kako zapravo da komuniciramo.


Komunikacija je proces kojim se poruka šalje od osobe A osobi B. Ukoliko osoba B ne obradi tu informaciju možemo reći da komunikacije nije ni bilo. Sa druge strane ukoliko je osoba obradi, već možemo govoriti o komunikaciji iako osoba B nije dala svoj odgovor.


Cilj svake komunikacije je neka dobit za učesnika u komunikaciji. Ta dobit ne mora na očigled biti jasna, međutim skoro uvek je tu. Na primer, osoba priča i priča bez cilja, ona zapravo ima cilj i taj cilj je da zadovolji svoju potrebu za pažnjom

.
Kako bismo zadovoljili svoje potrebe, a ne bi ugrozili potrebe svoga sagovornika, bitno je da znamo kako asertivno da komuniciramo. Asertivna komunikacija podrazumeva izražavanje vlastitih misli, osećanja, uverenja bez težnje ka dominaciji, ponižavanju ili degradiranju drugoga. Asertivna osoba poštuje mišljenja i stavove drugih ali ne mora nužno da slaže sa njima.


Ova osoba odiše samopouzdanjem. Ona uspešno zadržava kontakt pogledom, ima elegantno držanje tela i zna na efikasan način ne-verbalno da komunicira. Ona se izražava razumno, iskreno I podržava druge da komuniciraju na isti način.


Kako se ponaša asertivna osoba?


Asertivne osobe komuniciraju svoje misli i želje na način koji ne ugrožava druge. Oni komuniciraju svoje potrebe sa puno poštovanja prema svojim sagovornicima. Oni poštuju i razumeju način gledanja na situaciju koju zastupa njihov sagovornik. Ukoliko pogreše znaju da se za to izvinu, a u stresnim situacijama imaju kontrolu nad svojim emocijama.

Kako biti više asertivan?


Jasno izrazi ono što osećaš i želiš od druge osobe. Dobro slušaj njihov odgovor. Imaj poštovanja prema svojim sagovornicima. U slučaju konflikta, nemoj burno reagovati, napadati I vređati sagovornika. Umesto toga, sagledaj I ponudi potencijalna rešenja za problem. Ukoliko naiđete na problem gde ne možete da zajednički nađete kompromis, budi spreman da odustaneš I odeš (ne na pasivno-agresivan ili manipulativan način).


Koja je razlika između asertivnosti i pasivnosti?


Pasivne osobe će uvek ići linijom manjeg otpora i uglavnom će raditi šta drugi od njih zahtevaju. Oni se često prepuštaju drugima da ih vode i donose odluke umesto njih. Uglavnom imaju nisko samopouzdanje I često izgube svoje ciljeve jer se prepuštaju drugima da ih vode kroz život.

Koja je razlika između asertivnosti i agresivnosti?


Agresivno ponašanje često podrazumeva ne-konstruktivne obrasce ponašanja, pa se često koristi ružan rečnik, naređivanje I agresivnim ponašanjem se često javno pokazuje nepoštovanje prema drugoj osobi. Agresivni ljudi moraju da budu pobednici po svaku cenu i njihovo ponašanje je često siledžijsko. Obično izgledaju strašno i superiorno.


U sledećim redovima opisaćemo ne-konstruktivne obrasce ponašanja koje često koriste agresivne osobe. Oni mogu biti:

  1. PRETERANA GENERALIZACIJA
    Iznošenje “Ti uvek…” ili “Ti nikada…” tvrdnji.
  2. NAZIVANJE POGRDNIM IMENIMA ILI KORIŠĆENJE STEREOTIPNIH IZRAZA
    Ako osobu nazivate “sebičnim đubretom”, ”šovinističkom svinjom”, ”neosetljivim balvanom”, ”histerušom” itd.
  3. UPORNO ČAČKANJE PO PROŠLOSTI
    Izigravanje arheologa, naročito onda kada ono što se dogodilo ne može da se promeni.
  4. DUGOTRAJNO SAKUPLJANJE NEZADOVOLJSTVA
    Sve dok jednog dana ono ne pokulja iz vas, izazvano naizgled bezazlenom sitnicom.
  5. PRIBEGAVANJE EKSTREMIMA
    Na primer pretiti mu/joj razvodom ako ne opere sudove, usisa, popravi slavinu, i sl.
  6. NE VREDNOVANJE ILI NE UVAŽAVANJE OSEĆANJA ILI MIŠLJENJA JEDNO DRUGOG
    Poklapanje jedno drugog i naturanje samo svojeg mišljenja.
  7. BAVLJENJE ISTIM STARIM RASPRAVAMA I OPTUŽBAMA
    Bez ikakvih novih informacija ili provere da li vas je partner shvatio.
  8. PROPUŠTANJE DA SE POMENE BILO ŠTA POZITIVNO
    O svome partneru ili o lepim stvarima koje je možda uradio ranije, ako ne i nedavno.
  9. NASTOJANJE DA DRUGOME NABIJETE OSEĆANJE KRIVICE
    Koristeći se manevrima kao što su izjave da vam je “zlo od svađe” ili izigravanjem ”jadne, izmučene žrtve”.
  10. SVAŠTARENJE
    U “istu vreću” trpati više stvari odjednom,ne odvajajući bitne od nebitnih, tako da na kraju ne razrešite ni jednu spornu stvar.
  11. PREPLAVLJIVANJE BESOM, MRŽNJOM ILI OČAJEM
    Ukoliko vičete ili vrištite; ukoliko prekidate partnera ili govorite istovremeno sa njim/njom; ukoliko demonstrativno napuštate sobu, bacate stvari ili tonete u tešku, ledenu tišinu.
  12. KORIŠĆENJE “OPTUŽUJUĆEG TI”
    “Ti mene ne voliš” ili “Ti mi to uvek činiš” ili “ Ti nikada ne slušaš”.

Kada se rasprava svede na uzajamno optuživanje, parovi svoje razloge za nezadovoljstvo bacaju jedno drugom kao vreo krompir i izvlače sve stare povrede, sve što im se ne sviđa kod onog drugog. Povrh toga, ONI SE ČVRSTO DRŽE TOG OBRASCA, bez obzira koliko puta time nisu ništa rešili, umesto DA PROBAJU NEŠTO NOVO.

Za kraj koje su to male tajne dobre komunikacije?

  1. Svoj fokus usmerite na razgovor. Ukoliko ste jedna od onih osoba koja lako prebaci fokus na druge stvari, vežbajte da ostanete fokusirani na reči svoga sagovornika. Ovo je odlična vežba za mozak i posle nekog vremena primetićete koliko vam ovo lako ide.
  2. Pokažite vašem sagovorniku da ga razumete i da ste tu. Rečenice poput “Sve te razumem…” ili “Skroz razumem kroz šta prolaziš…” pa čak i samo “Mhm… da…da..” nekada su sve što osobi treba da čuje. Bitno je da ovo činite dok aktivno slušate osobu, u suprotnom može veoma da iritira i bude kontra-produktivno.
  3. Naučite da postavljate prava pitanja. Pitanja otvorenog tipa mogu da budu vrlo značajna za vašeg sagovornika. Ako mu postavite pitanja i pokažete da ste investirani i zainteresovani za razgovor, možete podstaći vašeg sagovornika da vam se otvori još više. Ovo će takođe prijati vama i vašem sagovorniku jer će se vaš kontakt produbiti.
  4. Proverite koliko dugo možete da ostanete u komunikaciji sa nekom osobom a da što manje pričate, a što više slušate. Naravno bitno je da napravite atmosferu podržavajuću i prijateljsku.

Ključ dobre komunikacije nije da puno pričate već da iskomunicirate ključne i konkretne stvari, a većinu svog vremena posvetite slušanju. Ukoliko odlučite da isprobate ove tehnike, videćete kako vas ljudi više poštuju i uživaju u razgovoru sa vama. Pišite mi vaša iskustva ako to poželite.

Ja vam želim srećan i uspešan rad!

ŠTETNI OBRASCI PONAŠANJA

Kada smo pričali o psihološkim zabranama govorili smo koje poruke roditelj šalje detetu, a koje vrlo često mogu da utiču na dalji tok detetovog života i formiranje njegove ličnosti. Međutim poruke same po sebi nisu dovoljne da imaju ovako veliki uticaj na nekoga, ono što je drugi deo priče je detetova percepcija i organizacija ličnosti.

Svi mi se razlikujemo u mnogo čemu, pa  tako i u emocionalnom reagovanju, pragu tolerancije i načinu na koji obrađujemo informacije iz okoline. Kao što ja imam kose oči i gustu braon kosu, a ti si možda plav i imaš okrugle plave oči, tako se i naš psihološki deo razlikuje po mnogo čemu. Kada ovo uzmemo u obzir shvatićemo da moja reakcija na neku od psiholoških zabrana neće biti ista kao tvoja. Ja mogu da se povučem u sebe i postanem asocijalan, a ti se možda pobuniš i počneš da se boriš sa svakom vrstom autoriteta. Klinički psiholog, Taibi Keler ustanovio je da osobe formiraju obično 5 vrsta obrazaca ponašanja kao odbranu od nekih zabrana i problema koje su doživele u detinjstvu. Tih 5 obrazaca on nazvao je drajverima. Za svaki od drajvera postoje određene reči, ton glasa, gestikulacija, stav tela i izraz lica. Ovde ću ih vam prestaviti I ukratko opisati.

DRAJVERI:

1.            BUDI SAVRŠEN

Osoba se trudi da sve što radi bude savršeno. U to ulaže puno energije i svako odstupanje od savršenstva je iritira i vodi u opše nezadovoljstvo. Deluje odmereno, uravnoteženo ali iza toga se krije patološka potreba da sve drži pod kontrolom.

2.            UGODI DRUGIMA

Ono što je karakteristično za osobe sa ovim drajverom je da se prekomerno trude da zadovolje druge. Nekada toliko daleko odu sa tim da zapostave sebe i svoje potrebe. Ove osobe čine sve da ugode drugima i stavljaju ih na prvo mesto, međutim neretko se događa da sebe dovedu do psihičkog sagorevanja. One takođe znaju da očekuju da će im osobe za koje se „žrtvuju“ učiniti nešto zauzvrat ali to ne komuniciraju direktno, pa ukoliko se to ne dogodi znaju da prebacuju i da se zameraju.  

3.            TRUDI SE JAKO

Osobe sa ovim drajverom deluju kao da stalno nešto teško rade. Uvek pokušavaju nešto da rade, a nikad ne urade. Sve što rade deluje kao Sizifov posao. Muče se i muče, ali nikada ne stignu do cilja jer se kamen skotrlja i osoba mora opet da se „muči“.

4.            BUDI JAK

Osobe sa ovim drajverom ne dozvoljavaju sebi da pokažu bilo kakvu  slabost. One često imaju problem sa pokazivanjem emocija kao što su strah ili tuga. Mogu da deluju hladno i distancirano, a u detinjstvu su vrlo verovatno primile zabranu na osećanja (NEMOJ OSEĆATI).

5.            POŽURI

Osobe sve što rade rade jako brzo. Kada ste u kontaktu sa njima imate utisak kao da stalno negde žure. Hodaju brzo, pričaju brzo, misle brzo, skaču sa teme na temu i teško ih je pratiti. Ove osobe se često jako umore, ali se ni tada ne uspore jer ne mogu sebi da dopuste da budu spori.

Sada kada znamo koji drajveri postoje pomenućemo i dozvole koje su bitne da te osobe dobiju. Ukoliko primetite neki od ovih obrazaca ponašanja na sebi, najbolje bi bilo da tu temu obradite sa svojim terapeutom i da naučite da sebi date jednu od ovih dozvola.

1.            Dozvola za BUDI SAVRŠEN glasi- „Dovoljno si dobar takav kakav jesi.“

2.            Dozvola za UGODI DRUGIMA glasi- „ Ok je da ugodiš sebi.“

3.            Dozvola za TRUDI SE JAKO glasi- „Uradi to!“

4.            Dozvola za BUDI JAK glasi- „Budi otvoren i izrazi svoje želje“

5.            Dozvola za POŽURI glasi- „Uspori“

ŠTETNE PORUKE UPUĆENE DECI

Poruke koje šaljemo svojoj deci i te kako su važne. Svi mi volimo svoju decu i želimo im samo najbolje, pa ponekad i pogrešimo, ali ovh 12 poruka su veoma opasne, te iz tog razloga neophodno ih je uvideti i iskoreniti.

Imajte na umu da sadržaj poruka može biti drugačije formulisan i da se one najviše prenose neverbalnim putem, tako da ukoliko želite da ih uklonite, morate biti svesni svog govora ali i ponašanja.

ZABRANA NA POSTOJANJE

Obično se komunicira kroz fraze kao što su ” Ubiću te zbog toga!” ili ” Kamo lepe sreće da te nikada nisam ni rodila!”

Ovo je jedna od najopasnijih zabrana i sa sobom nosi težinu smrti.

Roditelj je šalje na nesvesnom nivou, obično, jer se oseća ugroženo na neki način što dete postoji.

Česta je kod očeva koje rođenje deteta šalje u njihovo detinjstvo kada su dobili brata ili sestru i kada su izgubili majčinu pažnju (sada gube partnerkinu).

Isto tako često se sreće kod majki koje nisu spremne za tu ulogu. One često na različite suptilne načine mogu da šalju ovu zabranu svojoj deci tako što ih izbegavaju i ne daju im pažnju koja im je neophodna.

NEMOJ BITI DETE

“Suviše si velik/a da…” ili ” Veliki momci ne plaču.” samo su neke od načina formulisanja ove zabrane.

Česta je kod najstarije dece jer ona imaju tendenciju da je sami sebi daju. Kada na svet stignu mladja braća i sestre, najstarija deca se osećaju odgovorno i za njih. Ukoliko primetite dete koje je starmalo, vrlo je verovatno da se radi o ovoj zabrani.

Odrasli sa ovom zabranom se kasnije u životu osećaju čudno u odnosu sa decom. Ne znaju kako da im priđu i često ih se plaše, a odluka da nemaju svoju decu takođe je prisutna.

NEMOJ DA ODRASTEŠ

Ova zabrana se retko manifestuje na verbalnom nivou ali na neverbalnom nivou veoma je snažna. Kada bi bila iskomunicirana ona bi zvučala ovako ” Nemoj nikad da odrasteš!” ili ” Nemoj nikad otići od mene”

Ukoliko ste se zabavljali sa muškarcem koji je večiti mamin dečak ili kako bi mi psiholozi rekli sa ” Petar Pan” sindromom velika verovatnoća je da ta osoba živi sa ovom zabranom.

Manipulacija roditelja je veoma snažna u ovoj zabranu. Osoba mora da osvesti problem i osnaži se da izadje iz bolesne simbioze i nauči da živi kao odrasli čovek.

NEMOJ DA USPEŠ

Takođe još jedna od zabrana koje se više komuniciraju na neverbalnom nivou. Ova zabrana komunicira se, najčešće, kroz skrivenu ljubomoru i zavidnost roditelja prema detetu.

Ako ste ikada upoznali osobu koja je genijalna ali nikakve rezultate ne daje. Ne završava fakultet, ne daje ispite ili ne zapošljava se na visokim pozicijama, a ima svaku predispoziciju za to, vrlo je verovatno da ta osoba ima ovu zabranu.

NEMOJ (NEMOJ NIŠTA DA RADIŠ)

Ova opšta poruka na neverbalnom nivou glasi:

“Nemoj ništa da radiš, jer sve što radiš je veoma opasno, tako da si bezbedniji ako ne radiš ništa.”

Roditelji koji imaju tendenciju da šalju ove poruke su verovatno i sami dosta anksiozni, plaše ih mnoge stvari i tu energiju prebacuju detetu. Ukoliko prepoznate da ste takvi najbolje je da se upustite u psihoterapiju kako ne bi svom detetu napravili iracionalne strahove od normalnog života.

Osobe sa ovom zabranom često su neodlučne i ne znaju u kom pravcu da krenu. Osoba se oseća blokirano i sputano ” bez ikakvog razloga”.

NEMOJ BITI VAŽAN

Neverbalna poruka glasi:

“Trpeću te blizu sebe, sve dok imaš na umu da ti i tvoje želje niste važni ovde”

Osobe sa ovom zabranom često dožive panične napade ako se od njih traži da budu u ulozi vođe. Javni govori i slične prilike su im najveća noćna mora.

NEMOJ BITI SVOGA POLA

Ovu poruku često prenose roditelji koji su dobili dete suprotnog pola od onog što su želeli i iščekivali. Na primer roditelji su iščekivali muško dete, a dobili devojčicu.

Kada roditelji ne mogu da se pomire sa tim što su dobili dete određenog pola, pokušavaju sebi da olakšaju tako što deci daju imena koja pripadaju suprotnom polu. Kao na primer Saša za devojčicu ili Andrea za dečaka. Takođe to mogu da budu unisex imena poput Vanja.

Osoba koja je primila ovu zabranu, kad odraste može nastaviti da neguje stil oblačenja ili ponašanja koji odlikuje suprotnom polu. Može imati teškoće u pronalaženju partnera i prihvatanju svoje seksualnosti.

NEMOJ DA PRIPADAŠ

Prenosi se porukama poput:

“Ti si drugačiji od druge dece.”, “Ti si poseban/a.”, “Baš si stidljiv/a”, “Ti si mnogo težak.” itd.

Roditelji mogu biti modeli za ovu zabranu ako su i sami društveno neprilagođeni. Ovakve porodice često su izolovane, ne druže se sa drugima, a neretko nisu bliski ni unutar svoje porodice.

Osobe sa ovom zabranom se osećaju uvek kao da “štrče” u grupi, a drugi ih vide kao “samca” ili “nedruštvenog”.

Rad na ovoj zabrani je bitan jer je naša osnovna psihološka potreba da imamo kvalitetan kontakt sa drugima, a ova zabrana to direktno sprečava.

NEMOJ DA BUDEŠ BLIZAK

Ovu poruku mogu da šalju roditelji tako što između sebe ne dele bliskost. Karakteristična je za porodice gde se ne priča o emocijama.

Takođe dete samo može da donese ovu zabranu kao odgovor na roditeljevo stalno distanciranje i izbegavanje. Ono tako može naučiti da je biti blizak opasno i zauvek to izbegavati.

Varijacija na ovu zabranu je zabrana “NEMOJ NIKOM VEROVATI”. Poruka ove zabrane često se i verbalno komunicira i dete uči da je svet jedno opasno mesto gde ne sme nikom verovati.

NEMOJ BITI ZDRAV

Ova zabrana karakteristična je za porodice gde su roditelji veoma zauzeti, a deca ne dobijaju dovoljno pažnje.

Deca mogu uvideti da pažnju, koja im je potrebna, dobijaju samo kada su bolesni i tako naučiti na nesvesnom nivou da funkcionišu.

Kada odrastu, osobe sa ovom zabranom često se razbole ako stvari u njihovim vezama ili na poslu ne idu njima u prilog. Može da ih boli glava, da se osećaju malaksalo i čak da dobiju temperaturu.

NEMOJ MISLITI

Šalje roditelj koji stalno omalovažava detetovo razmišljanje.

Osoba sa ovom zabranom će često na pojavu problema reagovati tako što će se zbuniti ili se osećati loše, umesto da razmišlja kako problem da reši.

Varijanta ove zabrane je još : “Nemoj razmišljati o…” i ” Nemoj misliti ono što ti misliš, već misli ono što ja mislim.”

NEMOJ OSEĆATI

Se najčešće uči po modelu. Roditelji su uzori detetu kako da ovu zabranu integriše u svoju ličnost. Osobe sa ovom zabranom često imaju problema u pokazivanju emocija i deluju hladne.

Zabrana “Nemoj Osećati” može da se odnosi na sve emocije ili na neku određenu, pa se može desiti da osoba sa ovom zabranom nema problema u iskazivanju emocija sem ako je u pitanju, na primer, bes.

Kod žena se često sreće zabrana na bes a kod muškaraca zabrana na tugu. Ove zabrane podstiču se od strane društva, a same po sebi nisu prirodne i zdrave.

Dejstvo ove zabrane, ukoliko je dovoljno snažno, kasnije u životu može da pravi raznorazne probleme osobi i da utiče na njegov kvalitet života.

__________________________________________________________

Ovih 12 psiholoških zabrana koje roditelji upućuju svojoj deci mogu biti ključne u sprečavanju te dece da ostvare svoj pun potencijal. Jedan od zadataka psihologa je da sa vama prođe i obradi zabrane koje sve primili kako bi vas vratio na vaš put.

Svi smo rođeni da letimo visoko, pitanje je samo kakva su nam krila data.

Želim vam sećan i uspešan rad!