PROCESNI SKRIPT

Način na koji živiš svoju priču koju si napisao već kao jako mali

U ranijim objavama pričali smo dosta o skriptu. Životnoj priči koju smo negde napisali već kad smo bili baš mali u krugu svoje porodice porekla ili staratelja. Medjutim danas bi volela više da pričamo o nečemu što se zove skriptni proces. To je način na koji mi živimo tu svoju priču koja je napisana još davno u detinjstvu. Istraživači skripta ustanovili su da se vrlo često, kroz rad sa ljudima, sreću 6 različitih obrazaca kroz koje osoba održava svoj skript.

Svaki od tih obrazaca ima sopstvenu temu koja opisuje način na koji osoba živi svoj skript. Bern je za svaki od obrazaca dao i po jedan grčki mit kao ilustraciju. Takođe svaki od ovih skriptova može da se živi kratkoročno ili dugoročno.

_____________________________________________________________

Prvi obrazac Bern je nazvao „Sve dok“ skript.

Moto osobe koja živi sa ovakvom vrstom procesnog skripta ima moto „ne mogu… sve dok…“. Uglavnom ništa lepo ne može da se desi sve dok se ne završi nešto manje lepo.

Interesantan primer bi bio „Moram sebe potpuno da razumem, pre nego što se promenim.“ Jasno vam je da u ovakvim situacijama često ne dolazi do promene jer razumeti sebe u potpunosti je jedan skoro pa nemogući proces.

„Život počinje u četrdesetoj.“

„Kad odem u penziju, moći ću da putujem.“

„Moja nagrada je u sledećem životu.“

Bern je sagledao da je Grčki heroj Herkul imao upravo ovaj procesni skript. Pre nego što je mogao postati polubog, morao je obaviti kojekakve teške zadatke.

Sledeći procesni skript zove se „Posle“.

Ovaj skript je sličan prethodnom. Osoba sa ovim skriptom veruje da može da se zabavi danas, ali će to platiti sutra.

„Super je zabava! Ali kakvu ču glavobolju sutra imati…“

„Kad se oženiš, život ti postaje pun obaveza.“

„Volim da započnem dan rano, ali se po podne umorim.“

U ovom procesnom skriptu često se koristi vezni ALI.

Grčki mit koji bi bio primer ovog skripta jeste mit o Damoklu. Život ovog grčkog vladara se svodio na jelo piće i veselje, ali sve vreme mu je iznad glave visio mač okačen o konjsku dlaku. Kad je pogledao gore i video ga, više nikad nije mogao biti srećan i živeo je u strahu da će mač da padne.

Skript „Nikad“

Tema ovog skripta je „Nikada neću dobiti ono što zapravo želim.“

Primer bi bio momak koji je uvek govorio da bi želeo ozbiljnu vezu, ali nikad nije pokušao da je ozbiljno ima. Čak je izgledalo kao da je izbegavao mesta na kojima bi mogao da upozna neku devojku sa kojom bi to mogao realizovati. Često je pomišljao da se vrati na fakultet i završi ga, ali nikada nije podneo dokumente.

Grčki mit kao primer ovog procesnog skripta bi bio mit o Tantalu koji je bio osuđen da večno stoji usred jezerceta. Sa jedne strane je bila hrana, dok sa druge krčag sa vodom, ali oba su bila daleko od njega i nije mogao da im pridje i tako je ostao žedan i gladan. Tantal nije shvatio da može da se napoji i nahrani da je samo napravio korak na jednu ili drugu stranu, tako i osoba sa skriptom „Nikad“ isto prolazi.

Procesni skript „Uvek“

Osoba sa skriptom „Uvek“ vrlo često postavlja pitanje „Zašto se ovo meni uvek dogadja?“

Primer bi bio žene koja je bila udata tri puta, a razvodila se dvaput. Prvi muž je bio miran i ne mnogo druželjubiv, ona je prekinula sa njim jer je shvatila da joj treba neko dinamičniji. Nakon toga se verila za drugog čoveka koji se činio kao kopija bivšeg muža. Ni taj brak nije dugo trajao, a ista priča je bila i sa trećim mužem koji takodje nije bio dinamičan već miran i povučen.

Ljudi sa ovim skriptom često žive ovakav život gde idu iz jednog u drugo (brak, posao, društvo,…) ili čak ostaju sa svojim lošim izborom, nadajući se da će se nešto promeniti na bolje (a nikad se ne promeni).

Mit koji predstavlja ovaj procesni skript je priča o Arahne koja je bila jako dobra vezilja da je izazvala boginju Minervu da se sa njom takmiči u vezenju. Uvedena boginja ju je pretvorila u pauka da bi večno plela mrežu.

„Skoro“ skript

Priča o Sizifu je većini, ako ne i svima poznata. Sizif se zamerio bogovima i bio osuđen da večno gura veliki kamen uzbrdo. Svaki put kad bi se Sizif približio vrhu, kamen bi skliznuo i otkotrljao se u podnožje. Kao i Sizif, osoba sa ovim skriptom često skoro pa je uspela u nečemu.

Primer bi bio momak koji recimo čita knjigu i pročita sve sem poslednjeg poglavlja. Kad pere kola on opere ih tako da budu skoro pa čista, uvek mu promakne par flekica od blata koje nije video. Na poslu on skoro pa je napredovao. Iako je blizu svog cilja, on nikada ne stiže do njega. Svaki put ulazi u najuže izbore ali svaki put prode loše na razgovoru.

Drugi tip ovog obrasca bila bi osoba koja uspeva da stigne na vrh, ali kad osvoji vrh umesto da sedne i odmori, ona jedva da primećuje da je stigla na vrh. Sve gleda dalje na, koji vrh novi može da osvoji i to i radi. Naravno ovome nema kraja, pa kad se popne i na taj vrh, nema odmora nego nastavlja i gura dalje.

Osoba sa ovim drugim tipom skripta „Skoro“  često stremi materijalnim dostignućima.

„Nezavršen” skript

Ovaj obrazac podseća na „Sve dok“ i „Posle“ po tome što ima tačku preseka posle koje se stvari menjaju, ali za osobu sa ovim skriptom nakon tog preseka nema ničega osim velike praznine. Kao da poslednje strane scenarija nedostaju.

Čovek se penzionisao posle četrdeset godina vrednog rada. Dobio je zahvalnicu i umetnički sat. Iako je jedva čekao da ode u penziju osećao je neku neprijatnost. Šta će sad da radi sa sobom? Kako ispuniti vreme?

Žena koja je ispratila i svoje najmadje dete na koledž. Posle toliko godina konačno nema obaveza, ali posle par nedelja ona počinje da se oseća depresivno.

„Nezavršeni“ obrazac nosi sa sobom moto „Kad dodjem u odredeno doba, neću znati šta sa sobom da radim.“

Mit koji oslikava ovaj obrazac je mit o Filomeni i Baukidu, stariji par koji je dočekao bogove u obliku iscrpljenih putnika, kada drugi to nisu hteli. Kao nagradu bogovi su im produžili život tako što su ih pretvorili u drveće.

_____________________________________________________________

Verujem da su vam ove teme interesantne i da vas navode na razmišljanje. Ako već niste, savetujem vam da pročitate i ostale tekstove na blogu poput teksta o Drajverima, Ličnosti ili Zabranama. Ovi tekstovi pomoći će vam da bolje upoznate sebe. Oni i rad sa podržavajućim terapeutom biće vam značajni na vašem putu ka srećnom i uspešnom životu.

Želim vam srećan i uspešan rad!

Primeri preuzeti iz knjige Stjuarta i Džoinsa

PSIHOLOŠKI SKRIPT

Da li ste znali da ste vi napisali svoju životnu priču koju trenutno živite? Kada ste bili mali doneli ste niz odluka, na osnovu vašeg poimanja realnosti i na taj način zacrtali svoju „sudbinu“. Da li ste ikada imali osećaj da se u nekom polju svog života vrtite u krug? Radite sve da izbegnete budale, ali oni kao da vas „namirišu“ i uvek vam uđu u život..

Ako vam je ovo sve poznato, to je zato što je vaš životni skript tako formiran. Kao mali napravili ste neke pogrešne odluke i sada ih živite.

Naučnici iz polja psihoterapije kažu da ste počeli svoju životnu priču(životni skript) da pišete odkad ste se rodili. Oko vašeg četvrtog rođendana napravili ste odluke koje će biti osnovni elementi zapleta. Sa sedam godina svoju priču ste završili u glavnim crtama, a od sedme godine do dvanaeste doterali ste je i dodali još po koju stranicu. Kada ste stigli u adolescentsko doba napravili ste još neke sitne prepravke i dodali još po nekog karaktera. Tako je nastao vaš životni skript.

Prema teoriji Transakcione Analize, životni plan je postavljen kao dramski scenario, koji ima jasan početak, sredinu i kraj. I početak i sredina ovog skripta napravljeni su tako da osobu dovede do finalne scene. Osoba je ta koja odlučuje šta će finalna scena biti. Bern je koristio primer dva brata koji su primali poruku majke „Završićeš u ludnici!“. Jedan brat je završio kao pacijent, a drugi kao doktor. Sa druge strane roditelji koji svojoj deci šalju poruke koje smo pominjali u tekstu „Psihološke zabrane“, oni deci potvrđuju da je svet napravljen na određeni način i pomažu im da modeluju način gledanja na sebe i svoju okolinu.

Na primer, dete koje se oseća nesigurno i uplašeno, a od roditelja dobija poruke tipa „Što si tako glup“ „nesposoban“ ili slično. To dete će kada odraste najverovatnije i samo verovati da je glupo i nesposobno. Svoj život će uskladi u odnosu na te vrednosti koje je integrisao i živeće jedan tužan i beznačajan život iako je možda mogao da bude deo tima koji spašavaju živote u Africi. On će sebe i svoju okolinu modelovati na način da sebi potvrdi da je glup i nesposoban i tako se vrteti u krug.

Ovakva ponašanja su prirodna i ona su zapravo najbolja dečija strategija za opstanak u neprijateljskom svetu, ali problem je što kad dete odraste ta strategija više ne funkcioniše i zapravo nanosi više štete.

Životni skript se može živeti na 3 načina:

1.            Pobednički

2.            Gubitnički

3.            Učesnički

1. Pobednički skript

Bern i Guolding su definisali pobednika kao osobu koja ostvaruje svoj nameravani cilj i kao rezultat čini da svet bude bolje mesto.

Pobednički skript je naravno najpoželjniji skript. Osobe koje ga žive zadovoljne su sobom i svojim uspehom, ma šta on bio. Međutim pobednički skript ne podrazumeva ostvarenje neke društveno poželjne želje. Pobednik ne mora da je uspešan u poslu, on ne mora da ima razne diplome i sertifikate. On čak može da bude beskućnik koji živi na ulici ali ukoliko je on srećan i živi u miru i zadovoljstvu svoj život. Milioner koji ima kule i gradove ali nikad nije zadovoljan i uvek hoće još, pritom ima loše međuljudske odnose NIJE pobednik. Milioner koji je zadovoljan i srećan i svoje bogatsvo deli sa ljudima sa kojima želi i živi svoj život u miru i zadovoljstvu JESTE pobednik.

2. Gubitnički skript

Nasuprot pobedniku, „gubitnik“ je onaj ko ne ostvaruje nameravani cilj.

Osoba koja upiše fakultet i uspešno završava ispite ali kad dodje do kraja on/a zablokira i odustane od diplomiranja,a onda taj obrazac primeni i na druge domene svoga života, ova osoba najverovatnije živi gubitnički skript.

Gubitničke skriptove možemo podeliti na skriptove prvog, drugog i trećeg stepena u zavisnosti od ozbiljnosti njihovog ishoda.

1.            Gubitnički skript prvog stepena karakterišu neuspesi i gubici koji su mali i o njima se može pričati u društvu. Primeri mogu biti svađe, blage depresije, neuspesi na nekim zadacima ili ispitima i drugi.

2.            Gubitnički skript drugog stepena karakterišu događaji i posledice istih o kojima ne bi moglo da se priča u društvu. Primeri su  otpuštanja sa više poslova, hospitalizacija zbog nekog psihičkog poremećaja, izbacivanje sa fakulteta i slično.

3.            Gubitnički skript trećeg stepena završava se obično u bolnici (sa ozbiljnom bolešću ili povredom), ludnici ili mrtvačnici.

3. Učesnički skript

Osoba sa učesničkim skriptom živi svoj život iz dana u dan isto. Nema pobeda ali nema ni poraza. Ova osoba ne rizikuje i ne dovodi sebe da ostvari nikakve ciljeve već samo održava status quo. Kada bude kasno, osobe sa ovim skriptom počnu da  razmišljaju „ Mogao sam ovo ili ono uraditi….“.

Vežba za otkrivanje skripta

Pokušajte bez puno razmišljanja da odgovorite na pitanje – Koji je vaš omiljeni lik?

To može biti fiktivna ili stvarna osoba. Može biti karakter iz filma ili neko u vašoj okolini. Uzmite parče papira i pišite sve što vam padne na pamet o njemu/njoj.

Ko je on/ona? Šta radi? Kako živi? Ko su ljudi sa kojima ima kontakt? Kakav je kontakt? I tako dalje

Na papiru napišite što više informacija o tom liku a onda uzmite olovku i svuda gde ste napisali on ili ona napišite ja. Uzmite drugo parče papira i analizirajte koliko se informacije o vašem omiljenom liku poklapaju sa vama samima.

Želim vam srećan i uspešan rad!