UNAPREĐENJE SAMOPOUZDANJA

Šta je samopouzdanje

Samopouzdanje je vera u sebe i svoje sposobnosti. Ubeđenje da smo sposobni da se suočimo sa svim životnim izazovima i to uradimo uspešno.

Kada odišemo samopouzdanjem mi odišemo kredibilitetom, ostavljamo snažan prvi utisak i osećaj da možemo da se nosimo sa izazvovom i stresom.

Sve su to veoma poželjne karakteristike, pa nije ni čudo na nam najbitnija života pitanja često zavise upravo od samopouzdanja. Partner, posao, uspeh, samo su neki od njih.

Da bi smo imali samopouzdanje neophodno je da imamo realističnu sliku svojih sposobnosti i sigurnost u njih. Često problemi sa samopouzdanjem upravo potiču iz nerealistične slike o sebi.

Kako to? pitate se…

Ukoliko osoba nije realistična u vezi sa svojim sposobnostima, na način da ima doživljaj da je više sposobna nego što je to slučaj, da sve zna i sve može i radi to najbolje, njena okolina će na takvo ponašanje reagovati odbacivanjem. Iako se smatra da su ove osobe “pune” samopouzdanja zapravo to je lažno i prividno. To je maska koju oni nose kako bi se zaštitili.

Sa druge strane, ako imamo osobu koja nema realističnu sliku svojih sposobnosti, ali na način da ih ona sama umanjuje, tu je stvar prilično jasna. Osoba često u kontaktima strahuje i stavlja sebe u nižu poziciju u odnosu na druge.

Odakle potiče samopouzdanje

Sigmund Frojd, začetnik psihoanalize i psihoterapije uopšte, smatrao je da se naše samopouzdanje formira već kad smo jako, jako mali.

On je smatrao da svako od nas prolazi kroz određene faze razvoja. Te faze nazvao je Oralna, Analna, Falusna faza i Genitalni period.

Frojd je prvu fazu razvoja nazvao Oralnom fazom iz razloga što je dete u tom periodu fiksirano na upoznavanje sveta kroz svoja usta (mala deca sve stavljaju u usta). Ova faza dešava se od 0 do 2 godine života i glavni konflikt koji se u njoj rešava, jeste SIGURNOST nasuprot NESIGURNOSTI. Tačnije ukoliko su detetove potrebe namirene i majka je odgovarala na njegov poziv, dete će formirati sigurnu ličnost i imati samopouzdanje u životu. U suprotnom neće.

Iako je nauka napredovala i Frojdova zapažanja su prevaziđenja, neke stvari je on dobro video i ispravno tumačio.

Danas se zna da naše samopouzdanje potiče iz odnosa sa našim autoritetima.

Kada smo bili mali naši najveći izvori autoriteta su bili naši roditelji ili staratelji (značajni odrasli). Kako rastemo autoriteti u našem životu se smenjuju i na mesto autoriteta dolaze i učiteljice, učitelji, nastavnici, profesori.

Međutim, sve je počelo već u detinjstvu.

Odnosi unutar porodice i tipovi roditeljstva kojim su se služili naši značajni odrasli ostavljaju trag na našu ličnost koji često nije tako lako odstraniti.

Naime, ukoliko ste odrasli u kritikujućoj sredini. Ukoliko ste više naučili da primite kritiku nego pohvalu, velika verovatnoća je da će to uticati na vaše samopouzdanje.

Osobe koje su odrasle u okolini koja je bila surova, puna konflikata između ukućana i puna prebacivanja, takođe vrlo često mogu formirati strah od ljudskih kontakata i kroz to takođe živeti jedan prazan život sa niskim samopouzdanjem.

Kasnije u životu, posledice ovog odnosa se manifestuju tako da se osoba plaši drugih ljudi, ima anksiozne napade kada sa nekim treba da priča. Strah se intenzivno javlja i kod telefonskih poziva. Strah je skoro nesavladiv ukoliko treba da komunicira sa nekim do čijeg mišljenja mu je stalo. Uz sve to mogu da idu problemi sa stomakom, nervozna creva, anksioznost, problemi sa disanjem, padanje u nesvest i dr.

Ovakav život nije nimalo lak, kada svaka socijalna interakcija sa sobom nosi toliki intenzitet stresa. U telu se luči veći nivo hormona stresa koji se zove kortizol, a koji ostavlja posledice i po zdravlje.

Socijalni Faktori

Ukoliko ste odrastali u porodici koja nije podržavajuća, koja je prilično kritikujuća i u kojoj se vaše mišljenje ne ceni, velika je verovatnoća da ćete imati problem sa samopouzdanjem.

Priče koje smo zapisali kada smo bili mali, vrlo vešto znamo da održavamo i kada odrastemo, pa tako često u svojoj okolini ćemo tražiti osobe koje se uklapaju karakterno u ono što smo mi napisali i koji se prema nama ponašaju na poznat način.

Ako je vama poznat način da vas neko kritikuje, vi ćete vrlo verovatno iz svog video kruga uklanjati osobe koje se u to ne uklapaju. Ovo se često događa sa izborom partnera, pa tako ukoliko smo odrasli u ne podržavajućoj sredini mi ćemo verovatno naći i partnera koji se ponaša na sličan način, koji nas ne ceni i često tretira veoma loše.

Taj obrazac ne mora nužno da se manifestuje samo na izbor partnera, nego i na izbor prijatelja i dragih ljudi.

Na samom kraju osoba preplavljena emocijama i vrlo često i anksioznošću, shvata da je zapravo sama i u najboljem slučaju okreće se upoznavanju i istraživanju sebe. A u najgorem slučaju osoba se izoluje i sa osećanjem tuge, bola i usamljenosti dovede sebe do ivice i stanja koja nimalo nisu prijatna. Iz ovih stanja nekada se izvrši i samoubistvo tako da imaje na umu koliko je naša okolina značajna po naše mentalno zdravlje.

Ukoliko želite da pročitate ceo tekst na temu unapređenja samopouzdanja i saznate kako da vežbate svoje samopouzdanje na pravi način, kupite već danas po promotivnoj ceni moj E-book “Trening samopouzdanja”.

A oni koji su spremi i za viši nivo od toga toplo preporučujem da se prijave na online radionicu “Trening samopouzdanja”. Mesta su ograničena pa osigurajte svoje porukom u DM na mom Instagram profilu već danas!

Želim vam srećan i uspešan rad!

CRNE OVCE

Ne, Crna ovca nije samo brend sladoleda. Crne ovce su i oni koji se ne osećaju da pripadaju u svojoj primarnoj porodici. U prošlom tekstu smo pomenuli ko su to Crne ovce I ukratko objasnili da je njihova uloga veoma značajna i teška. U ovom tekstu želim malo dublje da se pozabavimo ovom temom.

Ukoliko se unutar svoje porodice osećate isključeno i neshvaćeno. Ako lepše i kvalitetnije provodite vreme sa drugim ljudima ili čak tuđim porodicama I ako se često osećate da niste shvaćeni od strane svojih bližnjih, velika je verovatnoća da ste Crna ovca u svojoj familiji.

To svakako nije ništa lose. Crne ovce su senzitivne osobe koje u stekle uvid da u porodičnom sistemu postoji problem, ali i da taj problem može da se reši. Primeri koji im dokazuju da stvari ne moraju da budu takve obično su u njihovoj okolini i oni se osećaju da moraju nešto da preduzmu po tom pitanju.

Kada su mlade, Crne ovce, imaju snažnu želju da promene svoje bližnje i sa njima dele svoje uvide I zaključke, međutim ova strategija često im se “obije o glavu” i pokaže se kontra-produktivnom.

Put ovih osoba nije lak. Obično je veoma usamljen i nekada može da ih odvede u pogrešne “izlaze”. Primer bi bio devojka koja se oseća kao da ne pripada u svojoj porodici, može da traži izlaz tako što će preći da živi sa partnerom prerano. Ukoliko partner nije stabilan I iskren devojka može sebi naškoditi više nego da je ostala u kući sa porodicom koja je ne razume.

Usamljenost i neshvaćenost koju nosi ovaj položaj mogu vrlo lako biti i razlozi za neke simptome depresije I anksioznosti. Svi imamo prirodnu potrebu za dubljim kontaktom i bliskosti sa drugim ljudima. Ova potreba je naročito izražena sa našom porodicom, međutim kada je situacija takva da ova potreba ne može biti zadovoljena unutar porodice, prirodno je da se osoba oseća loše. Ukoliko ste se pronašli u opisu Crne ovce i imate neke od simptoma anksioznosti i depresije važno je da znate da vam jedan psihoterapijski odnos može doneti čudo u život.

Psihoterapeuti su naši treći roditelji kao što je rekao Josip Berger. Kroz psihoterapijski odnos osoba se povezuje sa terapeutom na drugačiji način nego što je to ranije činila. Psihoterapeut uči klijenta da veruje opet i vodi ga kroz njegov život onako kako bi svaki roditelj trebao to da obavi u detinjstvu. Ovaj odnos sam po sebi je poseban i lekovit.

Iako se terapeut naziva trećim roditeljem, odgovornost za napredak u terapiji je svedena na obe strane. Kako terapeuta, tako i klijenta. Moj iskreni utisak kada sam prvi put otišla na psihoterapiju bio je “Pa ovo je sve što sam ja ikada tražila u ljudima oko sebe (roditeljima i prijateljima) kada sam imala neki problem. Sve što kažem terapeut može da razume i vraća mi to iz neke druge perspektive, iz koje ja ranije nisam mogla da sagledam. Pritom se ta osoba zbog moje patnje ne raspada.”

Za jednu Crnu ovcu podrška psihologa i psihoterapijski odnos mogu biti veoma značajni, ako ne i presudni u njenom rastu, razvoju i izlaženju na pravi put. Pored toga tu su i neke od strategija koje mogu da olakšaju bitisanje u ovoj poziciji. Ovde ćemo navesti nekoliko njih.

1. Traženje podrške van primarne porodice

Podrška može da se nađe i u porodici. Nekada to mogu da budu braća i sestre, međutim češće su to osobe van porodice, ko što su mentori, prijatelji ili partneri. Za jednu Crnu ovcu važno je da izgradi kvalitetne i bliske odnose, s obzirom da to nije mogla u svojoj primarnoj porodici. Ovi odnosi, biće dovoljno jaka zamena ako imaju dubinu i bliskost. Posebno je moćna podrška partnera, jer osoba na taj način započinje da gradi svoju porodicu po sopstvenim pravilima i potrebama.

Ukoliko ste Crna ovca, a vaši bliski odnosi van porodice nisu toliko jaki, dozvolite sebi da ih izgradite. U komunikaciji sa drugima koristite tehnike aktivnog slušanja i dajte podršku osobama sa kojima mislite da možete da izgradite jak odnos. Na taj način će i oni uzvratiti istom merom. Ukoliko se dogodi da te osobe ne uzvraćaju na isti način, to je ok jer ste time dobili potvrdu da oni nisu pravi ljudi koji su vama potrebni.

U traženju pravih ljudi preporuka je da upišete neke škole i kurseve koji vas interesuju. Ista interesovanja su preduslov za razumevanje. Na takvim mestima ćete naći svoje “srodne duše” (prijatelje i partnere), ne u izlascima i noćnim klubovima.

2. Uspostavljanje granica

Ova strategija je veoma važna. Svako od nas želi bliskost i pažnju svojih bližnjih međutim kada ste Crna ovce ova potreba može da učini da sami dodajemo so na ranu. Ukoliko ste Crna ovca i vaša porodica vas ne razume, prihvatite to i uspostavite jake i sigurne granice. Postoje dva načina uspostavljanja granica.

Prvi način podrazumeva fizičko odvajanje. Selidba u novi grad i organizacija svog života po svojim pravilima mogu da učine čuda. Iako totalno odvajanje je u nekim ekstremnim slučajevima neophodno, kontakt s vremena na vreme je mnogo prirodniji. Naravno ako postoje uslovi za to. Primer potrebe za totalnim odvajanjem bi bio ako osoba iz porodice ima ozbiljan problem sa zavisnosti od alkohola. Bolno je gledati osobu koju volimo kako tone, ali zbog svog zdravlja I budućnosti nekada je potrebno da ih “odsečemo” iz života.

Drugi način bi bio psihološko distanciranje od svojih bližnjih. Psihološko distanciranje podrazumeva ostajanje u kontaktu ali na nekom površnom nivou. Obično priče kojih bi se doticali bi bile “Kako je na poslu? Kakve planove imaš za večeras? Kakvo je vreme?” itd.

3. Izgradnja sebe i uvidi o iskustvu Crne ovce

Kada se osamostalimo i izgradimo svoj neki mikrokosmos, okružimo se ljudima koje volimo I poštujemo I koji nas vole, spremni smo za uvide o ovoj poziciji. Mnogi će tada shvatiti da im je pozicija Crne ovce veoma značajna I bitna. Da ih je “iskrojila” u to što su danas. Da su mnogo jači i hrabriji zahvaljujući tom iskustvu. Kada ovu poziciju shvatimo kao lekciju, sve njene negativne strane nestaju. Ovo je veoma bitan deo rasta i razvoja, i znak je da ste na pravom putu.

4. Prihvatanje da je ok da nemate odnos sa svojom porodicom i njenim članovima

U teškim slučajevima važno je da sebi damo pravo da izaberemo da li želimo ili ne da imamo odnos sa članovima svoje porodice. Ako je odnos sa njima veoma bolan bitno je da damo sebi dozvolu da odnos uklonimo. Bitni smo mi. Sve što nam ne prija je ok da ne radimo. Nismo zbog toga ni manje dobri ni manje vredni. Mi smo mi i radimo ono što smatramo da može da nam pomogne na našem životnom putu.

5. Živeti autentično

Kada smo mi mi, i reakcije drugih na nas su bolje. Bitno je da naučimo da živimo svoj život autentično bez obzira šta naša porodica misli o tome. Nama je dat ovaj život da ga iskoristimo kako znamo. Viktor Frankl je u svojoj knjizi “Zašto se niste ubili” rekao – “Živite svoj život kao da ga živite po drugi put i da ste prvi put napravili već sve greške koje ste mogli.“.

Budite svoji, nađite podršku, svoje ljude i volite. Volite sve i budite zahvalni na iskustvu koje vas je naučilo mnogo čemu. Želim vam srećan i uspešan rad!

Strategije prilagođenje iz istraživanja dr. Elizabeth Dorrance Hall