TOKSIČNI PORODIČNI ODNOSI

Pre nego što počnemo  sa ovom temom, treba naglasiti da idealna porodica ne postoji. Savršena je ona što pored svojih problema i konflikata, neguje i podržava različitost svojih članova. Daje ljubav i podršku i pomaže u trenucima kada je pomoć potrebna.

M.B.

U prošlom tekstu pričali smo o toksičnim partnerskim odnosima, kako oni izgledaju i kako nastaju, međutim nismo govorili o jednom od glavnih uzroka toksičnih partnerskih odnosa, a to jesu isto toliko toksični porodični odnosi.

Neko od vas je postavio pitanje koji su znaci toksičnih odnosa i kako se oni klasifikuju

Što se tiče klasifikacije, mogli bismo reći da se toksični odnosi mogu klasifikovati u tri nivoa. Ovo bi mogli povezati sa igrama o kojima smo pričali u prošlom tekstu i zaključiti da se toksični porodični odnosi mogu podeliti na sledeće nivoe:

1. Prvi nivo je nivo o kojem može da se priča sa drugima uz kafu ili ovako.

2. Drugi nivo su već porodični odnosi o čijim posledicama se ne priča i ne deli sa drugima.

3. A treći nivo, po rečima Berna (začetnika TA), se uvek završava u „sudnici, ludnici ili mrtvačnici“.

Ovo je nažalost tako jer i sami porodični odnosi nisu zaštićeni od igranja igara. Oni ne obećavaju bliskost i vrlo često članovi unutar porodice znaju na različite načine da manipulišu jedni drugima. Više o igrama pročitajte ovde.

Što se tiče znakova toksičnih porodičnih odnosa, evo nekoliko smernica:

1. Članovi vaše porodice vas ogovaraju ili se međusobno ogovaraju

Ogovaranje kao takvo nije neka velika stvar. Pričanje o vama iza vaših leđa ne mora nužno biti zlonamerno. Ukoliko osoba iz vaše porodice to radi sa namerom da pomogne i pronađe način da vama pomogne ili osobi u problemu, to je sasvim ok. Međutim, ako članovi vaše porodice o vama pričaju na ružan način i sa namerom da vas spuste u tuđim očima to je jedan od znakova toksične porodice.

2. Koriste vaše slabosti

Sasvim je prirodno i normalno da imamo svoje slabe tačke. Osobe koje su najčešće upoznate sa njima su naši najbliži. Ukoliko se oni tim znanjem služe zlonamerno, ucenjuju nas, sramote, spuštaju nas u društvu, to je znak da se radi o toksičnoj porodici.

3. Imaju problem kada kod vas vide promenu u ponašanju

Ovo je čest primer iz psihoterapije. Osoba koja je započela promenu putem terapije često biva napadnuta od strane bližnjih. To se događa jer osobe zadužene za negovanje toksičnih odnosa, gube kontrolu nad pojedincem i to im se ne dopada. Često u tim momentima možete čuti „Baš si se promenio/la“, „Nisi više onaj stari/a…“ ili „Jesi li dobro? Baš si mi čudan/a nešto.“

4. Ima mnogo borbe unutar porodice

Ovo je delo roditelja. Ako roditelj postavi očekivanja da se deca moraju ponašati na određeni način kako bi bili vredni njegove pažnje, to podstiče borbu između braće i sestara. Roditeljska ljubav i pažnja biva percipirana kao resurs koga ima malo i nema za sve, pa u tim slučajevima se i ljubomora neretko javlja.

5. Nasilje je prihvaćeno ili zamaskirano

Nasilje može biti fizičko ili psihičko (emocionalno). Česta je i situacija gde se članovi porodice uče da je nasilje sasvim normalno ili se insistira da se o tome ne priča van porodice. Neretko se žrtve nasilja optužuju da su one same krive za to što im se dešava i opravdava se ponašanje nasilnika. Svaka fizička povreda nanesena od strane jače osobe je fizičko nasilje i imate pravo da zatražite zaštitu. Nikako niste vi krivi.

6. Neće vas podržati ukoliko im ispričate sve svoje traume i proživljene situacije

Razgovori o tome šta je bilo, sa osobama zaslužnim za toksične odnose u porodici, nemaju baš puno smisla. Nećete naići na podršku i razumevanje. Češće ćete čuti „ Nije bilo baš toliko loše“ ili „Umislio/la si.“. Oni prave priče o tim događajima kako njima odgovara i neće se složiti sa vama ako pokušavate da im „sunete u facu“ činjenice.

7. Nestabilno okruženje

Toksične porodice stvaraju veoma nestabilno okruženje. Odrastanje u takvim uslovima veoma je stresno pa se osobama kasnije u životu mogu razviti mnoge psihičke tegobe poput anksioznosti, depresije, psihosomatike itd. Dete da bi raslo zdravo i kvalitetno treba stabilnost, stabilne odnose, ljubav i podršku.

Tako da ukratko bismo mogli reći da toksične porodične odnose karakteriše manjak podrške i ljubavi, veliki nesklad, nestabilnost, igranje igrica i manipulacije. Ako ste član neke od ovakvih porodica velika pomoć mogu da vam budu psihoterapeuti, obučene individue koje će vam pružiti podršku kad vam je potrebna.

Nekada druge osobe mnogo bolje vide da imamo toksične odnose sa svojim članovima porodice od nas samih. Obično to najbolje vide partneri sa kojima smo izabrali da delimo život i ako dodjete u situaciju da vam partner, koji vas voli, tako nešto kaže, korisno bi bilo poslušati i istražiti šta se tu krije. U ovoj situaciji takođe psihoterapeut može mnogo da pomogne.

Sindrom Petar Pana

Želela sam ovu pojavu da istaknem i posvetim joj poseban deo jer se često srećem sa njom. Da li znate priču o Petar Panu? To je dečak koji živi u čarobnoj zemlji- Nedođiji. On ima jednu moć, a to je da večno ostaje dečak i nikad ne odrasta.

Ono što se u današnje vreme primećuje jeste da majke gaje specifične odnose sa svojim sinovima, koji im onemogućuju da odrastu i postanu muškarci. Majke ovo često čine iz dobre namere i sasvim nesvesno. Jedna od situacija koje podržavaju ovakvo ponašanje muškarca jeste na primer pranje veša. Muškarac u tridesetim, živi sam, ali majka mu svaki dan pere i pegla veš i usput spremi nešto i da jede. U našoj kulturi su se generacijski više cenila muška deca zbog nastavka loze i iako danas živimo u 21 veku taj neki mehanizam je i dalje ustaljen. Muško dete se mazi i pazi sve dok roditelji ne pređu u drugi život.

Ekstreman slučaj

Nekada je ovo delo infantilne i manipulativne majke, koja tako što osigurava svoje mesto uz sina ne mora da se nosi sa svojom prolaznošću i godinama. Ovakvim muškarcima je prilično teško da nađu sebi partnerku jer su vrlo često i sami manipulativni, a ni jedna neće biti dovoljno dobra kao njihova mama.

Savet za devojke- ako prepoznate ove karakteristike kod svog momka i njegove majke, uputite ga na psihoterapiju, a ako ne bude spreman za psihološko odvajanje od svoje majke, bolje ga napustite. Teško da će se taj simbiotski odnos rešiti, a vama neće biti lako da budete između dve vatre.

Na temu kako se izvući iz toksičnih porodičnih odnosa i kako uspostaviti granice pročitajte u tekstu o Crnim ovcama. Skoro svaka osoba koja je svesna toksičnosti svoje okoline i ima osećaj da u njoj ne pripada, jeste Crna ovca.

Za kraj želim da odgovorim na jedno jako važno pitanje koje mi je stiglo od vas a to je „Kako se ne osećati loše kada učinimo nešto dobro za nas a ne za porodicu?”

Ključ je u saznanju da smo mi odgovorni samo za sebe i svoj život. Mi druge ne možemo menjati, a ne mogu ni oni nas. Ako nešto što je dobro za nas loše za našu porodicu ja se pitam kako? Osobe koje nas vole, jedino što im je bitno jeste to da smo mi srećni. Očekivanja koja oni imaju od nas i našeg života njihova su odgovornost. Biti ok sa samim sobom je ključ.

Kada pročitate tekst o Crnim ovcama i kako se zaštititi uvidećete da nekada mi možemo da stvorimo svoju porodicu od prijatelja i ljudi koji nas podržavaju i to je sasvim ok. Nekada je to najzdravija opcija.

Za sve sugestije, pitanja ili kritike slobodno mi pišite putem mail-a ili socijalnih mreža. U ovom tekstu pokušala sam da odgovorim na vaša pitanja, bilo ih je dosta pa ako sam nešto preskočila nemojte zameriti. U budućnosti je planiran Q&A, za više informacija pratite moje socijalne mreže.

 Želim vam srećan i uspešan rad!

NAUČENA POZICIJA ŽRTVE

Da ste se rodili u nekoj drugoj porodici, da li bi ste bili isti kao što ste danas?

Da umesto sestre imate dva brata, a sa vama u kući još žive i vaši baka i deka. Da li bi vaša percepcija i svest o sebi i drugima bili isti?

Odgovori na ova pitanja ne postoje i možemo samo spekulisati kako bi to izgledalo, jer ste vi rođeni i odrasli u baš toj porodici kojoj danas pripadate. Odrasli ste u osobu koja danas vidi svet i sebe na određen način. Međutim, ako zažmurimo i zamislimo da pripadamo nekoj drugoj porodici i odrastamo uz njh, verujem da bi 90% nas reklo da bi bili značajno drugačiji.

Od mame smo „pokupili“ osmeh, a od tate način na koji pričamo fore. Brat ume jako da se iznervira kada uzmemo njegov sony play station, a i nama nije prijalo kada nam je neko iz škole uzeo stvari. Reakcije i ponašanja međusobno se prenose između članova jedne porodice. U našem narodu poznata je rečenica „Sve ide iz porodice“ i, na neki način, tako i jeste.

Ako želite nekoga zapravo da upoznate, provedite neko vreme sa njim, ali i njegovom porodicom. Saznajte koji su to obrasci ponašanja karakteristični za njih i na koji način oni međusobno komuniciraju. Videćete da, vrlo često, ta osoba i sa vama (ako ste bliski) komunicira na sličan način.

Do mene je igrom slučaja došlo jedno interesantno pitanje. 

Pitanje glasi „Kako prevazići porodični program žrtve i sebe staviti u poziciju pobednika?

Ovde bih volela malo da pričamo o tome, jer smatram da nam svima može biti korisno.

Kao što smo već predočili, uticaj porodice može biti veoma snažan na pojedinca. Ako gledamo iz polja Transakcione Analize, porodica sa „programom“ žrtve je porodica čiji članovi su naučili i verovatno su veoma vešti u tome da igraju igre. Postoje tri vrste pozicija u svakoj igri, a to su:

  1. Pozicija Progonioca
  2. Pozicija Spasioca
  3. Pozicija Žrtve

Progonilac je ona osoba koja omalovažava druge ljude i prezire ih. On smatra da su drugi „ispod njega“ i da nisu ok.

Spasilac takođe smatra da su drugi ljudi „ispod njega“ i da na neki način nisu ok. Ali on reaguje tako da nudi pomoć iz superiorne pozicije. Spasilac smatra da mora da pomogne drugima, jer oni nisu u stanju da pomognu sami sebi.

Dok osoba u poziciji Žrtve za sebe smatra da je ona ta koja je inferiorna i koja nije ok. Ponekad će Žrtva tražiti Progonioca koji će je omalovažiti i postupati loše sa njom Ili će tražiti Spasioca koji će nuditi pomoć i potvrditi Žrtvino uverenje da ne može da funkcioniše sama.“

In Stjuart i Ven Džoins

Ključno je da sve tri pozicije podrazumevaju otpisivanje. Progonioc i Spasilac otpisuju druge, dok Žrtva otpisuje sebe.

Kako ljudi nauče da igraju poziciju Žrtve?

Pozicija Žrtve je veoma inteligentna kreacija. Kako to, pitate se? Pa zato što je nekada nekome bila veoma korisna strategija za preživljavanje. U našoj okolini ova pozicija je česta, a ako analiziramo našu istoriju videćemo da su naši preci dugo vremena proveli pod nekom većom silom (recimo 500 godina pod Turcima).

Život gde strahuješ za svoj život svaki dan, jer si u lošijoj poziciji u odnosu na vlast, uticao je da se neki pojedinci od strašne sudbine brane pozicijom Žrtve. Osobe u ovoj poziciji nesvesno imaju ovakav stav – „Ako ja, nekome ko već jeste na višoj poziciji od mene, pokažem da sam jadan/na, on će se smilovati i neće mi nanteti toliko štete. Ili će možda neko uleteti u moju odbranu.

Ako analizirate ovu poziciju, videćete da je veoma dobro smišljena, međutim problem nastaje kada za tu poziciju nema potrebe.

Naši preci su možda živeli u strahovitim uslovima i da bi se odbranili naučili su da funkcionišu u poziciji Žrtve. Međutim takva pozicija, koja podrazumeva određeno ponašanje, prenosila se u porodici putem učenja po modelu i interakcije članova. Na primer, ako vaša majka živi život u poziciji Žrtve i funkcioniše tako što se plaši svega, mnogo je fina i zabrinuta uvek, često sebe postavlja u situacije gde neko na nju viče i  često je na rubu suza, velika je verovatnoća da ćete i vi naučiti takav način funkcionisanja i integrisati ga u svoju ličnost.

Osobe u ovoj poziciji uvek će naći nekoga da krive, jer odgovornost za svoj život i svoje postupke pridaju drugima. One samim tim nisu u stanju da prihvate odgovornost za svoje postupke, sebe otpisuju i poništavaju mogućnost da promene svoj život i poziciju.

Kada je čitava porodica ovako formirana, mnogo je teško živeti sa njom i snalaziti se u životu. Srećnici su oni koji osveste da u samom sistemu porodice nešto nije kako treba, jer te osobe imaju šansu da SEBE promene. One se često nazivaju Crnim ovcama iz razloga što ne pripadaju tamo gde pripadaju. I ove osobe ako odluče da će da promene utabani put koji im je dat, mogu da postignu neverovatne stvari i promene pravac života svojim pokoljenjima.

Kako se „izvući“ iz pozicije Žrtve?

Ovo put je veoma težak i dug, ali vas na kraju čeka veliki uspeh. Ukoliko vaša porodica ima sličnu strukturu porodici iz ovog teksta, a vi se prepoznajete u poziciji Crne ovce, jer shvatate igru i želite više za sebe, prvi korak bi bio odvajanje. Naravno ukoliko ste punoletni i imate mogućnosti da se odvojite na neki primeran način. Vodite računa da se ne dovedete u komplikovaniju poziciju u kojoj jeste. Ako nemate uslove za odvajanje, napravite listu stvari koja vam je potrebna da proces odvajanja započnete. Dobro procenite:

  • Sebe- koji ste tip osobe je jako važno. Ukoliko volite ljude oko sebe i živite sa potrebom za bliskim kontaktom sa drugima, važno je da sebi to obezbedite. Preispitajte mogućnosti zajedničkog života sa prijateljem, cimerom ili partnerom. Važno je da se pre selidbe dobro ispričate i upoznate sa osobom sa kojom bi trebali živeti. Analizirajte je, ispitajte njene stavove o životu i vidite da li je to u skladu sa vama. Važno je da pažljivo biramo osobe sa kojima delimo svoj životni prostor. Uvek je dobra ideja vreme provoditi sa nekom osobom koja vas motiviše i inspiriše da težite nekom vašem cilju.
  • Procenite gde biste voleli da živite i kakvim ljudima biste želeli da budete okruženi. Selidba iz iz jednog mesta u drugo nije toliko strašna ako ste se za nju dobro psihički pripremili. Vidite šta vas privlači i da li mesto na kojem biste voleli živeti može to da vam pruži.
  • Dobro procenite svoje finansijske mogućnosti. Ako niste u poziciji da se odvojite od roditelja zbog svojih finansija, pogledajte koje su vam opcije da nađete drugi posao. Možda i bolje plaćen, a možda i baš u mestu koje biste voleli. Aplicirajte na što više lokacija i nemojte se obeshrabriti ako vas negde ne pozovu. To je sve prirodno.

Kada se odvojite i uzmete svoj život u svoje ruke i počnete da se borite za sebe videćete promenu.

Ukoliko vas plaši i sam korak odvajanja, moja topla preporuka je da se javite nekom proverenom i podržavajućem psihoterapeutu koji će vam pomoći da sami sebe osnažite za prvi korak. Psihoterapeuti bi trebali da budu, kako to Josip Berger kaže, treći roditelji. Oni su vam sigurna luka i podrška u vašem životnom putovanju. Uloga psihoterapeuta je značajna za sve, a pogotovo za Crne ovce koje unutar porodice  nemaju svoj oslonac.

Niko nije sam na svom putovanju, osim ako to želi.

Ja vam želim srećan i uspešan rad.

Ukoliko imate još neka pitanja o kojima biste voleli da pričamo pišite mi.

Srdačan pozdrav!

KAKO UBLAŽITI ANKSIOZNOST?

Kao što smo već ranije pričali, anksioznost se najčešće definiše kao teskoba, zebnja, strepnja, a označava strah praćen unutrašnjom napetošću i psiho-motornim nemirom.  

Anksioznost je reakcija organizma na situaciju koja je potencijalno ugrožavajuća. Osobe sa iskustvom visoke anksioznosti često su veoma zabrinute za budućnost, strahuju od događaja koji će se možda dogoditi i na njihovom licu neretko se vide bore između obrva od mrštenja.

O tome šta je anksioznost i kako je prepoznati već sam pisala u prošlom tekstu a ovde, ćemo pričati o stvarima koje možete da učinite za sebe da biste smanjili osećaj uznemirenosti i anksioznosti u svom umu i telu.

1. Postavite sebi pitanja

Često kada osetimo uznemirenost i anksioznost, počnemo da sami sebi govorimo da će sve biti ok, sa namerom da se umirimo. Međutim ovo nekada zna da bude kontraproduktivno i može da izazove osećanje još veće uznemirenosti i zabrinutosti. Umesto da govorite da će sve biti ok, kada osetite da vaša uznemirenost raste, pokušajte sebi postaviti nekoliko pitanja. Kao na primer:

  • Kolika je verovatnoća da će se to nešto strašno zapravo desiti?
  • Kako izgleda najgori scenario, ako se dogodi to čega se najviše plašite?
  • Šta mogu da uradim da sprečim da se taj scenario desi?
  • Ako ne uspem da ga sprečim, šta mogu da učinim da se nosim sa tim?

2. Napravite listu “Šta ako…” pitanja I mogućih rešenja

Ukoliko stalno imate strahove koji počinju sa „Šta ako…“, bilo bi korisno da na papir stavite listu tih pitanja sa odgovorima koji sugerišu ponašanje koje bi vam pomoglo da izađete na kraj sa datom situacijom. Na primer „Šta ako pojedem kolač i otrujem se?“ odgovor bi bio „Ukoliko bih osetio/la simptome kao što su povraćanje ili dijareja obratio/la  bih se stručnjaku iz polja medicine za savet i rešio/la problem.“. Ovo nije lako uraditi ukoliko osećate visoke nivoe uznemirenosti. Naša svest zna da bude usmerena tako da traži samo negativne ishode, ali dajte sebi malo vremena i pokušajte napraviti što racionalniju procenu.

3. Prihvatanje neizvesnosti

Važan zadatak kada učimo da utičemo na svoju anksioznost jeste da prihvatimo neizvesnost života. Kada smo zabrinuti za budućnost i stalno iščekujemo i strahujemo da će se nešto loše desiti, vrlo često zapravo imamo problem sa neizvesnošću života. Učenje da to prihvatimo i da budemo svesni da je život pun iznenađenja, pomaže nam da se lakše nosimo sa tim kada se stvari ne odigraju onako kako smo mi to zamislili.

4. Pišite o sadržaju svojih misli i strahova

Već je odavnina poznato da pisanje može da bude terapija. Ono nam omogućava da problem stavimo na papir i samim tim da ga sagledamo na neki drugi način. Još jedna pozitivna strana pisanja je što možete da se vratite na sadržaj kada budete smireniji i u mogućnosti da problem drugačije vidite.

5. Pišite o svom napredovanju

Često zaboravimo da sami sebe pohvalimo za sve što u životu radimo. Zaboravimo da sebi čestitamo što se uspešno nosimo sa nevoljama koje nam se dešavaju, bile one velike ili male. Zato odvojite parče hartije za svoje pohvale kako ste danas, na primer, prošetali I išli među ljude iako je to u vama izazivalo veliku neprijatnost. Bravo vi!

6. Tehnika progresivne mišićne relaksacije

Fenomenalna je u tome da ukloni napetost iz tela i samim tim ublaži zabrinutost. Pročitaj kako se ona  izvodi u tekstu PROGRESIVNA MIŠIĆNA RELAKSACIJA.

7. Vežbanje

Pogotovo kardio treninzi mogu da čine čuda za anksiozni um. Samo 20 minuta dnevno kardio treninga može vam pomoći da se osećate bolje i svežije. Međutim ako tek počinjete sa treniranjem bitno je da postepeno ulazite u formu i da ne preterate. Takođe tehnike disanja i vežbanja Joge mogu vam pomoći da uspostavite balans u svom telu i umu.

8. Čitanje

Čitanje članaka na ovu temu, kao i kvalitetnih knjiga može vam pomoći da nađete ono što vam prija i pomognete sebi da se osećate bolje, ali najbolji način da umanjite svoju anksioznost i naučite više o sebi i onome što vam je potrebno je definitivno psihoterapija.

Ukoliko ste sami pronašli svoj način za smanjenje osećaja anksioznosti podelite to sa nama u komentaru ispod.

Uvek volim da čujem vaša iskustva.

Želim vam srećan i uspešan rad!

LIČNOST

Po teoriji Transakcione Analize

Kada smo primili sve Psihološke zabrane, u sebe „ugradili“ sve Drajvere i napisali svoje Životne skriptove, mi smo na određeni način formirali svoju ličnost. Ali šta je to ličnost uopšte? Kako je sastavljena i kako funkcioniše pričaćemo u ovom tekstu.

Prema Transakciono Analitičkoj teoriji ličnost svakog čoveka deli se na 3 Ego stanja.

Erik Bern kaže da je Ego stanje stalni obrazac osećaja i doživljaja koji je u direktnoj vezi sa odgovarajućim stalnim obrascem ponašanja.  Svako od nas ima tri Ego stanja, nazvana:

1. Roditelj

2. Odrasli

3. Dete

Svako Ego stanje od ova tri je važno. Savremeni i zdrav čovek bi najviše svog vremena trebao provoditi u Odraslom ego stanju, ali da zna kada da koristi ego stanje Deteta i Roditelja. U daljem tekstu umesto termina Ego stanje koristićemo naziv „deo ličnosti“ radi lakšeg razumevanja.

Roditelj

Ovaj deo ličnosti dolazi do izražaja kada se ponašam, razmišljam i osećam se tako da nesvesno kopiram svoje roditelje. Mnogi od nas i sami znaju da nekada, ma koliko se trudili, ne možemo pobeći od toga da se u određenim situacijama ponašamo kao naši roditelji. Iako vrlo često ne želimo da se ponašamo na taj način, nešto u nama nam diktira da tako treba.

Za osobu kažemo da dela iz Roditelja kada je suviše oštra i rigidna. Uvek se drži jasnih pravila ponašanja i vrlo često ih nameće drugima (komanduje). Ovakva osoba može da deluje vrlo ozbiljno i kruto, jer joj nije blisko funkcionisanje iz dela ličnosti Deteta (koje je razigrano i veselo).

Deo ličnosti Roditelj u sebi sadrži dva tipa roditelja. Negujući Roditelj i Kritikujući roditelj.

Negujući Roditelj, kao što i možete pretpostaviti ovaj deo ličnosti je blag i nežan. On brine i neguje druge. Međutim iako ovako deluje pozitivno, ovaj deo ličnosti ima i negativnu stranu. Negativan Negujući Roditelj je onaj deo ličnosti koji brine o drugima i kad nema potrebe za to. Na primer majka koja svom tridesetogodišnjem sinu pere veš i kuva ručak. Ovaj deo ličnosti je negativan jer otpisuje sposobnosti druge osobe. Vrlo je čest u našoj populaciji i iz njega često ide i drajver Udovolji drugima.

Kritikujući Roditelj je onaj deo deo ličnosti koji stalno upućuje kritiku. Kao i kod Negujućeg Roditelja on ima pozitivnu i negativnu stranu. Pozitivan Kritikujući Roditelj ogleda se u tome što daje konstruktivne kritike za razliku od Negativnog Kritikujućeg Roditelja. Negativan Kritikujući Roditelj veoma je štetan i poželjan je rad na tome da se osvesti kako bi se njegove posledice umanjile za okolinu ali i za samu osobu.

Odrasli

Deo ličnosti koji reaguje u sada i ovde i smisleno se prilagođava svakoj pojedinačnoj situaciji, u TA naziva se Odrasli. U ovom delu smešteni su svi odrasli i smisleni načini suočavanja sa životnim situacijama.

Dete

Ovaj deo ličnosti karakterišu misli, ponašanja i osećanja koja potiču iz detinjstva. Dete dolazi do izražaja kad se igramo sa malom decom, pa osobe koje suviše vremena provode u Roditelju ili imaju problema da se identifikuju sa ovim delom ličnosti imaju problem sa malom decom. Smatraju ih čudnim i neugodno im je u kontaktu sa njima. Ove osobe takođe verovatno imaju zabranu Nemoj da Odrasteš, ali o tome možete saznati više u tekstu „Psihološke zabrane“.

Dete je zaduženo da se igra i bude slobodno. Spontano i nepredvidivo ponašanje, veselost i zabava karakteristične su za ovaj deo ličnosti, pa stoga osobe koje često delaju iz njega drugima deluju detinjasto, nesigurno, nepredvidivo i neodgovorno.

Dete takođe ima svoje dve strane- Adaptirano i Slobodno Dete

Adaptirano Dete je onaj deo ličnosti koji je poslušan i fin. Uvek gleda da se nikome ne zameri i da se što je moguće više prilagodi drugima. Adaptirano Dete bi se najbolje videlo u situaciji gde se šef dere na zaposlenog. Zaposleni, koji bi najverovatnije bio u svom delu ličnosti Adaptiranog Deteta, ponašao bi se pokorno i uplašeno. Svoje potrebe bi blokirao kako se slučajno ne bi zamerio šefu. Osobe koje često delaju iz ovog dela ličnosti, skloniji su da razviju Anksiozne poremećaje jer često potiskuju svoje autentične emocije i reakcije, kako druge ne bi isprovocirali. Sa druge strane spektra nalazi se Buntovno Dete. Ono se oslikava u „teranju kontre“. Ovakva osoba se buni protiv pravila i uvek odlazi sa svojim ponašanjem u drugu krajnost. Ovakve reakcije takođe nisu autentične i zato nisu deo Slobodnog Deteta.

Adaptirano Dete takođe može biti pozitivno i negativno. Pozitivno Adaptirano Dete su sva ona misli, osećanja i ponašanja koja smo naučili u detinjstvu, a važna su za naš opstanak danas i štede nam ogromne količine mentalne energije. Primer bi bio to što kada prelazimo ulicu uvek pogledamo levo i desno ili kada nam nešto treba od nekoga kažemo „molim“ itd. Negativno Adaptirano Dete se ispoljava kada koristimo obrasce ponašanja koji nisu primereni u datoj situaciji. Primeri su razni i svako od nas sklon je da se ponaša iz Negativnog Adaptiranog Deteta. Međutim upravo iz njega mogu da se formiraju razne anksiozne tegobe, pa je rad na Negativnom Adaptiranom Detetu veoma bitan na psihoterapiji.

Slobodno Dete je deo ličnosti koji karakterišu ponašanja iz detinjstva koja nisu bila uslovljena roditeljskim pravilima. Slobodno Dete takođe se javlja u pozitivnom i negativnom obliku. Pozitivno Slobodno Dete su ona ponašanja koja su pozitivna i obogaćuju život. Recimo da je osoba imala zabranu na svoje emocije i godinama je potiskivala. Terapijskim radom na sebi osvestila je da je u tome problem i dala sebi dozvolu da se ponaša u skladu sa svojim emocijama. Osoba se može naći u situaciji da zbog pražnjenja plače dugo na seansi, ali ona time čini nešto važno za sebe i možemo reći da se u tom trenutku nalazi u Pozitivnom Slobodnom Detetu. Sa druge strane Negativno Slobodno Dete predstavlja sva ona ponašanja koja nisu primerena, ni cenzurisana a proističu iz detinjstva. Primer bi bilo kada bi osoba podrignula usred poslovne večere i slično.

Svi delovi ličnosti od Roditelja, preko Odraslog sve do Deteta, bitni su za naše funkcionisanje. Problemi se dešavaju kada u nekom od njih dodje do blokade ili fiksacije. Na psihoterapijskim seansama aktivno se radi na rešavanju I sprečavanju problema u funkcionisanju ličnosti. Transakciona Analiza pokazala se u ovome veoma delotvorna.  

U ovom tekstu želela sam da vam, što je više moguće, približim strukturu ličnosti po teoriji Transakcione Analize. U psihologiji postoji još mnogo teorija i pravaca izučavanja čovekove ličnosti. Ovo je jedan od najefikasnijih pravaca u polju psihoterapije i ukoliko je vaš psihoterapeut upoznat sa Transakcionom Analizom možete zajedno pričati o vašoj strukturi ličnosti koristeći ova Ego stanja.

Ja vam želim srećan i uspešan rad!

I hvala vam što pratite moj Blog.

Srdačan pozdrav!

PSIHOLOŠKI SKRIPT

Da li ste znali da ste vi napisali svoju životnu priču koju trenutno živite? Kada ste bili mali doneli ste niz odluka, na osnovu vašeg poimanja realnosti i na taj način zacrtali svoju „sudbinu“. Da li ste ikada imali osećaj da se u nekom polju svog života vrtite u krug? Radite sve da izbegnete budale, ali oni kao da vas „namirišu“ i uvek vam uđu u život..

Ako vam je ovo sve poznato, to je zato što je vaš životni skript tako formiran. Kao mali napravili ste neke pogrešne odluke i sada ih živite.

Naučnici iz polja psihoterapije kažu da ste počeli svoju životnu priču(životni skript) da pišete odkad ste se rodili. Oko vašeg četvrtog rođendana napravili ste odluke koje će biti osnovni elementi zapleta. Sa sedam godina svoju priču ste završili u glavnim crtama, a od sedme godine do dvanaeste doterali ste je i dodali još po koju stranicu. Kada ste stigli u adolescentsko doba napravili ste još neke sitne prepravke i dodali još po nekog karaktera. Tako je nastao vaš životni skript.

Prema teoriji Transakcione Analize, životni plan je postavljen kao dramski scenario, koji ima jasan početak, sredinu i kraj. I početak i sredina ovog skripta napravljeni su tako da osobu dovede do finalne scene. Osoba je ta koja odlučuje šta će finalna scena biti. Bern je koristio primer dva brata koji su primali poruku majke „Završićeš u ludnici!“. Jedan brat je završio kao pacijent, a drugi kao doktor. Sa druge strane roditelji koji svojoj deci šalju poruke koje smo pominjali u tekstu „Psihološke zabrane“, oni deci potvrđuju da je svet napravljen na određeni način i pomažu im da modeluju način gledanja na sebe i svoju okolinu.

Na primer, dete koje se oseća nesigurno i uplašeno, a od roditelja dobija poruke tipa „Što si tako glup“ „nesposoban“ ili slično. To dete će kada odraste najverovatnije i samo verovati da je glupo i nesposobno. Svoj život će uskladi u odnosu na te vrednosti koje je integrisao i živeće jedan tužan i beznačajan život iako je možda mogao da bude deo tima koji spašavaju živote u Africi. On će sebe i svoju okolinu modelovati na način da sebi potvrdi da je glup i nesposoban i tako se vrteti u krug.

Ovakva ponašanja su prirodna i ona su zapravo najbolja dečija strategija za opstanak u neprijateljskom svetu, ali problem je što kad dete odraste ta strategija više ne funkcioniše i zapravo nanosi više štete.

Životni skript se može živeti na 3 načina:

1.            Pobednički

2.            Gubitnički

3.            Učesnički

1. Pobednički skript

Bern i Guolding su definisali pobednika kao osobu koja ostvaruje svoj nameravani cilj i kao rezultat čini da svet bude bolje mesto.

Pobednički skript je naravno najpoželjniji skript. Osobe koje ga žive zadovoljne su sobom i svojim uspehom, ma šta on bio. Međutim pobednički skript ne podrazumeva ostvarenje neke društveno poželjne želje. Pobednik ne mora da je uspešan u poslu, on ne mora da ima razne diplome i sertifikate. On čak može da bude beskućnik koji živi na ulici ali ukoliko je on srećan i živi u miru i zadovoljstvu svoj život. Milioner koji ima kule i gradove ali nikad nije zadovoljan i uvek hoće još, pritom ima loše međuljudske odnose NIJE pobednik. Milioner koji je zadovoljan i srećan i svoje bogatsvo deli sa ljudima sa kojima želi i živi svoj život u miru i zadovoljstvu JESTE pobednik.

2. Gubitnički skript

Nasuprot pobedniku, „gubitnik“ je onaj ko ne ostvaruje nameravani cilj.

Osoba koja upiše fakultet i uspešno završava ispite ali kad dodje do kraja on/a zablokira i odustane od diplomiranja,a onda taj obrazac primeni i na druge domene svoga života, ova osoba najverovatnije živi gubitnički skript.

Gubitničke skriptove možemo podeliti na skriptove prvog, drugog i trećeg stepena u zavisnosti od ozbiljnosti njihovog ishoda.

1.            Gubitnički skript prvog stepena karakterišu neuspesi i gubici koji su mali i o njima se može pričati u društvu. Primeri mogu biti svađe, blage depresije, neuspesi na nekim zadacima ili ispitima i drugi.

2.            Gubitnički skript drugog stepena karakterišu događaji i posledice istih o kojima ne bi moglo da se priča u društvu. Primeri su  otpuštanja sa više poslova, hospitalizacija zbog nekog psihičkog poremećaja, izbacivanje sa fakulteta i slično.

3.            Gubitnički skript trećeg stepena završava se obično u bolnici (sa ozbiljnom bolešću ili povredom), ludnici ili mrtvačnici.

3. Učesnički skript

Osoba sa učesničkim skriptom živi svoj život iz dana u dan isto. Nema pobeda ali nema ni poraza. Ova osoba ne rizikuje i ne dovodi sebe da ostvari nikakve ciljeve već samo održava status quo. Kada bude kasno, osobe sa ovim skriptom počnu da  razmišljaju „ Mogao sam ovo ili ono uraditi….“.

Vežba za otkrivanje skripta

Pokušajte bez puno razmišljanja da odgovorite na pitanje – Koji je vaš omiljeni lik?

To može biti fiktivna ili stvarna osoba. Može biti karakter iz filma ili neko u vašoj okolini. Uzmite parče papira i pišite sve što vam padne na pamet o njemu/njoj.

Ko je on/ona? Šta radi? Kako živi? Ko su ljudi sa kojima ima kontakt? Kakav je kontakt? I tako dalje

Na papiru napišite što više informacija o tom liku a onda uzmite olovku i svuda gde ste napisali on ili ona napišite ja. Uzmite drugo parče papira i analizirajte koliko se informacije o vašem omiljenom liku poklapaju sa vama samima.

Želim vam srećan i uspešan rad!

ŠTETNE PORUKE UPUĆENE DECI

Poruke koje šaljemo svojoj deci i te kako su važne. Svi mi volimo svoju decu i želimo im samo najbolje, pa ponekad i pogrešimo, ali ovh 12 poruka su veoma opasne, te iz tog razloga neophodno ih je uvideti i iskoreniti.

Imajte na umu da sadržaj poruka može biti drugačije formulisan i da se one najviše prenose neverbalnim putem, tako da ukoliko želite da ih uklonite, morate biti svesni svog govora ali i ponašanja.

ZABRANA NA POSTOJANJE

Obično se komunicira kroz fraze kao što su ” Ubiću te zbog toga!” ili ” Kamo lepe sreće da te nikada nisam ni rodila!”

Ovo je jedna od najopasnijih zabrana i sa sobom nosi težinu smrti.

Roditelj je šalje na nesvesnom nivou, obično, jer se oseća ugroženo na neki način što dete postoji.

Česta je kod očeva koje rođenje deteta šalje u njihovo detinjstvo kada su dobili brata ili sestru i kada su izgubili majčinu pažnju (sada gube partnerkinu).

Isto tako često se sreće kod majki koje nisu spremne za tu ulogu. One često na različite suptilne načine mogu da šalju ovu zabranu svojoj deci tako što ih izbegavaju i ne daju im pažnju koja im je neophodna.

NEMOJ BITI DETE

“Suviše si velik/a da…” ili ” Veliki momci ne plaču.” samo su neke od načina formulisanja ove zabrane.

Česta je kod najstarije dece jer ona imaju tendenciju da je sami sebi daju. Kada na svet stignu mladja braća i sestre, najstarija deca se osećaju odgovorno i za njih. Ukoliko primetite dete koje je starmalo, vrlo je verovatno da se radi o ovoj zabrani.

Odrasli sa ovom zabranom se kasnije u životu osećaju čudno u odnosu sa decom. Ne znaju kako da im priđu i često ih se plaše, a odluka da nemaju svoju decu takođe je prisutna.

NEMOJ DA ODRASTEŠ

Ova zabrana se retko manifestuje na verbalnom nivou ali na neverbalnom nivou veoma je snažna. Kada bi bila iskomunicirana ona bi zvučala ovako ” Nemoj nikad da odrasteš!” ili ” Nemoj nikad otići od mene”

Ukoliko ste se zabavljali sa muškarcem koji je večiti mamin dečak ili kako bi mi psiholozi rekli sa ” Petar Pan” sindromom velika verovatnoća je da ta osoba živi sa ovom zabranom.

Manipulacija roditelja je veoma snažna u ovoj zabranu. Osoba mora da osvesti problem i osnaži se da izadje iz bolesne simbioze i nauči da živi kao odrasli čovek.

NEMOJ DA USPEŠ

Takođe još jedna od zabrana koje se više komuniciraju na neverbalnom nivou. Ova zabrana komunicira se, najčešće, kroz skrivenu ljubomoru i zavidnost roditelja prema detetu.

Ako ste ikada upoznali osobu koja je genijalna ali nikakve rezultate ne daje. Ne završava fakultet, ne daje ispite ili ne zapošljava se na visokim pozicijama, a ima svaku predispoziciju za to, vrlo je verovatno da ta osoba ima ovu zabranu.

NEMOJ (NEMOJ NIŠTA DA RADIŠ)

Ova opšta poruka na neverbalnom nivou glasi:

“Nemoj ništa da radiš, jer sve što radiš je veoma opasno, tako da si bezbedniji ako ne radiš ništa.”

Roditelji koji imaju tendenciju da šalju ove poruke su verovatno i sami dosta anksiozni, plaše ih mnoge stvari i tu energiju prebacuju detetu. Ukoliko prepoznate da ste takvi najbolje je da se upustite u psihoterapiju kako ne bi svom detetu napravili iracionalne strahove od normalnog života.

Osobe sa ovom zabranom često su neodlučne i ne znaju u kom pravcu da krenu. Osoba se oseća blokirano i sputano ” bez ikakvog razloga”.

NEMOJ BITI VAŽAN

Neverbalna poruka glasi:

“Trpeću te blizu sebe, sve dok imaš na umu da ti i tvoje želje niste važni ovde”

Osobe sa ovom zabranom često dožive panične napade ako se od njih traži da budu u ulozi vođe. Javni govori i slične prilike su im najveća noćna mora.

NEMOJ BITI SVOGA POLA

Ovu poruku često prenose roditelji koji su dobili dete suprotnog pola od onog što su želeli i iščekivali. Na primer roditelji su iščekivali muško dete, a dobili devojčicu.

Kada roditelji ne mogu da se pomire sa tim što su dobili dete određenog pola, pokušavaju sebi da olakšaju tako što deci daju imena koja pripadaju suprotnom polu. Kao na primer Saša za devojčicu ili Andrea za dečaka. Takođe to mogu da budu unisex imena poput Vanja.

Osoba koja je primila ovu zabranu, kad odraste može nastaviti da neguje stil oblačenja ili ponašanja koji odlikuje suprotnom polu. Može imati teškoće u pronalaženju partnera i prihvatanju svoje seksualnosti.

NEMOJ DA PRIPADAŠ

Prenosi se porukama poput:

“Ti si drugačiji od druge dece.”, “Ti si poseban/a.”, “Baš si stidljiv/a”, “Ti si mnogo težak.” itd.

Roditelji mogu biti modeli za ovu zabranu ako su i sami društveno neprilagođeni. Ovakve porodice često su izolovane, ne druže se sa drugima, a neretko nisu bliski ni unutar svoje porodice.

Osobe sa ovom zabranom se osećaju uvek kao da “štrče” u grupi, a drugi ih vide kao “samca” ili “nedruštvenog”.

Rad na ovoj zabrani je bitan jer je naša osnovna psihološka potreba da imamo kvalitetan kontakt sa drugima, a ova zabrana to direktno sprečava.

NEMOJ DA BUDEŠ BLIZAK

Ovu poruku mogu da šalju roditelji tako što između sebe ne dele bliskost. Karakteristična je za porodice gde se ne priča o emocijama.

Takođe dete samo može da donese ovu zabranu kao odgovor na roditeljevo stalno distanciranje i izbegavanje. Ono tako može naučiti da je biti blizak opasno i zauvek to izbegavati.

Varijacija na ovu zabranu je zabrana “NEMOJ NIKOM VEROVATI”. Poruka ove zabrane često se i verbalno komunicira i dete uči da je svet jedno opasno mesto gde ne sme nikom verovati.

NEMOJ BITI ZDRAV

Ova zabrana karakteristična je za porodice gde su roditelji veoma zauzeti, a deca ne dobijaju dovoljno pažnje.

Deca mogu uvideti da pažnju, koja im je potrebna, dobijaju samo kada su bolesni i tako naučiti na nesvesnom nivou da funkcionišu.

Kada odrastu, osobe sa ovom zabranom često se razbole ako stvari u njihovim vezama ili na poslu ne idu njima u prilog. Može da ih boli glava, da se osećaju malaksalo i čak da dobiju temperaturu.

NEMOJ MISLITI

Šalje roditelj koji stalno omalovažava detetovo razmišljanje.

Osoba sa ovom zabranom će često na pojavu problema reagovati tako što će se zbuniti ili se osećati loše, umesto da razmišlja kako problem da reši.

Varijanta ove zabrane je još : “Nemoj razmišljati o…” i ” Nemoj misliti ono što ti misliš, već misli ono što ja mislim.”

NEMOJ OSEĆATI

Se najčešće uči po modelu. Roditelji su uzori detetu kako da ovu zabranu integriše u svoju ličnost. Osobe sa ovom zabranom često imaju problema u pokazivanju emocija i deluju hladne.

Zabrana “Nemoj Osećati” može da se odnosi na sve emocije ili na neku određenu, pa se može desiti da osoba sa ovom zabranom nema problema u iskazivanju emocija sem ako je u pitanju, na primer, bes.

Kod žena se često sreće zabrana na bes a kod muškaraca zabrana na tugu. Ove zabrane podstiču se od strane društva, a same po sebi nisu prirodne i zdrave.

Dejstvo ove zabrane, ukoliko je dovoljno snažno, kasnije u životu može da pravi raznorazne probleme osobi i da utiče na njegov kvalitet života.

__________________________________________________________

Ovih 12 psiholoških zabrana koje roditelji upućuju svojoj deci mogu biti ključne u sprečavanju te dece da ostvare svoj pun potencijal. Jedan od zadataka psihologa je da sa vama prođe i obradi zabrane koje sve primili kako bi vas vratio na vaš put.

Svi smo rođeni da letimo visoko, pitanje je samo kakva su nam krila data.

Želim vam sećan i uspešan rad!