PROCESNI SKRIPT

Način na koji živiš svoju priču koju si napisao već kao jako mali

U ranijim objavama pričali smo dosta o skriptu. Životnoj priči koju smo negde napisali već kad smo bili baš mali u krugu svoje porodice porekla ili staratelja. Medjutim danas bi volela više da pričamo o nečemu što se zove skriptni proces. To je način na koji mi živimo tu svoju priču koja je napisana još davno u detinjstvu. Istraživači skripta ustanovili su da se vrlo često, kroz rad sa ljudima, sreću 6 različitih obrazaca kroz koje osoba održava svoj skript.

Svaki od tih obrazaca ima sopstvenu temu koja opisuje način na koji osoba živi svoj skript. Bern je za svaki od obrazaca dao i po jedan grčki mit kao ilustraciju. Takođe svaki od ovih skriptova može da se živi kratkoročno ili dugoročno.

_____________________________________________________________

Prvi obrazac Bern je nazvao „Sve dok“ skript.

Moto osobe koja živi sa ovakvom vrstom procesnog skripta ima moto „ne mogu… sve dok…“. Uglavnom ništa lepo ne može da se desi sve dok se ne završi nešto manje lepo.

Interesantan primer bi bio „Moram sebe potpuno da razumem, pre nego što se promenim.“ Jasno vam je da u ovakvim situacijama često ne dolazi do promene jer razumeti sebe u potpunosti je jedan skoro pa nemogući proces.

„Život počinje u četrdesetoj.“

„Kad odem u penziju, moći ću da putujem.“

„Moja nagrada je u sledećem životu.“

Bern je sagledao da je Grčki heroj Herkul imao upravo ovaj procesni skript. Pre nego što je mogao postati polubog, morao je obaviti kojekakve teške zadatke.

Sledeći procesni skript zove se „Posle“.

Ovaj skript je sličan prethodnom. Osoba sa ovim skriptom veruje da može da se zabavi danas, ali će to platiti sutra.

„Super je zabava! Ali kakvu ču glavobolju sutra imati…“

„Kad se oženiš, život ti postaje pun obaveza.“

„Volim da započnem dan rano, ali se po podne umorim.“

U ovom procesnom skriptu često se koristi vezni ALI.

Grčki mit koji bi bio primer ovog skripta jeste mit o Damoklu. Život ovog grčkog vladara se svodio na jelo piće i veselje, ali sve vreme mu je iznad glave visio mač okačen o konjsku dlaku. Kad je pogledao gore i video ga, više nikad nije mogao biti srećan i živeo je u strahu da će mač da padne.

Skript „Nikad“

Tema ovog skripta je „Nikada neću dobiti ono što zapravo želim.“

Primer bi bio momak koji je uvek govorio da bi želeo ozbiljnu vezu, ali nikad nije pokušao da je ozbiljno ima. Čak je izgledalo kao da je izbegavao mesta na kojima bi mogao da upozna neku devojku sa kojom bi to mogao realizovati. Često je pomišljao da se vrati na fakultet i završi ga, ali nikada nije podneo dokumente.

Grčki mit kao primer ovog procesnog skripta bi bio mit o Tantalu koji je bio osuđen da večno stoji usred jezerceta. Sa jedne strane je bila hrana, dok sa druge krčag sa vodom, ali oba su bila daleko od njega i nije mogao da im pridje i tako je ostao žedan i gladan. Tantal nije shvatio da može da se napoji i nahrani da je samo napravio korak na jednu ili drugu stranu, tako i osoba sa skriptom „Nikad“ isto prolazi.

Procesni skript „Uvek“

Osoba sa skriptom „Uvek“ vrlo često postavlja pitanje „Zašto se ovo meni uvek dogadja?“

Primer bi bio žene koja je bila udata tri puta, a razvodila se dvaput. Prvi muž je bio miran i ne mnogo druželjubiv, ona je prekinula sa njim jer je shvatila da joj treba neko dinamičniji. Nakon toga se verila za drugog čoveka koji se činio kao kopija bivšeg muža. Ni taj brak nije dugo trajao, a ista priča je bila i sa trećim mužem koji takodje nije bio dinamičan već miran i povučen.

Ljudi sa ovim skriptom često žive ovakav život gde idu iz jednog u drugo (brak, posao, društvo,…) ili čak ostaju sa svojim lošim izborom, nadajući se da će se nešto promeniti na bolje (a nikad se ne promeni).

Mit koji predstavlja ovaj procesni skript je priča o Arahne koja je bila jako dobra vezilja da je izazvala boginju Minervu da se sa njom takmiči u vezenju. Uvedena boginja ju je pretvorila u pauka da bi večno plela mrežu.

„Skoro“ skript

Priča o Sizifu je većini, ako ne i svima poznata. Sizif se zamerio bogovima i bio osuđen da večno gura veliki kamen uzbrdo. Svaki put kad bi se Sizif približio vrhu, kamen bi skliznuo i otkotrljao se u podnožje. Kao i Sizif, osoba sa ovim skriptom često skoro pa je uspela u nečemu.

Primer bi bio momak koji recimo čita knjigu i pročita sve sem poslednjeg poglavlja. Kad pere kola on opere ih tako da budu skoro pa čista, uvek mu promakne par flekica od blata koje nije video. Na poslu on skoro pa je napredovao. Iako je blizu svog cilja, on nikada ne stiže do njega. Svaki put ulazi u najuže izbore ali svaki put prode loše na razgovoru.

Drugi tip ovog obrasca bila bi osoba koja uspeva da stigne na vrh, ali kad osvoji vrh umesto da sedne i odmori, ona jedva da primećuje da je stigla na vrh. Sve gleda dalje na, koji vrh novi može da osvoji i to i radi. Naravno ovome nema kraja, pa kad se popne i na taj vrh, nema odmora nego nastavlja i gura dalje.

Osoba sa ovim drugim tipom skripta „Skoro“  često stremi materijalnim dostignućima.

„Nezavršen” skript

Ovaj obrazac podseća na „Sve dok“ i „Posle“ po tome što ima tačku preseka posle koje se stvari menjaju, ali za osobu sa ovim skriptom nakon tog preseka nema ničega osim velike praznine. Kao da poslednje strane scenarija nedostaju.

Čovek se penzionisao posle četrdeset godina vrednog rada. Dobio je zahvalnicu i umetnički sat. Iako je jedva čekao da ode u penziju osećao je neku neprijatnost. Šta će sad da radi sa sobom? Kako ispuniti vreme?

Žena koja je ispratila i svoje najmadje dete na koledž. Posle toliko godina konačno nema obaveza, ali posle par nedelja ona počinje da se oseća depresivno.

„Nezavršeni“ obrazac nosi sa sobom moto „Kad dodjem u odredeno doba, neću znati šta sa sobom da radim.“

Mit koji oslikava ovaj obrazac je mit o Filomeni i Baukidu, stariji par koji je dočekao bogove u obliku iscrpljenih putnika, kada drugi to nisu hteli. Kao nagradu bogovi su im produžili život tako što su ih pretvorili u drveće.

_____________________________________________________________

Verujem da su vam ove teme interesantne i da vas navode na razmišljanje. Ako već niste, savetujem vam da pročitate i ostale tekstove na blogu poput teksta o Drajverima, Ličnosti ili Zabranama. Ovi tekstovi pomoći će vam da bolje upoznate sebe. Oni i rad sa podržavajućim terapeutom biće vam značajni na vašem putu ka srećnom i uspešnom životu.

Želim vam srećan i uspešan rad!

Primeri preuzeti iz knjige Stjuarta i Džoinsa

UNAPREĐENJE SAMOPOUZDANJA

Šta je samopouzdanje

Samopouzdanje je vera u sebe i svoje sposobnosti. Ubeđenje da smo sposobni da se suočimo sa svim životnim izazovima i to uradimo uspešno.

Kada odišemo samopouzdanjem mi odišemo kredibilitetom, ostavljamo snažan prvi utisak i osećaj da možemo da se nosimo sa izazvovom i stresom.

Sve su to veoma poželjne karakteristike, pa nije ni čudo na nam najbitnija života pitanja često zavise upravo od samopouzdanja. Partner, posao, uspeh, samo su neki od njih.

Da bi smo imali samopouzdanje neophodno je da imamo realističnu sliku svojih sposobnosti i sigurnost u njih. Često problemi sa samopouzdanjem upravo potiču iz nerealistične slike o sebi.

Kako to? pitate se…

Ukoliko osoba nije realistična u vezi sa svojim sposobnostima, na način da ima doživljaj da je više sposobna nego što je to slučaj, da sve zna i sve može i radi to najbolje, njena okolina će na takvo ponašanje reagovati odbacivanjem. Iako se smatra da su ove osobe “pune” samopouzdanja zapravo to je lažno i prividno. To je maska koju oni nose kako bi se zaštitili.

Sa druge strane, ako imamo osobu koja nema realističnu sliku svojih sposobnosti, ali na način da ih ona sama umanjuje, tu je stvar prilično jasna. Osoba često u kontaktima strahuje i stavlja sebe u nižu poziciju u odnosu na druge.

Odakle potiče samopouzdanje

Sigmund Frojd, začetnik psihoanalize i psihoterapije uopšte, smatrao je da se naše samopouzdanje formira već kad smo jako, jako mali.

On je smatrao da svako od nas prolazi kroz određene faze razvoja. Te faze nazvao je Oralna, Analna, Falusna faza i Genitalni period.

Frojd je prvu fazu razvoja nazvao Oralnom fazom iz razloga što je dete u tom periodu fiksirano na upoznavanje sveta kroz svoja usta (mala deca sve stavljaju u usta). Ova faza dešava se od 0 do 2 godine života i glavni konflikt koji se u njoj rešava, jeste SIGURNOST nasuprot NESIGURNOSTI. Tačnije ukoliko su detetove potrebe namirene i majka je odgovarala na njegov poziv, dete će formirati sigurnu ličnost i imati samopouzdanje u životu. U suprotnom neće.

Iako je nauka napredovala i Frojdova zapažanja su prevaziđenja, neke stvari je on dobro video i ispravno tumačio.

Danas se zna da naše samopouzdanje potiče iz odnosa sa našim autoritetima.

Kada smo bili mali naši najveći izvori autoriteta su bili naši roditelji ili staratelji (značajni odrasli). Kako rastemo autoriteti u našem životu se smenjuju i na mesto autoriteta dolaze i učiteljice, učitelji, nastavnici, profesori.

Međutim, sve je počelo već u detinjstvu.

Odnosi unutar porodice i tipovi roditeljstva kojim su se služili naši značajni odrasli ostavljaju trag na našu ličnost koji često nije tako lako odstraniti.

Naime, ukoliko ste odrasli u kritikujućoj sredini. Ukoliko ste više naučili da primite kritiku nego pohvalu, velika verovatnoća je da će to uticati na vaše samopouzdanje.

Osobe koje su odrasle u okolini koja je bila surova, puna konflikata između ukućana i puna prebacivanja, takođe vrlo često mogu formirati strah od ljudskih kontakata i kroz to takođe živeti jedan prazan život sa niskim samopouzdanjem.

Kasnije u životu, posledice ovog odnosa se manifestuju tako da se osoba plaši drugih ljudi, ima anksiozne napade kada sa nekim treba da priča. Strah se intenzivno javlja i kod telefonskih poziva. Strah je skoro nesavladiv ukoliko treba da komunicira sa nekim do čijeg mišljenja mu je stalo. Uz sve to mogu da idu problemi sa stomakom, nervozna creva, anksioznost, problemi sa disanjem, padanje u nesvest i dr.

Ovakav život nije nimalo lak, kada svaka socijalna interakcija sa sobom nosi toliki intenzitet stresa. U telu se luči veći nivo hormona stresa koji se zove kortizol, a koji ostavlja posledice i po zdravlje.

Socijalni Faktori

Ukoliko ste odrastali u porodici koja nije podržavajuća, koja je prilično kritikujuća i u kojoj se vaše mišljenje ne ceni, velika je verovatnoća da ćete imati problem sa samopouzdanjem.

Priče koje smo zapisali kada smo bili mali, vrlo vešto znamo da održavamo i kada odrastemo, pa tako često u svojoj okolini ćemo tražiti osobe koje se uklapaju karakterno u ono što smo mi napisali i koji se prema nama ponašaju na poznat način.

Ako je vama poznat način da vas neko kritikuje, vi ćete vrlo verovatno iz svog video kruga uklanjati osobe koje se u to ne uklapaju. Ovo se često događa sa izborom partnera, pa tako ukoliko smo odrasli u ne podržavajućoj sredini mi ćemo verovatno naći i partnera koji se ponaša na sličan način, koji nas ne ceni i često tretira veoma loše.

Taj obrazac ne mora nužno da se manifestuje samo na izbor partnera, nego i na izbor prijatelja i dragih ljudi.

Na samom kraju osoba preplavljena emocijama i vrlo često i anksioznošću, shvata da je zapravo sama i u najboljem slučaju okreće se upoznavanju i istraživanju sebe. A u najgorem slučaju osoba se izoluje i sa osećanjem tuge, bola i usamljenosti dovede sebe do ivice i stanja koja nimalo nisu prijatna. Iz ovih stanja nekada se izvrši i samoubistvo tako da imaje na umu koliko je naša okolina značajna po naše mentalno zdravlje.

Ukoliko želite da pročitate ceo tekst na temu unapređenja samopouzdanja i saznate kako da vežbate svoje samopouzdanje na pravi način, kupite već danas po promotivnoj ceni moj E-book “Trening samopouzdanja”.

A oni koji su spremi i za viši nivo od toga toplo preporučujem da se prijave na online radionicu “Trening samopouzdanja”. Mesta su ograničena pa osigurajte svoje porukom u DM na mom Instagram profilu već danas!

Želim vam srećan i uspešan rad!

TOKSIČNI PORODIČNI ODNOSI

Pre nego što počnemo  sa ovom temom, treba naglasiti da idealna porodica ne postoji. Savršena je ona što pored svojih problema i konflikata, neguje i podržava različitost svojih članova. Daje ljubav i podršku i pomaže u trenucima kada je pomoć potrebna.

M.B.

U prošlom tekstu pričali smo o toksičnim partnerskim odnosima, kako oni izgledaju i kako nastaju, međutim nismo govorili o jednom od glavnih uzroka toksičnih partnerskih odnosa, a to jesu isto toliko toksični porodični odnosi.

Neko od vas je postavio pitanje koji su znaci toksičnih odnosa i kako se oni klasifikuju

Što se tiče klasifikacije, mogli bismo reći da se toksični odnosi mogu klasifikovati u tri nivoa. Ovo bi mogli povezati sa igrama o kojima smo pričali u prošlom tekstu i zaključiti da se toksični porodični odnosi mogu podeliti na sledeće nivoe:

1. Prvi nivo je nivo o kojem može da se priča sa drugima uz kafu ili ovako.

2. Drugi nivo su već porodični odnosi o čijim posledicama se ne priča i ne deli sa drugima.

3. A treći nivo, po rečima Berna (začetnika TA), se uvek završava u „sudnici, ludnici ili mrtvačnici“.

Ovo je nažalost tako jer i sami porodični odnosi nisu zaštićeni od igranja igara. Oni ne obećavaju bliskost i vrlo često članovi unutar porodice znaju na različite načine da manipulišu jedni drugima. Više o igrama pročitajte ovde.

Što se tiče znakova toksičnih porodičnih odnosa, evo nekoliko smernica:

1. Članovi vaše porodice vas ogovaraju ili se međusobno ogovaraju

Ogovaranje kao takvo nije neka velika stvar. Pričanje o vama iza vaših leđa ne mora nužno biti zlonamerno. Ukoliko osoba iz vaše porodice to radi sa namerom da pomogne i pronađe način da vama pomogne ili osobi u problemu, to je sasvim ok. Međutim, ako članovi vaše porodice o vama pričaju na ružan način i sa namerom da vas spuste u tuđim očima to je jedan od znakova toksične porodice.

2. Koriste vaše slabosti

Sasvim je prirodno i normalno da imamo svoje slabe tačke. Osobe koje su najčešće upoznate sa njima su naši najbliži. Ukoliko se oni tim znanjem služe zlonamerno, ucenjuju nas, sramote, spuštaju nas u društvu, to je znak da se radi o toksičnoj porodici.

3. Imaju problem kada kod vas vide promenu u ponašanju

Ovo je čest primer iz psihoterapije. Osoba koja je započela promenu putem terapije često biva napadnuta od strane bližnjih. To se događa jer osobe zadužene za negovanje toksičnih odnosa, gube kontrolu nad pojedincem i to im se ne dopada. Često u tim momentima možete čuti „Baš si se promenio/la“, „Nisi više onaj stari/a…“ ili „Jesi li dobro? Baš si mi čudan/a nešto.“

4. Ima mnogo borbe unutar porodice

Ovo je delo roditelja. Ako roditelj postavi očekivanja da se deca moraju ponašati na određeni način kako bi bili vredni njegove pažnje, to podstiče borbu između braće i sestara. Roditeljska ljubav i pažnja biva percipirana kao resurs koga ima malo i nema za sve, pa u tim slučajevima se i ljubomora neretko javlja.

5. Nasilje je prihvaćeno ili zamaskirano

Nasilje može biti fizičko ili psihičko (emocionalno). Česta je i situacija gde se članovi porodice uče da je nasilje sasvim normalno ili se insistira da se o tome ne priča van porodice. Neretko se žrtve nasilja optužuju da su one same krive za to što im se dešava i opravdava se ponašanje nasilnika. Svaka fizička povreda nanesena od strane jače osobe je fizičko nasilje i imate pravo da zatražite zaštitu. Nikako niste vi krivi.

6. Neće vas podržati ukoliko im ispričate sve svoje traume i proživljene situacije

Razgovori o tome šta je bilo, sa osobama zaslužnim za toksične odnose u porodici, nemaju baš puno smisla. Nećete naići na podršku i razumevanje. Češće ćete čuti „ Nije bilo baš toliko loše“ ili „Umislio/la si.“. Oni prave priče o tim događajima kako njima odgovara i neće se složiti sa vama ako pokušavate da im „sunete u facu“ činjenice.

7. Nestabilno okruženje

Toksične porodice stvaraju veoma nestabilno okruženje. Odrastanje u takvim uslovima veoma je stresno pa se osobama kasnije u životu mogu razviti mnoge psihičke tegobe poput anksioznosti, depresije, psihosomatike itd. Dete da bi raslo zdravo i kvalitetno treba stabilnost, stabilne odnose, ljubav i podršku.

Tako da ukratko bismo mogli reći da toksične porodične odnose karakteriše manjak podrške i ljubavi, veliki nesklad, nestabilnost, igranje igrica i manipulacije. Ako ste član neke od ovakvih porodica velika pomoć mogu da vam budu psihoterapeuti, obučene individue koje će vam pružiti podršku kad vam je potrebna.

Nekada druge osobe mnogo bolje vide da imamo toksične odnose sa svojim članovima porodice od nas samih. Obično to najbolje vide partneri sa kojima smo izabrali da delimo život i ako dodjete u situaciju da vam partner, koji vas voli, tako nešto kaže, korisno bi bilo poslušati i istražiti šta se tu krije. U ovoj situaciji takođe psihoterapeut može mnogo da pomogne.

Sindrom Petar Pana

Želela sam ovu pojavu da istaknem i posvetim joj poseban deo jer se često srećem sa njom. Da li znate priču o Petar Panu? To je dečak koji živi u čarobnoj zemlji- Nedođiji. On ima jednu moć, a to je da večno ostaje dečak i nikad ne odrasta.

Ono što se u današnje vreme primećuje jeste da majke gaje specifične odnose sa svojim sinovima, koji im onemogućuju da odrastu i postanu muškarci. Majke ovo često čine iz dobre namere i sasvim nesvesno. Jedna od situacija koje podržavaju ovakvo ponašanje muškarca jeste na primer pranje veša. Muškarac u tridesetim, živi sam, ali majka mu svaki dan pere i pegla veš i usput spremi nešto i da jede. U našoj kulturi su se generacijski više cenila muška deca zbog nastavka loze i iako danas živimo u 21 veku taj neki mehanizam je i dalje ustaljen. Muško dete se mazi i pazi sve dok roditelji ne pređu u drugi život.

Ekstreman slučaj

Nekada je ovo delo infantilne i manipulativne majke, koja tako što osigurava svoje mesto uz sina ne mora da se nosi sa svojom prolaznošću i godinama. Ovakvim muškarcima je prilično teško da nađu sebi partnerku jer su vrlo često i sami manipulativni, a ni jedna neće biti dovoljno dobra kao njihova mama.

Savet za devojke- ako prepoznate ove karakteristike kod svog momka i njegove majke, uputite ga na psihoterapiju, a ako ne bude spreman za psihološko odvajanje od svoje majke, bolje ga napustite. Teško da će se taj simbiotski odnos rešiti, a vama neće biti lako da budete između dve vatre.

Na temu kako se izvući iz toksičnih porodičnih odnosa i kako uspostaviti granice pročitajte u tekstu o Crnim ovcama. Skoro svaka osoba koja je svesna toksičnosti svoje okoline i ima osećaj da u njoj ne pripada, jeste Crna ovca.

Za kraj želim da odgovorim na jedno jako važno pitanje koje mi je stiglo od vas a to je „Kako se ne osećati loše kada učinimo nešto dobro za nas a ne za porodicu?”

Ključ je u saznanju da smo mi odgovorni samo za sebe i svoj život. Mi druge ne možemo menjati, a ne mogu ni oni nas. Ako nešto što je dobro za nas loše za našu porodicu ja se pitam kako? Osobe koje nas vole, jedino što im je bitno jeste to da smo mi srećni. Očekivanja koja oni imaju od nas i našeg života njihova su odgovornost. Biti ok sa samim sobom je ključ.

Kada pročitate tekst o Crnim ovcama i kako se zaštititi uvidećete da nekada mi možemo da stvorimo svoju porodicu od prijatelja i ljudi koji nas podržavaju i to je sasvim ok. Nekada je to najzdravija opcija.

Za sve sugestije, pitanja ili kritike slobodno mi pišite putem mail-a ili socijalnih mreža. U ovom tekstu pokušala sam da odgovorim na vaša pitanja, bilo ih je dosta pa ako sam nešto preskočila nemojte zameriti. U budućnosti je planiran Q&A, za više informacija pratite moje socijalne mreže.

 Želim vam srećan i uspešan rad!

KAKO UBLAŽITI ANKSIOZNOST?

Kao što smo već ranije pričali, anksioznost se najčešće definiše kao teskoba, zebnja, strepnja, a označava strah praćen unutrašnjom napetošću i psiho-motornim nemirom.  

Anksioznost je reakcija organizma na situaciju koja je potencijalno ugrožavajuća. Osobe sa iskustvom visoke anksioznosti često su veoma zabrinute za budućnost, strahuju od događaja koji će se možda dogoditi i na njihovom licu neretko se vide bore između obrva od mrštenja.

O tome šta je anksioznost i kako je prepoznati već sam pisala u prošlom tekstu a ovde, ćemo pričati o stvarima koje možete da učinite za sebe da biste smanjili osećaj uznemirenosti i anksioznosti u svom umu i telu.

1. Postavite sebi pitanja

Često kada osetimo uznemirenost i anksioznost, počnemo da sami sebi govorimo da će sve biti ok, sa namerom da se umirimo. Međutim ovo nekada zna da bude kontraproduktivno i može da izazove osećanje još veće uznemirenosti i zabrinutosti. Umesto da govorite da će sve biti ok, kada osetite da vaša uznemirenost raste, pokušajte sebi postaviti nekoliko pitanja. Kao na primer:

  • Kolika je verovatnoća da će se to nešto strašno zapravo desiti?
  • Kako izgleda najgori scenario, ako se dogodi to čega se najviše plašite?
  • Šta mogu da uradim da sprečim da se taj scenario desi?
  • Ako ne uspem da ga sprečim, šta mogu da učinim da se nosim sa tim?

2. Napravite listu “Šta ako…” pitanja I mogućih rešenja

Ukoliko stalno imate strahove koji počinju sa „Šta ako…“, bilo bi korisno da na papir stavite listu tih pitanja sa odgovorima koji sugerišu ponašanje koje bi vam pomoglo da izađete na kraj sa datom situacijom. Na primer „Šta ako pojedem kolač i otrujem se?“ odgovor bi bio „Ukoliko bih osetio/la simptome kao što su povraćanje ili dijareja obratio/la  bih se stručnjaku iz polja medicine za savet i rešio/la problem.“. Ovo nije lako uraditi ukoliko osećate visoke nivoe uznemirenosti. Naša svest zna da bude usmerena tako da traži samo negativne ishode, ali dajte sebi malo vremena i pokušajte napraviti što racionalniju procenu.

3. Prihvatanje neizvesnosti

Važan zadatak kada učimo da utičemo na svoju anksioznost jeste da prihvatimo neizvesnost života. Kada smo zabrinuti za budućnost i stalno iščekujemo i strahujemo da će se nešto loše desiti, vrlo često zapravo imamo problem sa neizvesnošću života. Učenje da to prihvatimo i da budemo svesni da je život pun iznenađenja, pomaže nam da se lakše nosimo sa tim kada se stvari ne odigraju onako kako smo mi to zamislili.

4. Pišite o sadržaju svojih misli i strahova

Već je odavnina poznato da pisanje može da bude terapija. Ono nam omogućava da problem stavimo na papir i samim tim da ga sagledamo na neki drugi način. Još jedna pozitivna strana pisanja je što možete da se vratite na sadržaj kada budete smireniji i u mogućnosti da problem drugačije vidite.

5. Pišite o svom napredovanju

Često zaboravimo da sami sebe pohvalimo za sve što u životu radimo. Zaboravimo da sebi čestitamo što se uspešno nosimo sa nevoljama koje nam se dešavaju, bile one velike ili male. Zato odvojite parče hartije za svoje pohvale kako ste danas, na primer, prošetali I išli među ljude iako je to u vama izazivalo veliku neprijatnost. Bravo vi!

6. Tehnika progresivne mišićne relaksacije

Fenomenalna je u tome da ukloni napetost iz tela i samim tim ublaži zabrinutost. Pročitaj kako se ona  izvodi u tekstu PROGRESIVNA MIŠIĆNA RELAKSACIJA.

7. Vežbanje

Pogotovo kardio treninzi mogu da čine čuda za anksiozni um. Samo 20 minuta dnevno kardio treninga može vam pomoći da se osećate bolje i svežije. Međutim ako tek počinjete sa treniranjem bitno je da postepeno ulazite u formu i da ne preterate. Takođe tehnike disanja i vežbanja Joge mogu vam pomoći da uspostavite balans u svom telu i umu.

8. Čitanje

Čitanje članaka na ovu temu, kao i kvalitetnih knjiga može vam pomoći da nađete ono što vam prija i pomognete sebi da se osećate bolje, ali najbolji način da umanjite svoju anksioznost i naučite više o sebi i onome što vam je potrebno je definitivno psihoterapija.

Ukoliko ste sami pronašli svoj način za smanjenje osećaja anksioznosti podelite to sa nama u komentaru ispod.

Uvek volim da čujem vaša iskustva.

Želim vam srećan i uspešan rad!

ŠTETNE PORUKE UPUĆENE DECI

Poruke koje šaljemo svojoj deci i te kako su važne. Svi mi volimo svoju decu i želimo im samo najbolje, pa ponekad i pogrešimo, ali ovh 12 poruka su veoma opasne, te iz tog razloga neophodno ih je uvideti i iskoreniti.

Imajte na umu da sadržaj poruka može biti drugačije formulisan i da se one najviše prenose neverbalnim putem, tako da ukoliko želite da ih uklonite, morate biti svesni svog govora ali i ponašanja.

ZABRANA NA POSTOJANJE

Obično se komunicira kroz fraze kao što su ” Ubiću te zbog toga!” ili ” Kamo lepe sreće da te nikada nisam ni rodila!”

Ovo je jedna od najopasnijih zabrana i sa sobom nosi težinu smrti.

Roditelj je šalje na nesvesnom nivou, obično, jer se oseća ugroženo na neki način što dete postoji.

Česta je kod očeva koje rođenje deteta šalje u njihovo detinjstvo kada su dobili brata ili sestru i kada su izgubili majčinu pažnju (sada gube partnerkinu).

Isto tako često se sreće kod majki koje nisu spremne za tu ulogu. One često na različite suptilne načine mogu da šalju ovu zabranu svojoj deci tako što ih izbegavaju i ne daju im pažnju koja im je neophodna.

NEMOJ BITI DETE

“Suviše si velik/a da…” ili ” Veliki momci ne plaču.” samo su neke od načina formulisanja ove zabrane.

Česta je kod najstarije dece jer ona imaju tendenciju da je sami sebi daju. Kada na svet stignu mladja braća i sestre, najstarija deca se osećaju odgovorno i za njih. Ukoliko primetite dete koje je starmalo, vrlo je verovatno da se radi o ovoj zabrani.

Odrasli sa ovom zabranom se kasnije u životu osećaju čudno u odnosu sa decom. Ne znaju kako da im priđu i često ih se plaše, a odluka da nemaju svoju decu takođe je prisutna.

NEMOJ DA ODRASTEŠ

Ova zabrana se retko manifestuje na verbalnom nivou ali na neverbalnom nivou veoma je snažna. Kada bi bila iskomunicirana ona bi zvučala ovako ” Nemoj nikad da odrasteš!” ili ” Nemoj nikad otići od mene”

Ukoliko ste se zabavljali sa muškarcem koji je večiti mamin dečak ili kako bi mi psiholozi rekli sa ” Petar Pan” sindromom velika verovatnoća je da ta osoba živi sa ovom zabranom.

Manipulacija roditelja je veoma snažna u ovoj zabranu. Osoba mora da osvesti problem i osnaži se da izadje iz bolesne simbioze i nauči da živi kao odrasli čovek.

NEMOJ DA USPEŠ

Takođe još jedna od zabrana koje se više komuniciraju na neverbalnom nivou. Ova zabrana komunicira se, najčešće, kroz skrivenu ljubomoru i zavidnost roditelja prema detetu.

Ako ste ikada upoznali osobu koja je genijalna ali nikakve rezultate ne daje. Ne završava fakultet, ne daje ispite ili ne zapošljava se na visokim pozicijama, a ima svaku predispoziciju za to, vrlo je verovatno da ta osoba ima ovu zabranu.

NEMOJ (NEMOJ NIŠTA DA RADIŠ)

Ova opšta poruka na neverbalnom nivou glasi:

“Nemoj ništa da radiš, jer sve što radiš je veoma opasno, tako da si bezbedniji ako ne radiš ništa.”

Roditelji koji imaju tendenciju da šalju ove poruke su verovatno i sami dosta anksiozni, plaše ih mnoge stvari i tu energiju prebacuju detetu. Ukoliko prepoznate da ste takvi najbolje je da se upustite u psihoterapiju kako ne bi svom detetu napravili iracionalne strahove od normalnog života.

Osobe sa ovom zabranom često su neodlučne i ne znaju u kom pravcu da krenu. Osoba se oseća blokirano i sputano ” bez ikakvog razloga”.

NEMOJ BITI VAŽAN

Neverbalna poruka glasi:

“Trpeću te blizu sebe, sve dok imaš na umu da ti i tvoje želje niste važni ovde”

Osobe sa ovom zabranom često dožive panične napade ako se od njih traži da budu u ulozi vođe. Javni govori i slične prilike su im najveća noćna mora.

NEMOJ BITI SVOGA POLA

Ovu poruku često prenose roditelji koji su dobili dete suprotnog pola od onog što su želeli i iščekivali. Na primer roditelji su iščekivali muško dete, a dobili devojčicu.

Kada roditelji ne mogu da se pomire sa tim što su dobili dete određenog pola, pokušavaju sebi da olakšaju tako što deci daju imena koja pripadaju suprotnom polu. Kao na primer Saša za devojčicu ili Andrea za dečaka. Takođe to mogu da budu unisex imena poput Vanja.

Osoba koja je primila ovu zabranu, kad odraste može nastaviti da neguje stil oblačenja ili ponašanja koji odlikuje suprotnom polu. Može imati teškoće u pronalaženju partnera i prihvatanju svoje seksualnosti.

NEMOJ DA PRIPADAŠ

Prenosi se porukama poput:

“Ti si drugačiji od druge dece.”, “Ti si poseban/a.”, “Baš si stidljiv/a”, “Ti si mnogo težak.” itd.

Roditelji mogu biti modeli za ovu zabranu ako su i sami društveno neprilagođeni. Ovakve porodice često su izolovane, ne druže se sa drugima, a neretko nisu bliski ni unutar svoje porodice.

Osobe sa ovom zabranom se osećaju uvek kao da “štrče” u grupi, a drugi ih vide kao “samca” ili “nedruštvenog”.

Rad na ovoj zabrani je bitan jer je naša osnovna psihološka potreba da imamo kvalitetan kontakt sa drugima, a ova zabrana to direktno sprečava.

NEMOJ DA BUDEŠ BLIZAK

Ovu poruku mogu da šalju roditelji tako što između sebe ne dele bliskost. Karakteristična je za porodice gde se ne priča o emocijama.

Takođe dete samo može da donese ovu zabranu kao odgovor na roditeljevo stalno distanciranje i izbegavanje. Ono tako može naučiti da je biti blizak opasno i zauvek to izbegavati.

Varijacija na ovu zabranu je zabrana “NEMOJ NIKOM VEROVATI”. Poruka ove zabrane često se i verbalno komunicira i dete uči da je svet jedno opasno mesto gde ne sme nikom verovati.

NEMOJ BITI ZDRAV

Ova zabrana karakteristična je za porodice gde su roditelji veoma zauzeti, a deca ne dobijaju dovoljno pažnje.

Deca mogu uvideti da pažnju, koja im je potrebna, dobijaju samo kada su bolesni i tako naučiti na nesvesnom nivou da funkcionišu.

Kada odrastu, osobe sa ovom zabranom često se razbole ako stvari u njihovim vezama ili na poslu ne idu njima u prilog. Može da ih boli glava, da se osećaju malaksalo i čak da dobiju temperaturu.

NEMOJ MISLITI

Šalje roditelj koji stalno omalovažava detetovo razmišljanje.

Osoba sa ovom zabranom će često na pojavu problema reagovati tako što će se zbuniti ili se osećati loše, umesto da razmišlja kako problem da reši.

Varijanta ove zabrane je još : “Nemoj razmišljati o…” i ” Nemoj misliti ono što ti misliš, već misli ono što ja mislim.”

NEMOJ OSEĆATI

Se najčešće uči po modelu. Roditelji su uzori detetu kako da ovu zabranu integriše u svoju ličnost. Osobe sa ovom zabranom često imaju problema u pokazivanju emocija i deluju hladne.

Zabrana “Nemoj Osećati” može da se odnosi na sve emocije ili na neku određenu, pa se može desiti da osoba sa ovom zabranom nema problema u iskazivanju emocija sem ako je u pitanju, na primer, bes.

Kod žena se često sreće zabrana na bes a kod muškaraca zabrana na tugu. Ove zabrane podstiču se od strane društva, a same po sebi nisu prirodne i zdrave.

Dejstvo ove zabrane, ukoliko je dovoljno snažno, kasnije u životu može da pravi raznorazne probleme osobi i da utiče na njegov kvalitet života.

__________________________________________________________

Ovih 12 psiholoških zabrana koje roditelji upućuju svojoj deci mogu biti ključne u sprečavanju te dece da ostvare svoj pun potencijal. Jedan od zadataka psihologa je da sa vama prođe i obradi zabrane koje sve primili kako bi vas vratio na vaš put.

Svi smo rođeni da letimo visoko, pitanje je samo kakva su nam krila data.

Želim vam sećan i uspešan rad!