TAJNE DOBRE KOMUNIKACIJE

U svakodnevnom životu i radu sa ljudima primetila sam da većina nas ima probleme i poteškoće u komunikaciji.


I sama sam više puta imala utisak da osoba sa kojom sam u tom momentu pričala nije imala pojma šta joj govorim. Isto tako meni se dešavalo da podlegnem nekim ružnim i ne-konstruktivnim obrascima komunikacije kada bih se našla u određenim situacijama, i na taj način bih iskomunicirala sve i svašta, ali nikad baš ono što želim.


Jedan deo problema je taj što nas u školi detaljno uče jeziku i njegovoj upotrebi i pravilima, ali nas ne uče kako zapravo da komuniciramo.


Komunikacija je proces kojim se poruka šalje od osobe A osobi B. Ukoliko osoba B ne obradi tu informaciju možemo reći da komunikacije nije ni bilo. Sa druge strane ukoliko je osoba obradi, već možemo govoriti o komunikaciji iako osoba B nije dala svoj odgovor.


Cilj svake komunikacije je neka dobit za učesnika u komunikaciji. Ta dobit ne mora na očigled biti jasna, međutim skoro uvek je tu. Na primer, osoba priča i priča bez cilja, ona zapravo ima cilj i taj cilj je da zadovolji svoju potrebu za pažnjom

.
Kako bismo zadovoljili svoje potrebe, a ne bi ugrozili potrebe svoga sagovornika, bitno je da znamo kako asertivno da komuniciramo. Asertivna komunikacija podrazumeva izražavanje vlastitih misli, osećanja, uverenja bez težnje ka dominaciji, ponižavanju ili degradiranju drugoga. Asertivna osoba poštuje mišljenja i stavove drugih ali ne mora nužno da slaže sa njima.


Ova osoba odiše samopouzdanjem. Ona uspešno zadržava kontakt pogledom, ima elegantno držanje tela i zna na efikasan način ne-verbalno da komunicira. Ona se izražava razumno, iskreno I podržava druge da komuniciraju na isti način.


Kako se ponaša asertivna osoba?


Asertivne osobe komuniciraju svoje misli i želje na način koji ne ugrožava druge. Oni komuniciraju svoje potrebe sa puno poštovanja prema svojim sagovornicima. Oni poštuju i razumeju način gledanja na situaciju koju zastupa njihov sagovornik. Ukoliko pogreše znaju da se za to izvinu, a u stresnim situacijama imaju kontrolu nad svojim emocijama.

Kako biti više asertivan?


Jasno izrazi ono što osećaš i želiš od druge osobe. Dobro slušaj njihov odgovor. Imaj poštovanja prema svojim sagovornicima. U slučaju konflikta, nemoj burno reagovati, napadati I vređati sagovornika. Umesto toga, sagledaj I ponudi potencijalna rešenja za problem. Ukoliko naiđete na problem gde ne možete da zajednički nađete kompromis, budi spreman da odustaneš I odeš (ne na pasivno-agresivan ili manipulativan način).


Koja je razlika između asertivnosti i pasivnosti?


Pasivne osobe će uvek ići linijom manjeg otpora i uglavnom će raditi šta drugi od njih zahtevaju. Oni se često prepuštaju drugima da ih vode i donose odluke umesto njih. Uglavnom imaju nisko samopouzdanje I često izgube svoje ciljeve jer se prepuštaju drugima da ih vode kroz život.

Koja je razlika između asertivnosti i agresivnosti?


Agresivno ponašanje često podrazumeva ne-konstruktivne obrasce ponašanja, pa se često koristi ružan rečnik, naređivanje I agresivnim ponašanjem se često javno pokazuje nepoštovanje prema drugoj osobi. Agresivni ljudi moraju da budu pobednici po svaku cenu i njihovo ponašanje je često siledžijsko. Obično izgledaju strašno i superiorno.


U sledećim redovima opisaćemo ne-konstruktivne obrasce ponašanja koje često koriste agresivne osobe. Oni mogu biti:

  1. PRETERANA GENERALIZACIJA
    Iznošenje “Ti uvek…” ili “Ti nikada…” tvrdnji.
  2. NAZIVANJE POGRDNIM IMENIMA ILI KORIŠĆENJE STEREOTIPNIH IZRAZA
    Ako osobu nazivate “sebičnim đubretom”, ”šovinističkom svinjom”, ”neosetljivim balvanom”, ”histerušom” itd.
  3. UPORNO ČAČKANJE PO PROŠLOSTI
    Izigravanje arheologa, naročito onda kada ono što se dogodilo ne može da se promeni.
  4. DUGOTRAJNO SAKUPLJANJE NEZADOVOLJSTVA
    Sve dok jednog dana ono ne pokulja iz vas, izazvano naizgled bezazlenom sitnicom.
  5. PRIBEGAVANJE EKSTREMIMA
    Na primer pretiti mu/joj razvodom ako ne opere sudove, usisa, popravi slavinu, i sl.
  6. NE VREDNOVANJE ILI NE UVAŽAVANJE OSEĆANJA ILI MIŠLJENJA JEDNO DRUGOG
    Poklapanje jedno drugog i naturanje samo svojeg mišljenja.
  7. BAVLJENJE ISTIM STARIM RASPRAVAMA I OPTUŽBAMA
    Bez ikakvih novih informacija ili provere da li vas je partner shvatio.
  8. PROPUŠTANJE DA SE POMENE BILO ŠTA POZITIVNO
    O svome partneru ili o lepim stvarima koje je možda uradio ranije, ako ne i nedavno.
  9. NASTOJANJE DA DRUGOME NABIJETE OSEĆANJE KRIVICE
    Koristeći se manevrima kao što su izjave da vam je “zlo od svađe” ili izigravanjem ”jadne, izmučene žrtve”.
  10. SVAŠTARENJE
    U “istu vreću” trpati više stvari odjednom,ne odvajajući bitne od nebitnih, tako da na kraju ne razrešite ni jednu spornu stvar.
  11. PREPLAVLJIVANJE BESOM, MRŽNJOM ILI OČAJEM
    Ukoliko vičete ili vrištite; ukoliko prekidate partnera ili govorite istovremeno sa njim/njom; ukoliko demonstrativno napuštate sobu, bacate stvari ili tonete u tešku, ledenu tišinu.
  12. KORIŠĆENJE “OPTUŽUJUĆEG TI”
    “Ti mene ne voliš” ili “Ti mi to uvek činiš” ili “ Ti nikada ne slušaš”.

Kada se rasprava svede na uzajamno optuživanje, parovi svoje razloge za nezadovoljstvo bacaju jedno drugom kao vreo krompir i izvlače sve stare povrede, sve što im se ne sviđa kod onog drugog. Povrh toga, ONI SE ČVRSTO DRŽE TOG OBRASCA, bez obzira koliko puta time nisu ništa rešili, umesto DA PROBAJU NEŠTO NOVO.

Za kraj koje su to male tajne dobre komunikacije?

  1. Svoj fokus usmerite na razgovor. Ukoliko ste jedna od onih osoba koja lako prebaci fokus na druge stvari, vežbajte da ostanete fokusirani na reči svoga sagovornika. Ovo je odlična vežba za mozak i posle nekog vremena primetićete koliko vam ovo lako ide.
  2. Pokažite vašem sagovorniku da ga razumete i da ste tu. Rečenice poput “Sve te razumem…” ili “Skroz razumem kroz šta prolaziš…” pa čak i samo “Mhm… da…da..” nekada su sve što osobi treba da čuje. Bitno je da ovo činite dok aktivno slušate osobu, u suprotnom može veoma da iritira i bude kontra-produktivno.
  3. Naučite da postavljate prava pitanja. Pitanja otvorenog tipa mogu da budu vrlo značajna za vašeg sagovornika. Ako mu postavite pitanja i pokažete da ste investirani i zainteresovani za razgovor, možete podstaći vašeg sagovornika da vam se otvori još više. Ovo će takođe prijati vama i vašem sagovorniku jer će se vaš kontakt produbiti.
  4. Proverite koliko dugo možete da ostanete u komunikaciji sa nekom osobom a da što manje pričate, a što više slušate. Naravno bitno je da napravite atmosferu podržavajuću i prijateljsku.

Ključ dobre komunikacije nije da puno pričate već da iskomunicirate ključne i konkretne stvari, a većinu svog vremena posvetite slušanju. Ukoliko odlučite da isprobate ove tehnike, videćete kako vas ljudi više poštuju i uživaju u razgovoru sa vama. Pišite mi vaša iskustva ako to poželite.

Ja vam želim srećan i uspešan rad!

PSIHOLOŠKI SKRIPT

Da li ste znali da ste vi napisali svoju životnu priču koju trenutno živite? Kada ste bili mali doneli ste niz odluka, na osnovu vašeg poimanja realnosti i na taj način zacrtali svoju „sudbinu“. Da li ste ikada imali osećaj da se u nekom polju svog života vrtite u krug? Radite sve da izbegnete budale, ali oni kao da vas „namirišu“ i uvek vam uđu u život..

Ako vam je ovo sve poznato, to je zato što je vaš životni skript tako formiran. Kao mali napravili ste neke pogrešne odluke i sada ih živite.

Naučnici iz polja psihoterapije kažu da ste počeli svoju životnu priču(životni skript) da pišete odkad ste se rodili. Oko vašeg četvrtog rođendana napravili ste odluke koje će biti osnovni elementi zapleta. Sa sedam godina svoju priču ste završili u glavnim crtama, a od sedme godine do dvanaeste doterali ste je i dodali još po koju stranicu. Kada ste stigli u adolescentsko doba napravili ste još neke sitne prepravke i dodali još po nekog karaktera. Tako je nastao vaš životni skript.

Prema teoriji Transakcione Analize, životni plan je postavljen kao dramski scenario, koji ima jasan početak, sredinu i kraj. I početak i sredina ovog skripta napravljeni su tako da osobu dovede do finalne scene. Osoba je ta koja odlučuje šta će finalna scena biti. Bern je koristio primer dva brata koji su primali poruku majke „Završićeš u ludnici!“. Jedan brat je završio kao pacijent, a drugi kao doktor. Sa druge strane roditelji koji svojoj deci šalju poruke koje smo pominjali u tekstu „Psihološke zabrane“, oni deci potvrđuju da je svet napravljen na određeni način i pomažu im da modeluju način gledanja na sebe i svoju okolinu.

Na primer, dete koje se oseća nesigurno i uplašeno, a od roditelja dobija poruke tipa „Što si tako glup“ „nesposoban“ ili slično. To dete će kada odraste najverovatnije i samo verovati da je glupo i nesposobno. Svoj život će uskladi u odnosu na te vrednosti koje je integrisao i živeće jedan tužan i beznačajan život iako je možda mogao da bude deo tima koji spašavaju živote u Africi. On će sebe i svoju okolinu modelovati na način da sebi potvrdi da je glup i nesposoban i tako se vrteti u krug.

Ovakva ponašanja su prirodna i ona su zapravo najbolja dečija strategija za opstanak u neprijateljskom svetu, ali problem je što kad dete odraste ta strategija više ne funkcioniše i zapravo nanosi više štete.

Životni skript se može živeti na 3 načina:

1.            Pobednički

2.            Gubitnički

3.            Učesnički

1. Pobednički skript

Bern i Guolding su definisali pobednika kao osobu koja ostvaruje svoj nameravani cilj i kao rezultat čini da svet bude bolje mesto.

Pobednički skript je naravno najpoželjniji skript. Osobe koje ga žive zadovoljne su sobom i svojim uspehom, ma šta on bio. Međutim pobednički skript ne podrazumeva ostvarenje neke društveno poželjne želje. Pobednik ne mora da je uspešan u poslu, on ne mora da ima razne diplome i sertifikate. On čak može da bude beskućnik koji živi na ulici ali ukoliko je on srećan i živi u miru i zadovoljstvu svoj život. Milioner koji ima kule i gradove ali nikad nije zadovoljan i uvek hoće još, pritom ima loše međuljudske odnose NIJE pobednik. Milioner koji je zadovoljan i srećan i svoje bogatsvo deli sa ljudima sa kojima želi i živi svoj život u miru i zadovoljstvu JESTE pobednik.

2. Gubitnički skript

Nasuprot pobedniku, „gubitnik“ je onaj ko ne ostvaruje nameravani cilj.

Osoba koja upiše fakultet i uspešno završava ispite ali kad dodje do kraja on/a zablokira i odustane od diplomiranja,a onda taj obrazac primeni i na druge domene svoga života, ova osoba najverovatnije živi gubitnički skript.

Gubitničke skriptove možemo podeliti na skriptove prvog, drugog i trećeg stepena u zavisnosti od ozbiljnosti njihovog ishoda.

1.            Gubitnički skript prvog stepena karakterišu neuspesi i gubici koji su mali i o njima se može pričati u društvu. Primeri mogu biti svađe, blage depresije, neuspesi na nekim zadacima ili ispitima i drugi.

2.            Gubitnički skript drugog stepena karakterišu događaji i posledice istih o kojima ne bi moglo da se priča u društvu. Primeri su  otpuštanja sa više poslova, hospitalizacija zbog nekog psihičkog poremećaja, izbacivanje sa fakulteta i slično.

3.            Gubitnički skript trećeg stepena završava se obično u bolnici (sa ozbiljnom bolešću ili povredom), ludnici ili mrtvačnici.

3. Učesnički skript

Osoba sa učesničkim skriptom živi svoj život iz dana u dan isto. Nema pobeda ali nema ni poraza. Ova osoba ne rizikuje i ne dovodi sebe da ostvari nikakve ciljeve već samo održava status quo. Kada bude kasno, osobe sa ovim skriptom počnu da  razmišljaju „ Mogao sam ovo ili ono uraditi….“.

Vežba za otkrivanje skripta

Pokušajte bez puno razmišljanja da odgovorite na pitanje – Koji je vaš omiljeni lik?

To može biti fiktivna ili stvarna osoba. Može biti karakter iz filma ili neko u vašoj okolini. Uzmite parče papira i pišite sve što vam padne na pamet o njemu/njoj.

Ko je on/ona? Šta radi? Kako živi? Ko su ljudi sa kojima ima kontakt? Kakav je kontakt? I tako dalje

Na papiru napišite što više informacija o tom liku a onda uzmite olovku i svuda gde ste napisali on ili ona napišite ja. Uzmite drugo parče papira i analizirajte koliko se informacije o vašem omiljenom liku poklapaju sa vama samima.

Želim vam srećan i uspešan rad!