TOKSIČNI PORODIČNI ODNOSI

Pre nego što počnemo  sa ovom temom, treba naglasiti da idealna porodica ne postoji. Savršena je ona što pored svojih problema i konflikata, neguje i podržava različitost svojih članova. Daje ljubav i podršku i pomaže u trenucima kada je pomoć potrebna.

M.B.

U prošlom tekstu pričali smo o toksičnim partnerskim odnosima, kako oni izgledaju i kako nastaju, međutim nismo govorili o jednom od glavnih uzroka toksičnih partnerskih odnosa, a to jesu isto toliko toksični porodični odnosi.

Neko od vas je postavio pitanje koji su znaci toksičnih odnosa i kako se oni klasifikuju

Što se tiče klasifikacije, mogli bismo reći da se toksični odnosi mogu klasifikovati u tri nivoa. Ovo bi mogli povezati sa igrama o kojima smo pričali u prošlom tekstu i zaključiti da se toksični porodični odnosi mogu podeliti na sledeće nivoe:

1. Prvi nivo je nivo o kojem može da se priča sa drugima uz kafu ili ovako.

2. Drugi nivo su već porodični odnosi o čijim posledicama se ne priča i ne deli sa drugima.

3. A treći nivo, po rečima Berna (začetnika TA), se uvek završava u „sudnici, ludnici ili mrtvačnici“.

Ovo je nažalost tako jer i sami porodični odnosi nisu zaštićeni od igranja igara. Oni ne obećavaju bliskost i vrlo često članovi unutar porodice znaju na različite načine da manipulišu jedni drugima. Više o igrama pročitajte ovde.

Što se tiče znakova toksičnih porodičnih odnosa, evo nekoliko smernica:

1. Članovi vaše porodice vas ogovaraju ili se međusobno ogovaraju

Ogovaranje kao takvo nije neka velika stvar. Pričanje o vama iza vaših leđa ne mora nužno biti zlonamerno. Ukoliko osoba iz vaše porodice to radi sa namerom da pomogne i pronađe način da vama pomogne ili osobi u problemu, to je sasvim ok. Međutim, ako članovi vaše porodice o vama pričaju na ružan način i sa namerom da vas spuste u tuđim očima to je jedan od znakova toksične porodice.

2. Koriste vaše slabosti

Sasvim je prirodno i normalno da imamo svoje slabe tačke. Osobe koje su najčešće upoznate sa njima su naši najbliži. Ukoliko se oni tim znanjem služe zlonamerno, ucenjuju nas, sramote, spuštaju nas u društvu, to je znak da se radi o toksičnoj porodici.

3. Imaju problem kada kod vas vide promenu u ponašanju

Ovo je čest primer iz psihoterapije. Osoba koja je započela promenu putem terapije često biva napadnuta od strane bližnjih. To se događa jer osobe zadužene za negovanje toksičnih odnosa, gube kontrolu nad pojedincem i to im se ne dopada. Često u tim momentima možete čuti „Baš si se promenio/la“, „Nisi više onaj stari/a…“ ili „Jesi li dobro? Baš si mi čudan/a nešto.“

4. Ima mnogo borbe unutar porodice

Ovo je delo roditelja. Ako roditelj postavi očekivanja da se deca moraju ponašati na određeni način kako bi bili vredni njegove pažnje, to podstiče borbu između braće i sestara. Roditeljska ljubav i pažnja biva percipirana kao resurs koga ima malo i nema za sve, pa u tim slučajevima se i ljubomora neretko javlja.

5. Nasilje je prihvaćeno ili zamaskirano

Nasilje može biti fizičko ili psihičko (emocionalno). Česta je i situacija gde se članovi porodice uče da je nasilje sasvim normalno ili se insistira da se o tome ne priča van porodice. Neretko se žrtve nasilja optužuju da su one same krive za to što im se dešava i opravdava se ponašanje nasilnika. Svaka fizička povreda nanesena od strane jače osobe je fizičko nasilje i imate pravo da zatražite zaštitu. Nikako niste vi krivi.

6. Neće vas podržati ukoliko im ispričate sve svoje traume i proživljene situacije

Razgovori o tome šta je bilo, sa osobama zaslužnim za toksične odnose u porodici, nemaju baš puno smisla. Nećete naići na podršku i razumevanje. Češće ćete čuti „ Nije bilo baš toliko loše“ ili „Umislio/la si.“. Oni prave priče o tim događajima kako njima odgovara i neće se složiti sa vama ako pokušavate da im „sunete u facu“ činjenice.

7. Nestabilno okruženje

Toksične porodice stvaraju veoma nestabilno okruženje. Odrastanje u takvim uslovima veoma je stresno pa se osobama kasnije u životu mogu razviti mnoge psihičke tegobe poput anksioznosti, depresije, psihosomatike itd. Dete da bi raslo zdravo i kvalitetno treba stabilnost, stabilne odnose, ljubav i podršku.

Tako da ukratko bismo mogli reći da toksične porodične odnose karakteriše manjak podrške i ljubavi, veliki nesklad, nestabilnost, igranje igrica i manipulacije. Ako ste član neke od ovakvih porodica velika pomoć mogu da vam budu psihoterapeuti, obučene individue koje će vam pružiti podršku kad vam je potrebna.

Nekada druge osobe mnogo bolje vide da imamo toksične odnose sa svojim članovima porodice od nas samih. Obično to najbolje vide partneri sa kojima smo izabrali da delimo život i ako dodjete u situaciju da vam partner, koji vas voli, tako nešto kaže, korisno bi bilo poslušati i istražiti šta se tu krije. U ovoj situaciji takođe psihoterapeut može mnogo da pomogne.

Sindrom Petar Pana

Želela sam ovu pojavu da istaknem i posvetim joj poseban deo jer se često srećem sa njom. Da li znate priču o Petar Panu? To je dečak koji živi u čarobnoj zemlji- Nedođiji. On ima jednu moć, a to je da večno ostaje dečak i nikad ne odrasta.

Ono što se u današnje vreme primećuje jeste da majke gaje specifične odnose sa svojim sinovima, koji im onemogućuju da odrastu i postanu muškarci. Majke ovo često čine iz dobre namere i sasvim nesvesno. Jedna od situacija koje podržavaju ovakvo ponašanje muškarca jeste na primer pranje veša. Muškarac u tridesetim, živi sam, ali majka mu svaki dan pere i pegla veš i usput spremi nešto i da jede. U našoj kulturi su se generacijski više cenila muška deca zbog nastavka loze i iako danas živimo u 21 veku taj neki mehanizam je i dalje ustaljen. Muško dete se mazi i pazi sve dok roditelji ne pređu u drugi život.

Ekstreman slučaj

Nekada je ovo delo infantilne i manipulativne majke, koja tako što osigurava svoje mesto uz sina ne mora da se nosi sa svojom prolaznošću i godinama. Ovakvim muškarcima je prilično teško da nađu sebi partnerku jer su vrlo često i sami manipulativni, a ni jedna neće biti dovoljno dobra kao njihova mama.

Savet za devojke- ako prepoznate ove karakteristike kod svog momka i njegove majke, uputite ga na psihoterapiju, a ako ne bude spreman za psihološko odvajanje od svoje majke, bolje ga napustite. Teško da će se taj simbiotski odnos rešiti, a vama neće biti lako da budete između dve vatre.

Na temu kako se izvući iz toksičnih porodičnih odnosa i kako uspostaviti granice pročitajte u tekstu o Crnim ovcama. Skoro svaka osoba koja je svesna toksičnosti svoje okoline i ima osećaj da u njoj ne pripada, jeste Crna ovca.

Za kraj želim da odgovorim na jedno jako važno pitanje koje mi je stiglo od vas a to je „Kako se ne osećati loše kada učinimo nešto dobro za nas a ne za porodicu?”

Ključ je u saznanju da smo mi odgovorni samo za sebe i svoj život. Mi druge ne možemo menjati, a ne mogu ni oni nas. Ako nešto što je dobro za nas loše za našu porodicu ja se pitam kako? Osobe koje nas vole, jedino što im je bitno jeste to da smo mi srećni. Očekivanja koja oni imaju od nas i našeg života njihova su odgovornost. Biti ok sa samim sobom je ključ.

Kada pročitate tekst o Crnim ovcama i kako se zaštititi uvidećete da nekada mi možemo da stvorimo svoju porodicu od prijatelja i ljudi koji nas podržavaju i to je sasvim ok. Nekada je to najzdravija opcija.

Za sve sugestije, pitanja ili kritike slobodno mi pišite putem mail-a ili socijalnih mreža. U ovom tekstu pokušala sam da odgovorim na vaša pitanja, bilo ih je dosta pa ako sam nešto preskočila nemojte zameriti. U budućnosti je planiran Q&A, za više informacija pratite moje socijalne mreže.

 Želim vam srećan i uspešan rad!

CRNE OVCE

Ne, Crna ovca nije samo brend sladoleda. Crne ovce su i oni koji se ne osećaju da pripadaju u svojoj primarnoj porodici. U prošlom tekstu smo pomenuli ko su to Crne ovce I ukratko objasnili da je njihova uloga veoma značajna i teška. U ovom tekstu želim malo dublje da se pozabavimo ovom temom.

Ukoliko se unutar svoje porodice osećate isključeno i neshvaćeno. Ako lepše i kvalitetnije provodite vreme sa drugim ljudima ili čak tuđim porodicama I ako se često osećate da niste shvaćeni od strane svojih bližnjih, velika je verovatnoća da ste Crna ovca u svojoj familiji.

To svakako nije ništa lose. Crne ovce su senzitivne osobe koje u stekle uvid da u porodičnom sistemu postoji problem, ali i da taj problem može da se reši. Primeri koji im dokazuju da stvari ne moraju da budu takve obično su u njihovoj okolini i oni se osećaju da moraju nešto da preduzmu po tom pitanju.

Kada su mlade, Crne ovce, imaju snažnu želju da promene svoje bližnje i sa njima dele svoje uvide I zaključke, međutim ova strategija često im se “obije o glavu” i pokaže se kontra-produktivnom.

Put ovih osoba nije lak. Obično je veoma usamljen i nekada može da ih odvede u pogrešne “izlaze”. Primer bi bio devojka koja se oseća kao da ne pripada u svojoj porodici, može da traži izlaz tako što će preći da živi sa partnerom prerano. Ukoliko partner nije stabilan I iskren devojka može sebi naškoditi više nego da je ostala u kući sa porodicom koja je ne razume.

Usamljenost i neshvaćenost koju nosi ovaj položaj mogu vrlo lako biti i razlozi za neke simptome depresije I anksioznosti. Svi imamo prirodnu potrebu za dubljim kontaktom i bliskosti sa drugim ljudima. Ova potreba je naročito izražena sa našom porodicom, međutim kada je situacija takva da ova potreba ne može biti zadovoljena unutar porodice, prirodno je da se osoba oseća loše. Ukoliko ste se pronašli u opisu Crne ovce i imate neke od simptoma anksioznosti i depresije važno je da znate da vam jedan psihoterapijski odnos može doneti čudo u život.

Psihoterapeuti su naši treći roditelji kao što je rekao Josip Berger. Kroz psihoterapijski odnos osoba se povezuje sa terapeutom na drugačiji način nego što je to ranije činila. Psihoterapeut uči klijenta da veruje opet i vodi ga kroz njegov život onako kako bi svaki roditelj trebao to da obavi u detinjstvu. Ovaj odnos sam po sebi je poseban i lekovit.

Iako se terapeut naziva trećim roditeljem, odgovornost za napredak u terapiji je svedena na obe strane. Kako terapeuta, tako i klijenta. Moj iskreni utisak kada sam prvi put otišla na psihoterapiju bio je “Pa ovo je sve što sam ja ikada tražila u ljudima oko sebe (roditeljima i prijateljima) kada sam imala neki problem. Sve što kažem terapeut može da razume i vraća mi to iz neke druge perspektive, iz koje ja ranije nisam mogla da sagledam. Pritom se ta osoba zbog moje patnje ne raspada.”

Za jednu Crnu ovcu podrška psihologa i psihoterapijski odnos mogu biti veoma značajni, ako ne i presudni u njenom rastu, razvoju i izlaženju na pravi put. Pored toga tu su i neke od strategija koje mogu da olakšaju bitisanje u ovoj poziciji. Ovde ćemo navesti nekoliko njih.

1. Traženje podrške van primarne porodice

Podrška može da se nađe i u porodici. Nekada to mogu da budu braća i sestre, međutim češće su to osobe van porodice, ko što su mentori, prijatelji ili partneri. Za jednu Crnu ovcu važno je da izgradi kvalitetne i bliske odnose, s obzirom da to nije mogla u svojoj primarnoj porodici. Ovi odnosi, biće dovoljno jaka zamena ako imaju dubinu i bliskost. Posebno je moćna podrška partnera, jer osoba na taj način započinje da gradi svoju porodicu po sopstvenim pravilima i potrebama.

Ukoliko ste Crna ovca, a vaši bliski odnosi van porodice nisu toliko jaki, dozvolite sebi da ih izgradite. U komunikaciji sa drugima koristite tehnike aktivnog slušanja i dajte podršku osobama sa kojima mislite da možete da izgradite jak odnos. Na taj način će i oni uzvratiti istom merom. Ukoliko se dogodi da te osobe ne uzvraćaju na isti način, to je ok jer ste time dobili potvrdu da oni nisu pravi ljudi koji su vama potrebni.

U traženju pravih ljudi preporuka je da upišete neke škole i kurseve koji vas interesuju. Ista interesovanja su preduslov za razumevanje. Na takvim mestima ćete naći svoje “srodne duše” (prijatelje i partnere), ne u izlascima i noćnim klubovima.

2. Uspostavljanje granica

Ova strategija je veoma važna. Svako od nas želi bliskost i pažnju svojih bližnjih međutim kada ste Crna ovce ova potreba može da učini da sami dodajemo so na ranu. Ukoliko ste Crna ovca i vaša porodica vas ne razume, prihvatite to i uspostavite jake i sigurne granice. Postoje dva načina uspostavljanja granica.

Prvi način podrazumeva fizičko odvajanje. Selidba u novi grad i organizacija svog života po svojim pravilima mogu da učine čuda. Iako totalno odvajanje je u nekim ekstremnim slučajevima neophodno, kontakt s vremena na vreme je mnogo prirodniji. Naravno ako postoje uslovi za to. Primer potrebe za totalnim odvajanjem bi bio ako osoba iz porodice ima ozbiljan problem sa zavisnosti od alkohola. Bolno je gledati osobu koju volimo kako tone, ali zbog svog zdravlja I budućnosti nekada je potrebno da ih “odsečemo” iz života.

Drugi način bi bio psihološko distanciranje od svojih bližnjih. Psihološko distanciranje podrazumeva ostajanje u kontaktu ali na nekom površnom nivou. Obično priče kojih bi se doticali bi bile “Kako je na poslu? Kakve planove imaš za večeras? Kakvo je vreme?” itd.

3. Izgradnja sebe i uvidi o iskustvu Crne ovce

Kada se osamostalimo i izgradimo svoj neki mikrokosmos, okružimo se ljudima koje volimo I poštujemo I koji nas vole, spremni smo za uvide o ovoj poziciji. Mnogi će tada shvatiti da im je pozicija Crne ovce veoma značajna I bitna. Da ih je “iskrojila” u to što su danas. Da su mnogo jači i hrabriji zahvaljujući tom iskustvu. Kada ovu poziciju shvatimo kao lekciju, sve njene negativne strane nestaju. Ovo je veoma bitan deo rasta i razvoja, i znak je da ste na pravom putu.

4. Prihvatanje da je ok da nemate odnos sa svojom porodicom i njenim članovima

U teškim slučajevima važno je da sebi damo pravo da izaberemo da li želimo ili ne da imamo odnos sa članovima svoje porodice. Ako je odnos sa njima veoma bolan bitno je da damo sebi dozvolu da odnos uklonimo. Bitni smo mi. Sve što nam ne prija je ok da ne radimo. Nismo zbog toga ni manje dobri ni manje vredni. Mi smo mi i radimo ono što smatramo da može da nam pomogne na našem životnom putu.

5. Živeti autentično

Kada smo mi mi, i reakcije drugih na nas su bolje. Bitno je da naučimo da živimo svoj život autentično bez obzira šta naša porodica misli o tome. Nama je dat ovaj život da ga iskoristimo kako znamo. Viktor Frankl je u svojoj knjizi “Zašto se niste ubili” rekao – “Živite svoj život kao da ga živite po drugi put i da ste prvi put napravili već sve greške koje ste mogli.“.

Budite svoji, nađite podršku, svoje ljude i volite. Volite sve i budite zahvalni na iskustvu koje vas je naučilo mnogo čemu. Želim vam srećan i uspešan rad!

Strategije prilagođenje iz istraživanja dr. Elizabeth Dorrance Hall

NAUČENA POZICIJA ŽRTVE

Da ste se rodili u nekoj drugoj porodici, da li bi ste bili isti kao što ste danas?

Da umesto sestre imate dva brata, a sa vama u kući još žive i vaši baka i deka. Da li bi vaša percepcija i svest o sebi i drugima bili isti?

Odgovori na ova pitanja ne postoje i možemo samo spekulisati kako bi to izgledalo, jer ste vi rođeni i odrasli u baš toj porodici kojoj danas pripadate. Odrasli ste u osobu koja danas vidi svet i sebe na određen način. Međutim, ako zažmurimo i zamislimo da pripadamo nekoj drugoj porodici i odrastamo uz njh, verujem da bi 90% nas reklo da bi bili značajno drugačiji.

Od mame smo „pokupili“ osmeh, a od tate način na koji pričamo fore. Brat ume jako da se iznervira kada uzmemo njegov sony play station, a i nama nije prijalo kada nam je neko iz škole uzeo stvari. Reakcije i ponašanja međusobno se prenose između članova jedne porodice. U našem narodu poznata je rečenica „Sve ide iz porodice“ i, na neki način, tako i jeste.

Ako želite nekoga zapravo da upoznate, provedite neko vreme sa njim, ali i njegovom porodicom. Saznajte koji su to obrasci ponašanja karakteristični za njih i na koji način oni međusobno komuniciraju. Videćete da, vrlo često, ta osoba i sa vama (ako ste bliski) komunicira na sličan način.

Do mene je igrom slučaja došlo jedno interesantno pitanje. 

Pitanje glasi „Kako prevazići porodični program žrtve i sebe staviti u poziciju pobednika?

Ovde bih volela malo da pričamo o tome, jer smatram da nam svima može biti korisno.

Kao što smo već predočili, uticaj porodice može biti veoma snažan na pojedinca. Ako gledamo iz polja Transakcione Analize, porodica sa „programom“ žrtve je porodica čiji članovi su naučili i verovatno su veoma vešti u tome da igraju igre. Postoje tri vrste pozicija u svakoj igri, a to su:

  1. Pozicija Progonioca
  2. Pozicija Spasioca
  3. Pozicija Žrtve

Progonilac je ona osoba koja omalovažava druge ljude i prezire ih. On smatra da su drugi „ispod njega“ i da nisu ok.

Spasilac takođe smatra da su drugi ljudi „ispod njega“ i da na neki način nisu ok. Ali on reaguje tako da nudi pomoć iz superiorne pozicije. Spasilac smatra da mora da pomogne drugima, jer oni nisu u stanju da pomognu sami sebi.

Dok osoba u poziciji Žrtve za sebe smatra da je ona ta koja je inferiorna i koja nije ok. Ponekad će Žrtva tražiti Progonioca koji će je omalovažiti i postupati loše sa njom Ili će tražiti Spasioca koji će nuditi pomoć i potvrditi Žrtvino uverenje da ne može da funkcioniše sama.“

In Stjuart i Ven Džoins

Ključno je da sve tri pozicije podrazumevaju otpisivanje. Progonioc i Spasilac otpisuju druge, dok Žrtva otpisuje sebe.

Kako ljudi nauče da igraju poziciju Žrtve?

Pozicija Žrtve je veoma inteligentna kreacija. Kako to, pitate se? Pa zato što je nekada nekome bila veoma korisna strategija za preživljavanje. U našoj okolini ova pozicija je česta, a ako analiziramo našu istoriju videćemo da su naši preci dugo vremena proveli pod nekom većom silom (recimo 500 godina pod Turcima).

Život gde strahuješ za svoj život svaki dan, jer si u lošijoj poziciji u odnosu na vlast, uticao je da se neki pojedinci od strašne sudbine brane pozicijom Žrtve. Osobe u ovoj poziciji nesvesno imaju ovakav stav – „Ako ja, nekome ko već jeste na višoj poziciji od mene, pokažem da sam jadan/na, on će se smilovati i neće mi nanteti toliko štete. Ili će možda neko uleteti u moju odbranu.

Ako analizirate ovu poziciju, videćete da je veoma dobro smišljena, međutim problem nastaje kada za tu poziciju nema potrebe.

Naši preci su možda živeli u strahovitim uslovima i da bi se odbranili naučili su da funkcionišu u poziciji Žrtve. Međutim takva pozicija, koja podrazumeva određeno ponašanje, prenosila se u porodici putem učenja po modelu i interakcije članova. Na primer, ako vaša majka živi život u poziciji Žrtve i funkcioniše tako što se plaši svega, mnogo je fina i zabrinuta uvek, često sebe postavlja u situacije gde neko na nju viče i  često je na rubu suza, velika je verovatnoća da ćete i vi naučiti takav način funkcionisanja i integrisati ga u svoju ličnost.

Osobe u ovoj poziciji uvek će naći nekoga da krive, jer odgovornost za svoj život i svoje postupke pridaju drugima. One samim tim nisu u stanju da prihvate odgovornost za svoje postupke, sebe otpisuju i poništavaju mogućnost da promene svoj život i poziciju.

Kada je čitava porodica ovako formirana, mnogo je teško živeti sa njom i snalaziti se u životu. Srećnici su oni koji osveste da u samom sistemu porodice nešto nije kako treba, jer te osobe imaju šansu da SEBE promene. One se često nazivaju Crnim ovcama iz razloga što ne pripadaju tamo gde pripadaju. I ove osobe ako odluče da će da promene utabani put koji im je dat, mogu da postignu neverovatne stvari i promene pravac života svojim pokoljenjima.

Kako se „izvući“ iz pozicije Žrtve?

Ovo put je veoma težak i dug, ali vas na kraju čeka veliki uspeh. Ukoliko vaša porodica ima sličnu strukturu porodici iz ovog teksta, a vi se prepoznajete u poziciji Crne ovce, jer shvatate igru i želite više za sebe, prvi korak bi bio odvajanje. Naravno ukoliko ste punoletni i imate mogućnosti da se odvojite na neki primeran način. Vodite računa da se ne dovedete u komplikovaniju poziciju u kojoj jeste. Ako nemate uslove za odvajanje, napravite listu stvari koja vam je potrebna da proces odvajanja započnete. Dobro procenite:

  • Sebe- koji ste tip osobe je jako važno. Ukoliko volite ljude oko sebe i živite sa potrebom za bliskim kontaktom sa drugima, važno je da sebi to obezbedite. Preispitajte mogućnosti zajedničkog života sa prijateljem, cimerom ili partnerom. Važno je da se pre selidbe dobro ispričate i upoznate sa osobom sa kojom bi trebali živeti. Analizirajte je, ispitajte njene stavove o životu i vidite da li je to u skladu sa vama. Važno je da pažljivo biramo osobe sa kojima delimo svoj životni prostor. Uvek je dobra ideja vreme provoditi sa nekom osobom koja vas motiviše i inspiriše da težite nekom vašem cilju.
  • Procenite gde biste voleli da živite i kakvim ljudima biste želeli da budete okruženi. Selidba iz iz jednog mesta u drugo nije toliko strašna ako ste se za nju dobro psihički pripremili. Vidite šta vas privlači i da li mesto na kojem biste voleli živeti može to da vam pruži.
  • Dobro procenite svoje finansijske mogućnosti. Ako niste u poziciji da se odvojite od roditelja zbog svojih finansija, pogledajte koje su vam opcije da nađete drugi posao. Možda i bolje plaćen, a možda i baš u mestu koje biste voleli. Aplicirajte na što više lokacija i nemojte se obeshrabriti ako vas negde ne pozovu. To je sve prirodno.

Kada se odvojite i uzmete svoj život u svoje ruke i počnete da se borite za sebe videćete promenu.

Ukoliko vas plaši i sam korak odvajanja, moja topla preporuka je da se javite nekom proverenom i podržavajućem psihoterapeutu koji će vam pomoći da sami sebe osnažite za prvi korak. Psihoterapeuti bi trebali da budu, kako to Josip Berger kaže, treći roditelji. Oni su vam sigurna luka i podrška u vašem životnom putovanju. Uloga psihoterapeuta je značajna za sve, a pogotovo za Crne ovce koje unutar porodice  nemaju svoj oslonac.

Niko nije sam na svom putovanju, osim ako to želi.

Ja vam želim srećan i uspešan rad.

Ukoliko imate još neka pitanja o kojima biste voleli da pričamo pišite mi.

Srdačan pozdrav!