PROCESNI SKRIPT

Način na koji živiš svoju priču koju si napisao već kao jako mali

U ranijim objavama pričali smo dosta o skriptu. Životnoj priči koju smo negde napisali već kad smo bili baš mali u krugu svoje porodice porekla ili staratelja. Medjutim danas bi volela više da pričamo o nečemu što se zove skriptni proces. To je način na koji mi živimo tu svoju priču koja je napisana još davno u detinjstvu. Istraživači skripta ustanovili su da se vrlo često, kroz rad sa ljudima, sreću 6 različitih obrazaca kroz koje osoba održava svoj skript.

Svaki od tih obrazaca ima sopstvenu temu koja opisuje način na koji osoba živi svoj skript. Bern je za svaki od obrazaca dao i po jedan grčki mit kao ilustraciju. Takođe svaki od ovih skriptova može da se živi kratkoročno ili dugoročno.

_____________________________________________________________

Prvi obrazac Bern je nazvao „Sve dok“ skript.

Moto osobe koja živi sa ovakvom vrstom procesnog skripta ima moto „ne mogu… sve dok…“. Uglavnom ništa lepo ne može da se desi sve dok se ne završi nešto manje lepo.

Interesantan primer bi bio „Moram sebe potpuno da razumem, pre nego što se promenim.“ Jasno vam je da u ovakvim situacijama često ne dolazi do promene jer razumeti sebe u potpunosti je jedan skoro pa nemogući proces.

„Život počinje u četrdesetoj.“

„Kad odem u penziju, moći ću da putujem.“

„Moja nagrada je u sledećem životu.“

Bern je sagledao da je Grčki heroj Herkul imao upravo ovaj procesni skript. Pre nego što je mogao postati polubog, morao je obaviti kojekakve teške zadatke.

Sledeći procesni skript zove se „Posle“.

Ovaj skript je sličan prethodnom. Osoba sa ovim skriptom veruje da može da se zabavi danas, ali će to platiti sutra.

„Super je zabava! Ali kakvu ču glavobolju sutra imati…“

„Kad se oženiš, život ti postaje pun obaveza.“

„Volim da započnem dan rano, ali se po podne umorim.“

U ovom procesnom skriptu često se koristi vezni ALI.

Grčki mit koji bi bio primer ovog skripta jeste mit o Damoklu. Život ovog grčkog vladara se svodio na jelo piće i veselje, ali sve vreme mu je iznad glave visio mač okačen o konjsku dlaku. Kad je pogledao gore i video ga, više nikad nije mogao biti srećan i živeo je u strahu da će mač da padne.

Skript „Nikad“

Tema ovog skripta je „Nikada neću dobiti ono što zapravo želim.“

Primer bi bio momak koji je uvek govorio da bi želeo ozbiljnu vezu, ali nikad nije pokušao da je ozbiljno ima. Čak je izgledalo kao da je izbegavao mesta na kojima bi mogao da upozna neku devojku sa kojom bi to mogao realizovati. Često je pomišljao da se vrati na fakultet i završi ga, ali nikada nije podneo dokumente.

Grčki mit kao primer ovog procesnog skripta bi bio mit o Tantalu koji je bio osuđen da večno stoji usred jezerceta. Sa jedne strane je bila hrana, dok sa druge krčag sa vodom, ali oba su bila daleko od njega i nije mogao da im pridje i tako je ostao žedan i gladan. Tantal nije shvatio da može da se napoji i nahrani da je samo napravio korak na jednu ili drugu stranu, tako i osoba sa skriptom „Nikad“ isto prolazi.

Procesni skript „Uvek“

Osoba sa skriptom „Uvek“ vrlo često postavlja pitanje „Zašto se ovo meni uvek dogadja?“

Primer bi bio žene koja je bila udata tri puta, a razvodila se dvaput. Prvi muž je bio miran i ne mnogo druželjubiv, ona je prekinula sa njim jer je shvatila da joj treba neko dinamičniji. Nakon toga se verila za drugog čoveka koji se činio kao kopija bivšeg muža. Ni taj brak nije dugo trajao, a ista priča je bila i sa trećim mužem koji takodje nije bio dinamičan već miran i povučen.

Ljudi sa ovim skriptom često žive ovakav život gde idu iz jednog u drugo (brak, posao, društvo,…) ili čak ostaju sa svojim lošim izborom, nadajući se da će se nešto promeniti na bolje (a nikad se ne promeni).

Mit koji predstavlja ovaj procesni skript je priča o Arahne koja je bila jako dobra vezilja da je izazvala boginju Minervu da se sa njom takmiči u vezenju. Uvedena boginja ju je pretvorila u pauka da bi večno plela mrežu.

„Skoro“ skript

Priča o Sizifu je većini, ako ne i svima poznata. Sizif se zamerio bogovima i bio osuđen da večno gura veliki kamen uzbrdo. Svaki put kad bi se Sizif približio vrhu, kamen bi skliznuo i otkotrljao se u podnožje. Kao i Sizif, osoba sa ovim skriptom često skoro pa je uspela u nečemu.

Primer bi bio momak koji recimo čita knjigu i pročita sve sem poslednjeg poglavlja. Kad pere kola on opere ih tako da budu skoro pa čista, uvek mu promakne par flekica od blata koje nije video. Na poslu on skoro pa je napredovao. Iako je blizu svog cilja, on nikada ne stiže do njega. Svaki put ulazi u najuže izbore ali svaki put prode loše na razgovoru.

Drugi tip ovog obrasca bila bi osoba koja uspeva da stigne na vrh, ali kad osvoji vrh umesto da sedne i odmori, ona jedva da primećuje da je stigla na vrh. Sve gleda dalje na, koji vrh novi može da osvoji i to i radi. Naravno ovome nema kraja, pa kad se popne i na taj vrh, nema odmora nego nastavlja i gura dalje.

Osoba sa ovim drugim tipom skripta „Skoro“  često stremi materijalnim dostignućima.

„Nezavršen” skript

Ovaj obrazac podseća na „Sve dok“ i „Posle“ po tome što ima tačku preseka posle koje se stvari menjaju, ali za osobu sa ovim skriptom nakon tog preseka nema ničega osim velike praznine. Kao da poslednje strane scenarija nedostaju.

Čovek se penzionisao posle četrdeset godina vrednog rada. Dobio je zahvalnicu i umetnički sat. Iako je jedva čekao da ode u penziju osećao je neku neprijatnost. Šta će sad da radi sa sobom? Kako ispuniti vreme?

Žena koja je ispratila i svoje najmadje dete na koledž. Posle toliko godina konačno nema obaveza, ali posle par nedelja ona počinje da se oseća depresivno.

„Nezavršeni“ obrazac nosi sa sobom moto „Kad dodjem u odredeno doba, neću znati šta sa sobom da radim.“

Mit koji oslikava ovaj obrazac je mit o Filomeni i Baukidu, stariji par koji je dočekao bogove u obliku iscrpljenih putnika, kada drugi to nisu hteli. Kao nagradu bogovi su im produžili život tako što su ih pretvorili u drveće.

_____________________________________________________________

Verujem da su vam ove teme interesantne i da vas navode na razmišljanje. Ako već niste, savetujem vam da pročitate i ostale tekstove na blogu poput teksta o Drajverima, Ličnosti ili Zabranama. Ovi tekstovi pomoći će vam da bolje upoznate sebe. Oni i rad sa podržavajućim terapeutom biće vam značajni na vašem putu ka srećnom i uspešnom životu.

Želim vam srećan i uspešan rad!

Primeri preuzeti iz knjige Stjuarta i Džoinsa

UNAPREĐENJE SAMOPOUZDANJA

Šta je samopouzdanje

Samopouzdanje je vera u sebe i svoje sposobnosti. Ubeđenje da smo sposobni da se suočimo sa svim životnim izazovima i to uradimo uspešno.

Kada odišemo samopouzdanjem mi odišemo kredibilitetom, ostavljamo snažan prvi utisak i osećaj da možemo da se nosimo sa izazvovom i stresom.

Sve su to veoma poželjne karakteristike, pa nije ni čudo na nam najbitnija života pitanja često zavise upravo od samopouzdanja. Partner, posao, uspeh, samo su neki od njih.

Da bi smo imali samopouzdanje neophodno je da imamo realističnu sliku svojih sposobnosti i sigurnost u njih. Često problemi sa samopouzdanjem upravo potiču iz nerealistične slike o sebi.

Kako to? pitate se…

Ukoliko osoba nije realistična u vezi sa svojim sposobnostima, na način da ima doživljaj da je više sposobna nego što je to slučaj, da sve zna i sve može i radi to najbolje, njena okolina će na takvo ponašanje reagovati odbacivanjem. Iako se smatra da su ove osobe “pune” samopouzdanja zapravo to je lažno i prividno. To je maska koju oni nose kako bi se zaštitili.

Sa druge strane, ako imamo osobu koja nema realističnu sliku svojih sposobnosti, ali na način da ih ona sama umanjuje, tu je stvar prilično jasna. Osoba često u kontaktima strahuje i stavlja sebe u nižu poziciju u odnosu na druge.

Odakle potiče samopouzdanje

Sigmund Frojd, začetnik psihoanalize i psihoterapije uopšte, smatrao je da se naše samopouzdanje formira već kad smo jako, jako mali.

On je smatrao da svako od nas prolazi kroz određene faze razvoja. Te faze nazvao je Oralna, Analna, Falusna faza i Genitalni period.

Frojd je prvu fazu razvoja nazvao Oralnom fazom iz razloga što je dete u tom periodu fiksirano na upoznavanje sveta kroz svoja usta (mala deca sve stavljaju u usta). Ova faza dešava se od 0 do 2 godine života i glavni konflikt koji se u njoj rešava, jeste SIGURNOST nasuprot NESIGURNOSTI. Tačnije ukoliko su detetove potrebe namirene i majka je odgovarala na njegov poziv, dete će formirati sigurnu ličnost i imati samopouzdanje u životu. U suprotnom neće.

Iako je nauka napredovala i Frojdova zapažanja su prevaziđenja, neke stvari je on dobro video i ispravno tumačio.

Danas se zna da naše samopouzdanje potiče iz odnosa sa našim autoritetima.

Kada smo bili mali naši najveći izvori autoriteta su bili naši roditelji ili staratelji (značajni odrasli). Kako rastemo autoriteti u našem životu se smenjuju i na mesto autoriteta dolaze i učiteljice, učitelji, nastavnici, profesori.

Međutim, sve je počelo već u detinjstvu.

Odnosi unutar porodice i tipovi roditeljstva kojim su se služili naši značajni odrasli ostavljaju trag na našu ličnost koji često nije tako lako odstraniti.

Naime, ukoliko ste odrasli u kritikujućoj sredini. Ukoliko ste više naučili da primite kritiku nego pohvalu, velika verovatnoća je da će to uticati na vaše samopouzdanje.

Osobe koje su odrasle u okolini koja je bila surova, puna konflikata između ukućana i puna prebacivanja, takođe vrlo često mogu formirati strah od ljudskih kontakata i kroz to takođe živeti jedan prazan život sa niskim samopouzdanjem.

Kasnije u životu, posledice ovog odnosa se manifestuju tako da se osoba plaši drugih ljudi, ima anksiozne napade kada sa nekim treba da priča. Strah se intenzivno javlja i kod telefonskih poziva. Strah je skoro nesavladiv ukoliko treba da komunicira sa nekim do čijeg mišljenja mu je stalo. Uz sve to mogu da idu problemi sa stomakom, nervozna creva, anksioznost, problemi sa disanjem, padanje u nesvest i dr.

Ovakav život nije nimalo lak, kada svaka socijalna interakcija sa sobom nosi toliki intenzitet stresa. U telu se luči veći nivo hormona stresa koji se zove kortizol, a koji ostavlja posledice i po zdravlje.

Socijalni Faktori

Ukoliko ste odrastali u porodici koja nije podržavajuća, koja je prilično kritikujuća i u kojoj se vaše mišljenje ne ceni, velika je verovatnoća da ćete imati problem sa samopouzdanjem.

Priče koje smo zapisali kada smo bili mali, vrlo vešto znamo da održavamo i kada odrastemo, pa tako često u svojoj okolini ćemo tražiti osobe koje se uklapaju karakterno u ono što smo mi napisali i koji se prema nama ponašaju na poznat način.

Ako je vama poznat način da vas neko kritikuje, vi ćete vrlo verovatno iz svog video kruga uklanjati osobe koje se u to ne uklapaju. Ovo se često događa sa izborom partnera, pa tako ukoliko smo odrasli u ne podržavajućoj sredini mi ćemo verovatno naći i partnera koji se ponaša na sličan način, koji nas ne ceni i često tretira veoma loše.

Taj obrazac ne mora nužno da se manifestuje samo na izbor partnera, nego i na izbor prijatelja i dragih ljudi.

Na samom kraju osoba preplavljena emocijama i vrlo često i anksioznošću, shvata da je zapravo sama i u najboljem slučaju okreće se upoznavanju i istraživanju sebe. A u najgorem slučaju osoba se izoluje i sa osećanjem tuge, bola i usamljenosti dovede sebe do ivice i stanja koja nimalo nisu prijatna. Iz ovih stanja nekada se izvrši i samoubistvo tako da imaje na umu koliko je naša okolina značajna po naše mentalno zdravlje.

Ukoliko želite da pročitate ceo tekst na temu unapređenja samopouzdanja i saznate kako da vežbate svoje samopouzdanje na pravi način, kupite već danas po promotivnoj ceni moj E-book “Trening samopouzdanja”.

A oni koji su spremi i za viši nivo od toga toplo preporučujem da se prijave na online radionicu “Trening samopouzdanja”. Mesta su ograničena pa osigurajte svoje porukom u DM na mom Instagram profilu već danas!

Želim vam srećan i uspešan rad!

TOKSIČNI PORODIČNI ODNOSI

Pre nego što počnemo  sa ovom temom, treba naglasiti da idealna porodica ne postoji. Savršena je ona što pored svojih problema i konflikata, neguje i podržava različitost svojih članova. Daje ljubav i podršku i pomaže u trenucima kada je pomoć potrebna.

M.B.

U prošlom tekstu pričali smo o toksičnim partnerskim odnosima, kako oni izgledaju i kako nastaju, međutim nismo govorili o jednom od glavnih uzroka toksičnih partnerskih odnosa, a to jesu isto toliko toksični porodični odnosi.

Neko od vas je postavio pitanje koji su znaci toksičnih odnosa i kako se oni klasifikuju

Što se tiče klasifikacije, mogli bismo reći da se toksični odnosi mogu klasifikovati u tri nivoa. Ovo bi mogli povezati sa igrama o kojima smo pričali u prošlom tekstu i zaključiti da se toksični porodični odnosi mogu podeliti na sledeće nivoe:

1. Prvi nivo je nivo o kojem može da se priča sa drugima uz kafu ili ovako.

2. Drugi nivo su već porodični odnosi o čijim posledicama se ne priča i ne deli sa drugima.

3. A treći nivo, po rečima Berna (začetnika TA), se uvek završava u „sudnici, ludnici ili mrtvačnici“.

Ovo je nažalost tako jer i sami porodični odnosi nisu zaštićeni od igranja igara. Oni ne obećavaju bliskost i vrlo često članovi unutar porodice znaju na različite načine da manipulišu jedni drugima. Više o igrama pročitajte ovde.

Što se tiče znakova toksičnih porodičnih odnosa, evo nekoliko smernica:

1. Članovi vaše porodice vas ogovaraju ili se međusobno ogovaraju

Ogovaranje kao takvo nije neka velika stvar. Pričanje o vama iza vaših leđa ne mora nužno biti zlonamerno. Ukoliko osoba iz vaše porodice to radi sa namerom da pomogne i pronađe način da vama pomogne ili osobi u problemu, to je sasvim ok. Međutim, ako članovi vaše porodice o vama pričaju na ružan način i sa namerom da vas spuste u tuđim očima to je jedan od znakova toksične porodice.

2. Koriste vaše slabosti

Sasvim je prirodno i normalno da imamo svoje slabe tačke. Osobe koje su najčešće upoznate sa njima su naši najbliži. Ukoliko se oni tim znanjem služe zlonamerno, ucenjuju nas, sramote, spuštaju nas u društvu, to je znak da se radi o toksičnoj porodici.

3. Imaju problem kada kod vas vide promenu u ponašanju

Ovo je čest primer iz psihoterapije. Osoba koja je započela promenu putem terapije često biva napadnuta od strane bližnjih. To se događa jer osobe zadužene za negovanje toksičnih odnosa, gube kontrolu nad pojedincem i to im se ne dopada. Često u tim momentima možete čuti „Baš si se promenio/la“, „Nisi više onaj stari/a…“ ili „Jesi li dobro? Baš si mi čudan/a nešto.“

4. Ima mnogo borbe unutar porodice

Ovo je delo roditelja. Ako roditelj postavi očekivanja da se deca moraju ponašati na određeni način kako bi bili vredni njegove pažnje, to podstiče borbu između braće i sestara. Roditeljska ljubav i pažnja biva percipirana kao resurs koga ima malo i nema za sve, pa u tim slučajevima se i ljubomora neretko javlja.

5. Nasilje je prihvaćeno ili zamaskirano

Nasilje može biti fizičko ili psihičko (emocionalno). Česta je i situacija gde se članovi porodice uče da je nasilje sasvim normalno ili se insistira da se o tome ne priča van porodice. Neretko se žrtve nasilja optužuju da su one same krive za to što im se dešava i opravdava se ponašanje nasilnika. Svaka fizička povreda nanesena od strane jače osobe je fizičko nasilje i imate pravo da zatražite zaštitu. Nikako niste vi krivi.

6. Neće vas podržati ukoliko im ispričate sve svoje traume i proživljene situacije

Razgovori o tome šta je bilo, sa osobama zaslužnim za toksične odnose u porodici, nemaju baš puno smisla. Nećete naići na podršku i razumevanje. Češće ćete čuti „ Nije bilo baš toliko loše“ ili „Umislio/la si.“. Oni prave priče o tim događajima kako njima odgovara i neće se složiti sa vama ako pokušavate da im „sunete u facu“ činjenice.

7. Nestabilno okruženje

Toksične porodice stvaraju veoma nestabilno okruženje. Odrastanje u takvim uslovima veoma je stresno pa se osobama kasnije u životu mogu razviti mnoge psihičke tegobe poput anksioznosti, depresije, psihosomatike itd. Dete da bi raslo zdravo i kvalitetno treba stabilnost, stabilne odnose, ljubav i podršku.

Tako da ukratko bismo mogli reći da toksične porodične odnose karakteriše manjak podrške i ljubavi, veliki nesklad, nestabilnost, igranje igrica i manipulacije. Ako ste član neke od ovakvih porodica velika pomoć mogu da vam budu psihoterapeuti, obučene individue koje će vam pružiti podršku kad vam je potrebna.

Nekada druge osobe mnogo bolje vide da imamo toksične odnose sa svojim članovima porodice od nas samih. Obično to najbolje vide partneri sa kojima smo izabrali da delimo život i ako dodjete u situaciju da vam partner, koji vas voli, tako nešto kaže, korisno bi bilo poslušati i istražiti šta se tu krije. U ovoj situaciji takođe psihoterapeut može mnogo da pomogne.

Sindrom Petar Pana

Želela sam ovu pojavu da istaknem i posvetim joj poseban deo jer se često srećem sa njom. Da li znate priču o Petar Panu? To je dečak koji živi u čarobnoj zemlji- Nedođiji. On ima jednu moć, a to je da večno ostaje dečak i nikad ne odrasta.

Ono što se u današnje vreme primećuje jeste da majke gaje specifične odnose sa svojim sinovima, koji im onemogućuju da odrastu i postanu muškarci. Majke ovo često čine iz dobre namere i sasvim nesvesno. Jedna od situacija koje podržavaju ovakvo ponašanje muškarca jeste na primer pranje veša. Muškarac u tridesetim, živi sam, ali majka mu svaki dan pere i pegla veš i usput spremi nešto i da jede. U našoj kulturi su se generacijski više cenila muška deca zbog nastavka loze i iako danas živimo u 21 veku taj neki mehanizam je i dalje ustaljen. Muško dete se mazi i pazi sve dok roditelji ne pređu u drugi život.

Ekstreman slučaj

Nekada je ovo delo infantilne i manipulativne majke, koja tako što osigurava svoje mesto uz sina ne mora da se nosi sa svojom prolaznošću i godinama. Ovakvim muškarcima je prilično teško da nađu sebi partnerku jer su vrlo često i sami manipulativni, a ni jedna neće biti dovoljno dobra kao njihova mama.

Savet za devojke- ako prepoznate ove karakteristike kod svog momka i njegove majke, uputite ga na psihoterapiju, a ako ne bude spreman za psihološko odvajanje od svoje majke, bolje ga napustite. Teško da će se taj simbiotski odnos rešiti, a vama neće biti lako da budete između dve vatre.

Na temu kako se izvući iz toksičnih porodičnih odnosa i kako uspostaviti granice pročitajte u tekstu o Crnim ovcama. Skoro svaka osoba koja je svesna toksičnosti svoje okoline i ima osećaj da u njoj ne pripada, jeste Crna ovca.

Za kraj želim da odgovorim na jedno jako važno pitanje koje mi je stiglo od vas a to je „Kako se ne osećati loše kada učinimo nešto dobro za nas a ne za porodicu?”

Ključ je u saznanju da smo mi odgovorni samo za sebe i svoj život. Mi druge ne možemo menjati, a ne mogu ni oni nas. Ako nešto što je dobro za nas loše za našu porodicu ja se pitam kako? Osobe koje nas vole, jedino što im je bitno jeste to da smo mi srećni. Očekivanja koja oni imaju od nas i našeg života njihova su odgovornost. Biti ok sa samim sobom je ključ.

Kada pročitate tekst o Crnim ovcama i kako se zaštititi uvidećete da nekada mi možemo da stvorimo svoju porodicu od prijatelja i ljudi koji nas podržavaju i to je sasvim ok. Nekada je to najzdravija opcija.

Za sve sugestije, pitanja ili kritike slobodno mi pišite putem mail-a ili socijalnih mreža. U ovom tekstu pokušala sam da odgovorim na vaša pitanja, bilo ih je dosta pa ako sam nešto preskočila nemojte zameriti. U budućnosti je planiran Q&A, za više informacija pratite moje socijalne mreže.

 Želim vam srećan i uspešan rad!

PSIHOLOŠKI SKRIPT

Da li ste znali da ste vi napisali svoju životnu priču koju trenutno živite? Kada ste bili mali doneli ste niz odluka, na osnovu vašeg poimanja realnosti i na taj način zacrtali svoju „sudbinu“. Da li ste ikada imali osećaj da se u nekom polju svog života vrtite u krug? Radite sve da izbegnete budale, ali oni kao da vas „namirišu“ i uvek vam uđu u život..

Ako vam je ovo sve poznato, to je zato što je vaš životni skript tako formiran. Kao mali napravili ste neke pogrešne odluke i sada ih živite.

Naučnici iz polja psihoterapije kažu da ste počeli svoju životnu priču(životni skript) da pišete odkad ste se rodili. Oko vašeg četvrtog rođendana napravili ste odluke koje će biti osnovni elementi zapleta. Sa sedam godina svoju priču ste završili u glavnim crtama, a od sedme godine do dvanaeste doterali ste je i dodali još po koju stranicu. Kada ste stigli u adolescentsko doba napravili ste još neke sitne prepravke i dodali još po nekog karaktera. Tako je nastao vaš životni skript.

Prema teoriji Transakcione Analize, životni plan je postavljen kao dramski scenario, koji ima jasan početak, sredinu i kraj. I početak i sredina ovog skripta napravljeni su tako da osobu dovede do finalne scene. Osoba je ta koja odlučuje šta će finalna scena biti. Bern je koristio primer dva brata koji su primali poruku majke „Završićeš u ludnici!“. Jedan brat je završio kao pacijent, a drugi kao doktor. Sa druge strane roditelji koji svojoj deci šalju poruke koje smo pominjali u tekstu „Psihološke zabrane“, oni deci potvrđuju da je svet napravljen na određeni način i pomažu im da modeluju način gledanja na sebe i svoju okolinu.

Na primer, dete koje se oseća nesigurno i uplašeno, a od roditelja dobija poruke tipa „Što si tako glup“ „nesposoban“ ili slično. To dete će kada odraste najverovatnije i samo verovati da je glupo i nesposobno. Svoj život će uskladi u odnosu na te vrednosti koje je integrisao i živeće jedan tužan i beznačajan život iako je možda mogao da bude deo tima koji spašavaju živote u Africi. On će sebe i svoju okolinu modelovati na način da sebi potvrdi da je glup i nesposoban i tako se vrteti u krug.

Ovakva ponašanja su prirodna i ona su zapravo najbolja dečija strategija za opstanak u neprijateljskom svetu, ali problem je što kad dete odraste ta strategija više ne funkcioniše i zapravo nanosi više štete.

Životni skript se može živeti na 3 načina:

1.            Pobednički

2.            Gubitnički

3.            Učesnički

1. Pobednički skript

Bern i Guolding su definisali pobednika kao osobu koja ostvaruje svoj nameravani cilj i kao rezultat čini da svet bude bolje mesto.

Pobednički skript je naravno najpoželjniji skript. Osobe koje ga žive zadovoljne su sobom i svojim uspehom, ma šta on bio. Međutim pobednički skript ne podrazumeva ostvarenje neke društveno poželjne želje. Pobednik ne mora da je uspešan u poslu, on ne mora da ima razne diplome i sertifikate. On čak može da bude beskućnik koji živi na ulici ali ukoliko je on srećan i živi u miru i zadovoljstvu svoj život. Milioner koji ima kule i gradove ali nikad nije zadovoljan i uvek hoće još, pritom ima loše međuljudske odnose NIJE pobednik. Milioner koji je zadovoljan i srećan i svoje bogatsvo deli sa ljudima sa kojima želi i živi svoj život u miru i zadovoljstvu JESTE pobednik.

2. Gubitnički skript

Nasuprot pobedniku, „gubitnik“ je onaj ko ne ostvaruje nameravani cilj.

Osoba koja upiše fakultet i uspešno završava ispite ali kad dodje do kraja on/a zablokira i odustane od diplomiranja,a onda taj obrazac primeni i na druge domene svoga života, ova osoba najverovatnije živi gubitnički skript.

Gubitničke skriptove možemo podeliti na skriptove prvog, drugog i trećeg stepena u zavisnosti od ozbiljnosti njihovog ishoda.

1.            Gubitnički skript prvog stepena karakterišu neuspesi i gubici koji su mali i o njima se može pričati u društvu. Primeri mogu biti svađe, blage depresije, neuspesi na nekim zadacima ili ispitima i drugi.

2.            Gubitnički skript drugog stepena karakterišu događaji i posledice istih o kojima ne bi moglo da se priča u društvu. Primeri su  otpuštanja sa više poslova, hospitalizacija zbog nekog psihičkog poremećaja, izbacivanje sa fakulteta i slično.

3.            Gubitnički skript trećeg stepena završava se obično u bolnici (sa ozbiljnom bolešću ili povredom), ludnici ili mrtvačnici.

3. Učesnički skript

Osoba sa učesničkim skriptom živi svoj život iz dana u dan isto. Nema pobeda ali nema ni poraza. Ova osoba ne rizikuje i ne dovodi sebe da ostvari nikakve ciljeve već samo održava status quo. Kada bude kasno, osobe sa ovim skriptom počnu da  razmišljaju „ Mogao sam ovo ili ono uraditi….“.

Vežba za otkrivanje skripta

Pokušajte bez puno razmišljanja da odgovorite na pitanje – Koji je vaš omiljeni lik?

To može biti fiktivna ili stvarna osoba. Može biti karakter iz filma ili neko u vašoj okolini. Uzmite parče papira i pišite sve što vam padne na pamet o njemu/njoj.

Ko je on/ona? Šta radi? Kako živi? Ko su ljudi sa kojima ima kontakt? Kakav je kontakt? I tako dalje

Na papiru napišite što više informacija o tom liku a onda uzmite olovku i svuda gde ste napisali on ili ona napišite ja. Uzmite drugo parče papira i analizirajte koliko se informacije o vašem omiljenom liku poklapaju sa vama samima.

Želim vam srećan i uspešan rad!

ŠTETNI OBRASCI PONAŠANJA

Kada smo pričali o psihološkim zabranama govorili smo koje poruke roditelj šalje detetu, a koje vrlo često mogu da utiču na dalji tok detetovog života i formiranje njegove ličnosti. Međutim poruke same po sebi nisu dovoljne da imaju ovako veliki uticaj na nekoga, ono što je drugi deo priče je detetova percepcija i organizacija ličnosti.

Svi mi se razlikujemo u mnogo čemu, pa  tako i u emocionalnom reagovanju, pragu tolerancije i načinu na koji obrađujemo informacije iz okoline. Kao što ja imam kose oči i gustu braon kosu, a ti si možda plav i imaš okrugle plave oči, tako se i naš psihološki deo razlikuje po mnogo čemu. Kada ovo uzmemo u obzir shvatićemo da moja reakcija na neku od psiholoških zabrana neće biti ista kao tvoja. Ja mogu da se povučem u sebe i postanem asocijalan, a ti se možda pobuniš i počneš da se boriš sa svakom vrstom autoriteta. Klinički psiholog, Taibi Keler ustanovio je da osobe formiraju obično 5 vrsta obrazaca ponašanja kao odbranu od nekih zabrana i problema koje su doživele u detinjstvu. Tih 5 obrazaca on nazvao je drajverima. Za svaki od drajvera postoje određene reči, ton glasa, gestikulacija, stav tela i izraz lica. Ovde ću ih vam prestaviti I ukratko opisati.

DRAJVERI:

1.            BUDI SAVRŠEN

Osoba se trudi da sve što radi bude savršeno. U to ulaže puno energije i svako odstupanje od savršenstva je iritira i vodi u opše nezadovoljstvo. Deluje odmereno, uravnoteženo ali iza toga se krije patološka potreba da sve drži pod kontrolom.

2.            UGODI DRUGIMA

Ono što je karakteristično za osobe sa ovim drajverom je da se prekomerno trude da zadovolje druge. Nekada toliko daleko odu sa tim da zapostave sebe i svoje potrebe. Ove osobe čine sve da ugode drugima i stavljaju ih na prvo mesto, međutim neretko se događa da sebe dovedu do psihičkog sagorevanja. One takođe znaju da očekuju da će im osobe za koje se „žrtvuju“ učiniti nešto zauzvrat ali to ne komuniciraju direktno, pa ukoliko se to ne dogodi znaju da prebacuju i da se zameraju.  

3.            TRUDI SE JAKO

Osobe sa ovim drajverom deluju kao da stalno nešto teško rade. Uvek pokušavaju nešto da rade, a nikad ne urade. Sve što rade deluje kao Sizifov posao. Muče se i muče, ali nikada ne stignu do cilja jer se kamen skotrlja i osoba mora opet da se „muči“.

4.            BUDI JAK

Osobe sa ovim drajverom ne dozvoljavaju sebi da pokažu bilo kakvu  slabost. One često imaju problem sa pokazivanjem emocija kao što su strah ili tuga. Mogu da deluju hladno i distancirano, a u detinjstvu su vrlo verovatno primile zabranu na osećanja (NEMOJ OSEĆATI).

5.            POŽURI

Osobe sve što rade rade jako brzo. Kada ste u kontaktu sa njima imate utisak kao da stalno negde žure. Hodaju brzo, pričaju brzo, misle brzo, skaču sa teme na temu i teško ih je pratiti. Ove osobe se često jako umore, ali se ni tada ne uspore jer ne mogu sebi da dopuste da budu spori.

Sada kada znamo koji drajveri postoje pomenućemo i dozvole koje su bitne da te osobe dobiju. Ukoliko primetite neki od ovih obrazaca ponašanja na sebi, najbolje bi bilo da tu temu obradite sa svojim terapeutom i da naučite da sebi date jednu od ovih dozvola.

1.            Dozvola za BUDI SAVRŠEN glasi- „Dovoljno si dobar takav kakav jesi.“

2.            Dozvola za UGODI DRUGIMA glasi- „ Ok je da ugodiš sebi.“

3.            Dozvola za TRUDI SE JAKO glasi- „Uradi to!“

4.            Dozvola za BUDI JAK glasi- „Budi otvoren i izrazi svoje želje“

5.            Dozvola za POŽURI glasi- „Uspori“