DEPRESIJA

Često u svakodnevnom govoru čujemo da neko izgovori „Osećam se baš depresivno…“. Međutim nekada je to prenaglašeno prezentovanje sopstvenog osećanja tuge, a nekada se na ovaj način opisuje samo loš dan.

U ovom tekstu opisaćemo šta je to depresija, koji su simptomi i okidači ovog poremećaja i čućemo savet dr Veljka Prokića na temu šta možemo da učinimo po pitanju ishrane i fizičke aktivnosti da sebi pomognemo kada se osećamo loše.

__________________________________________________________________________________________

Moj omiljeni autor Jovan Bukelić kaže da je depresija patološko raspoloženje koje se motivaciono, kvantitativno (količinski) i kvalitativno (iz srži) razlikuje od normalne tuge. On navodi da kod tuge izostaje osećanje krivice, bespomoćnosti, bezvrednosti i doživljaja sopstvene unutrašnje praznine.

Kao psihoanalitičar kakav jeste, on dalje navodi da je kod depresije gubitak na nesvesnom nivou. Oseća se praznina unutar ličnosti. Gubitak objekta iz spoljašnosti se transformiše u gubitak Ega. Dok su u žalosti stvari malo drugačije, gubitak je u svesnom delu ličnosti i nalazi se u spoljašnjem svetu, „spoljašnji svet je taj koji postaje siromašan i prazan.“ a ne ličnost.

U psihologiji se smatra da depresija nastaje tako što se agresivni impulsi okrenu ka unutra i osoba postaje autodestruktivna.

Neki od potencijalnih okidača depresije su:

–              Bračni problemi

–              Razvod

–              Promena radnog mesta

–              Promena uslova rada

–              Oboljenje osobe ili člana porodice

–              Smrt bliskog člana porodice

–              Odlazak člana porodice

–              I drugi

Simptomi depresije su:
1.            Emocionalni:

–              Depresivno raspoloženje

–              Osećanje bezvrednosti

–              Osećanje krivice

–              Anksioznost

–              Smanjen kapacitet emocionalnog reagovanja

2.            Motivacioni:

–              Neodlučnost

–              Bezvoljnost

–              Gubitak interesa

–              Gubitak životnog elana

–              Pesimizam

3.            Kognitivni:

–              Slaba koncentracija

–              Otežano mišljenje

–              Depresivne misli i stavovi

–              Suicidalne misli

4.            Somatski (telesni):

–              Gubitak energije

–              Zamorljivost

–              Gubitak apetita

–              Gubitak libida

–              Bolovi

Međutim sve ovo je pogled na depresiju iz medicinske perspektive. Kada želimo da razumemo neku pojavu uvek treba da je gledamo iz perspektive onog kome se dešava. Iz tog razloga želim sa vama da podelim ovaj tekst osobe koja već dugi niz godina živi sa depresijom.

„ Upao sam u jednu od najtežih depresivnih epizoda u Aprilu 2015 godine. Za samo dva meseca moje stanje je došlo do ekstremnog nivoa depresivnosti (kako bi stručnjaci rekli), ali sam ja i dalje bio visoko funkcionalan. Pošto sam imao prilike da pričam sa dosta osoba koji su depresivni kao ja, mogu da tvrdim da je to tada bilo baš ozbiljno alarmantno stanje, a ne samo loš dan. Pokušaću da vam opišem kako sam se osećao.

Depresija za mene ima fizičke, mentalne, emotivne, spiritualne, socijalne i finansijske aspekte. Depresija u kojoj sam u trenutku dok ovo pišem, je upravo ona sočna koja udara na svim ovim aspektima. Dok već problemi na jednom od ovih aspekata može da te optereti dosta, kombinacija problema na svim aspektima stvara takvu sinergiju da udara jače nego problem na jednom pojedinačnom aspektu. Objasniću svaki aspekt ponaosob.

Fizički se osećam kao da me je pregazio brzi voz. Bolovi su svuda po mom telu i nemam snage uopšte. Samo za ustajanje iz kreveta mi treba veoma jaka volja. Glava me jako boli, percepcija mi je zatupljena i osećam se kao zombi koji se kreće kroz život.

Moj mentalni deo ličnosti ima mnoge klasične simptome depresije. Mišljenje mi je usporeno, imam izuzetnu sposobnost koncentracije ali na negativne misli. Često mi se misli ponavljaju iznova i iznova. Opsesija smrću je stalno sad deo mene. Plaši me sve i paranoičan sam. Kao i mnogi, imam i halucinacije gde vidim sebe ili druge kako stradamo na tragične načine.

Moj emotivni deo ličnosti je težak za objasniti. Ne postoje reči kojima mogu da opišem intenzitet emocionalnog bola koji osećam. Poremećenost nije dovoljno snažna reč da to opiše, ali nije ni bes, tuga, bespomoćnost, očaj.

Na socijalnom nivou dolazim u situacije da se bojim da pričam sa drugima i želim da budem sam, a osećam se toliko usamljeno da nemam reči. Ekstremno mi je neugodno kada moram da komuniciram sa drugima i osećam se kao da sam vanzemaljac koji ne pripada ovde na svetu. Svako koga vidim mi izaziva paranoju, strah da će možda uvideti da ne pripadam ovde.

Moja karijera i misli vezane za finansije su u totalnom rasulu. Bojim se da trošim novac jer ne mogu sebi priuštiti to. Pokušaj da poguram moju karijeru napred deluje beznačajno i mnogo teško za mene. Moje misli idu ka tome da ću postati beskućnik i da ne postoji način da to zaobiđem.

Iako razumem da vam ovaj opis mog stanja deluje kao da ne mogu da funkcionišem uopšte, na sve ovo ja aktivno danas držim svoje časove i nastavljam sa svojim životom. Ovo nije moja prva depresivna epizoda pa mogu lakše da funkcionišem, ali definitivno nije mi lako.“

NN osoba

Reči osobe sa depresijom jasno nam opisuju nivo patnje koji ova osoba proživljava iz dana u dan. Čest je i subjektivan osećaj da vreme teče mnogo sporije u ovakvim stanjima i to izaziva strah da se ovakvo stanje nikada neće završiti i proći. Iz takvih strahova nažalost neki pojedinci odluče da sebi okončaju život, zato je ova poruka jako bitna.

Kada proživljavamo iskustvo određenog poremećaja važno je da znamo da ma koliko strašno izgledalo, ono je rešivo. Koliko god skeptični mi bili, ako dozvolimo da nam stručni ljudi priđu i pomognu nam da rešimo probleme koje imamo, kroz svega nekoliko meseci (vremenski period terapije je individualan, nekome treba više nekome manje vremena) promena će se desiti. To gde smo bili će delovati kao prošli život.

Takođe je važno da se zna da je uzimanje lekova koje je prepisao psihijatar, sasvim ok. To ne znači da smo „ludi“ i da nešto ozbiljno nije u redu sa nama. Lekovi su nam saveznici na putu mentalnog zdravlja. Uz dogovor sa svojim psihijatrom i psihologom znaćete kada je vreme da sa njima stanete. Zato je važna psihoterapija da nas osnaži.

U daljem delu teksta delim sa vama reči dr Veljka Prokića, koji je danas odlučio da nas posavetuje kako da se hranimo i na koji način da budemo fizički aktivni kako bismo se osećali što bolje. Želim vam srećan i uspešan rad!

Vaša Milica Bilbija

_________________________________________________________________________________________

VEŽBANJE I PSIHA

U svetu u kome živimo, sve je postalo dostupno, živimo brzo I radimo puno, a sve to doprinosi zamoru materijala, pa samim tim dolazi I do pojave određenih simptoma:

Hronični umor, neispavanost, nervoza, anksioznost, depresija, STRES…pojačano lučenje KORTIZOLA (hormon stresa) I mnogi drugi propratni faktori kao što je pojačan (ili smanjen) apetit, pušenje, preterano konzumiranje alkohola, lake I teške droge pa tako samo umnožavaju faktore rizika za nastanak raznih bolesti. STRES je jedan od najjačih faktora rizika!

Postavlja se pitanje da li pomoću treninga možemo da ublažimo ove simptome? -O da! Mnoge studije su pokazale da fizička aktivnost ima veliku ulogu u borbi protiv depresije, demencije, anksioznosti. Poboljšava kognitivne funkcije, poboljšava kvalitet sna, pamćenje, reguliše apetit, popravlja sliku o sebi – osobe koje redovno treniraju imaju više samopouzdanja i energije.

Trening pokreće mehanizme koji podstiču ekspresiju miokina koji su zaslužni za pozitivne efekte na mozak. To su:

•Interleukin 6 (IL 6)

•Irisin

•Kathepsin B.

Takođe, poznata stvar je da se posle dobrog treninga luče “hormoni sreće” – endorfin, dopamin i serotonin, koji snažno utiču na naše dobro raspoloženje, što redovni vežbači znaju i kažu da ne mogu bez treninga. Dakle, mnoge studije na ljudima I životinjama dokazuju ove neosporne pozitivne efekte tako da jednim UMERENIM treningom bar 4 puta nedeljno možemo znatno uticati na psihičko zdravlje I tako održavati mentalnu higijenu.

Ako radite stresan posao i ne bavite se profesionalno sportom, nakon napornog dana, nikako ne bih savetovao intenzivne treninge (pričam iz iskustva). Pojačano lučenje kortizola može prouzrokovati veliki stres na organizam (em posao, em naporan trening) da telo ne može da se oporavi na optimalan način. Umesto toga, odradite umereni trening koji će dovoljno dati stimulus za pokretanje pozitivnih mehanizama, a neće vas “ubiti” tako da dođete sutra na posao još gori nego što ste bili danas. Tajna je u dobrom planiranju i u tome vam može pomoći dobar i iskusan trener, kao i lekar (koji se razume u tematiku) kako ne bi doslo do povrede i ostalih neželjenih efekata.

Dodao bih da pravilnom ishranom, uz dobro doziran trening, na više načina doprinosimo boljem mentalnom zdravlju.

Namirnice bogate TRIPTOFANOM, koji je prekursor SEROTONINA (hormona sreće) I MELATONINA koji u velikoj meri reguliše naš san I buđenje, mogu značajno pomoći u borbi protiv depresije I umanjiti simptome. Namirnice bogate triptofanom su: Piletina, ćuretina, jaja, orašasti plodovi (bademi, lešnici, orasi), sir, mleko, susam…

Preporučuje se dnevno konzumiranje ovih namirnica kao i fizička aktivnost umerenog intenziteta 4-6 puta nedeljno (poželjno uz dobro društvo i takmičarski duh), kao vid prevencije kako FIZIČKIH, tako i PSIHIČKIH bolesti – na prvom mestu depresije i anksioznih poremećaja.

dr Veljko Prokić

TAJNE DOBRE KOMUNIKACIJE

U svakodnevnom životu i radu sa ljudima primetila sam da većina nas ima probleme i poteškoće u komunikaciji.


I sama sam više puta imala utisak da osoba sa kojom sam u tom momentu pričala nije imala pojma šta joj govorim. Isto tako meni se dešavalo da podlegnem nekim ružnim i ne-konstruktivnim obrascima komunikacije kada bih se našla u određenim situacijama, i na taj način bih iskomunicirala sve i svašta, ali nikad baš ono što želim.


Jedan deo problema je taj što nas u školi detaljno uče jeziku i njegovoj upotrebi i pravilima, ali nas ne uče kako zapravo da komuniciramo.


Komunikacija je proces kojim se poruka šalje od osobe A osobi B. Ukoliko osoba B ne obradi tu informaciju možemo reći da komunikacije nije ni bilo. Sa druge strane ukoliko je osoba obradi, već možemo govoriti o komunikaciji iako osoba B nije dala svoj odgovor.


Cilj svake komunikacije je neka dobit za učesnika u komunikaciji. Ta dobit ne mora na očigled biti jasna, međutim skoro uvek je tu. Na primer, osoba priča i priča bez cilja, ona zapravo ima cilj i taj cilj je da zadovolji svoju potrebu za pažnjom

.
Kako bismo zadovoljili svoje potrebe, a ne bi ugrozili potrebe svoga sagovornika, bitno je da znamo kako asertivno da komuniciramo. Asertivna komunikacija podrazumeva izražavanje vlastitih misli, osećanja, uverenja bez težnje ka dominaciji, ponižavanju ili degradiranju drugoga. Asertivna osoba poštuje mišljenja i stavove drugih ali ne mora nužno da slaže sa njima.


Ova osoba odiše samopouzdanjem. Ona uspešno zadržava kontakt pogledom, ima elegantno držanje tela i zna na efikasan način ne-verbalno da komunicira. Ona se izražava razumno, iskreno I podržava druge da komuniciraju na isti način.


Kako se ponaša asertivna osoba?


Asertivne osobe komuniciraju svoje misli i želje na način koji ne ugrožava druge. Oni komuniciraju svoje potrebe sa puno poštovanja prema svojim sagovornicima. Oni poštuju i razumeju način gledanja na situaciju koju zastupa njihov sagovornik. Ukoliko pogreše znaju da se za to izvinu, a u stresnim situacijama imaju kontrolu nad svojim emocijama.

Kako biti više asertivan?


Jasno izrazi ono što osećaš i želiš od druge osobe. Dobro slušaj njihov odgovor. Imaj poštovanja prema svojim sagovornicima. U slučaju konflikta, nemoj burno reagovati, napadati I vređati sagovornika. Umesto toga, sagledaj I ponudi potencijalna rešenja za problem. Ukoliko naiđete na problem gde ne možete da zajednički nađete kompromis, budi spreman da odustaneš I odeš (ne na pasivno-agresivan ili manipulativan način).


Koja je razlika između asertivnosti i pasivnosti?


Pasivne osobe će uvek ići linijom manjeg otpora i uglavnom će raditi šta drugi od njih zahtevaju. Oni se često prepuštaju drugima da ih vode i donose odluke umesto njih. Uglavnom imaju nisko samopouzdanje I često izgube svoje ciljeve jer se prepuštaju drugima da ih vode kroz život.

Koja je razlika između asertivnosti i agresivnosti?


Agresivno ponašanje često podrazumeva ne-konstruktivne obrasce ponašanja, pa se često koristi ružan rečnik, naređivanje I agresivnim ponašanjem se često javno pokazuje nepoštovanje prema drugoj osobi. Agresivni ljudi moraju da budu pobednici po svaku cenu i njihovo ponašanje je često siledžijsko. Obično izgledaju strašno i superiorno.


U sledećim redovima opisaćemo ne-konstruktivne obrasce ponašanja koje često koriste agresivne osobe. Oni mogu biti:

  1. PRETERANA GENERALIZACIJA
    Iznošenje “Ti uvek…” ili “Ti nikada…” tvrdnji.
  2. NAZIVANJE POGRDNIM IMENIMA ILI KORIŠĆENJE STEREOTIPNIH IZRAZA
    Ako osobu nazivate “sebičnim đubretom”, ”šovinističkom svinjom”, ”neosetljivim balvanom”, ”histerušom” itd.
  3. UPORNO ČAČKANJE PO PROŠLOSTI
    Izigravanje arheologa, naročito onda kada ono što se dogodilo ne može da se promeni.
  4. DUGOTRAJNO SAKUPLJANJE NEZADOVOLJSTVA
    Sve dok jednog dana ono ne pokulja iz vas, izazvano naizgled bezazlenom sitnicom.
  5. PRIBEGAVANJE EKSTREMIMA
    Na primer pretiti mu/joj razvodom ako ne opere sudove, usisa, popravi slavinu, i sl.
  6. NE VREDNOVANJE ILI NE UVAŽAVANJE OSEĆANJA ILI MIŠLJENJA JEDNO DRUGOG
    Poklapanje jedno drugog i naturanje samo svojeg mišljenja.
  7. BAVLJENJE ISTIM STARIM RASPRAVAMA I OPTUŽBAMA
    Bez ikakvih novih informacija ili provere da li vas je partner shvatio.
  8. PROPUŠTANJE DA SE POMENE BILO ŠTA POZITIVNO
    O svome partneru ili o lepim stvarima koje je možda uradio ranije, ako ne i nedavno.
  9. NASTOJANJE DA DRUGOME NABIJETE OSEĆANJE KRIVICE
    Koristeći se manevrima kao što su izjave da vam je “zlo od svađe” ili izigravanjem ”jadne, izmučene žrtve”.
  10. SVAŠTARENJE
    U “istu vreću” trpati više stvari odjednom,ne odvajajući bitne od nebitnih, tako da na kraju ne razrešite ni jednu spornu stvar.
  11. PREPLAVLJIVANJE BESOM, MRŽNJOM ILI OČAJEM
    Ukoliko vičete ili vrištite; ukoliko prekidate partnera ili govorite istovremeno sa njim/njom; ukoliko demonstrativno napuštate sobu, bacate stvari ili tonete u tešku, ledenu tišinu.
  12. KORIŠĆENJE “OPTUŽUJUĆEG TI”
    “Ti mene ne voliš” ili “Ti mi to uvek činiš” ili “ Ti nikada ne slušaš”.

Kada se rasprava svede na uzajamno optuživanje, parovi svoje razloge za nezadovoljstvo bacaju jedno drugom kao vreo krompir i izvlače sve stare povrede, sve što im se ne sviđa kod onog drugog. Povrh toga, ONI SE ČVRSTO DRŽE TOG OBRASCA, bez obzira koliko puta time nisu ništa rešili, umesto DA PROBAJU NEŠTO NOVO.

Za kraj koje su to male tajne dobre komunikacije?

  1. Svoj fokus usmerite na razgovor. Ukoliko ste jedna od onih osoba koja lako prebaci fokus na druge stvari, vežbajte da ostanete fokusirani na reči svoga sagovornika. Ovo je odlična vežba za mozak i posle nekog vremena primetićete koliko vam ovo lako ide.
  2. Pokažite vašem sagovorniku da ga razumete i da ste tu. Rečenice poput “Sve te razumem…” ili “Skroz razumem kroz šta prolaziš…” pa čak i samo “Mhm… da…da..” nekada su sve što osobi treba da čuje. Bitno je da ovo činite dok aktivno slušate osobu, u suprotnom može veoma da iritira i bude kontra-produktivno.
  3. Naučite da postavljate prava pitanja. Pitanja otvorenog tipa mogu da budu vrlo značajna za vašeg sagovornika. Ako mu postavite pitanja i pokažete da ste investirani i zainteresovani za razgovor, možete podstaći vašeg sagovornika da vam se otvori još više. Ovo će takođe prijati vama i vašem sagovorniku jer će se vaš kontakt produbiti.
  4. Proverite koliko dugo možete da ostanete u komunikaciji sa nekom osobom a da što manje pričate, a što više slušate. Naravno bitno je da napravite atmosferu podržavajuću i prijateljsku.

Ključ dobre komunikacije nije da puno pričate već da iskomunicirate ključne i konkretne stvari, a većinu svog vremena posvetite slušanju. Ukoliko odlučite da isprobate ove tehnike, videćete kako vas ljudi više poštuju i uživaju u razgovoru sa vama. Pišite mi vaša iskustva ako to poželite.

Ja vam želim srećan i uspešan rad!