UNAPREĐENJE SAMOPOUZDANJA

Šta je samopouzdanje

Samopouzdanje je vera u sebe i svoje sposobnosti. Ubeđenje da smo sposobni da se suočimo sa svim životnim izazovima i to uradimo uspešno.

Kada odišemo samopouzdanjem mi odišemo kredibilitetom, ostavljamo snažan prvi utisak i osećaj da možemo da se nosimo sa izazvovom i stresom.

Sve su to veoma poželjne karakteristike, pa nije ni čudo na nam najbitnija života pitanja često zavise upravo od samopouzdanja. Partner, posao, uspeh, samo su neki od njih.

Da bi smo imali samopouzdanje neophodno je da imamo realističnu sliku svojih sposobnosti i sigurnost u njih. Često problemi sa samopouzdanjem upravo potiču iz nerealistične slike o sebi.

Kako to? pitate se…

Ukoliko osoba nije realistična u vezi sa svojim sposobnostima, na način da ima doživljaj da je više sposobna nego što je to slučaj, da sve zna i sve može i radi to najbolje, njena okolina će na takvo ponašanje reagovati odbacivanjem. Iako se smatra da su ove osobe “pune” samopouzdanja zapravo to je lažno i prividno. To je maska koju oni nose kako bi se zaštitili.

Sa druge strane, ako imamo osobu koja nema realističnu sliku svojih sposobnosti, ali na način da ih ona sama umanjuje, tu je stvar prilično jasna. Osoba često u kontaktima strahuje i stavlja sebe u nižu poziciju u odnosu na druge.

Odakle potiče samopouzdanje

Sigmund Frojd, začetnik psihoanalize i psihoterapije uopšte, smatrao je da se naše samopouzdanje formira već kad smo jako, jako mali.

On je smatrao da svako od nas prolazi kroz određene faze razvoja. Te faze nazvao je Oralna, Analna, Falusna faza i Genitalni period.

Frojd je prvu fazu razvoja nazvao Oralnom fazom iz razloga što je dete u tom periodu fiksirano na upoznavanje sveta kroz svoja usta (mala deca sve stavljaju u usta). Ova faza dešava se od 0 do 2 godine života i glavni konflikt koji se u njoj rešava, jeste SIGURNOST nasuprot NESIGURNOSTI. Tačnije ukoliko su detetove potrebe namirene i majka je odgovarala na njegov poziv, dete će formirati sigurnu ličnost i imati samopouzdanje u životu. U suprotnom neće.

Iako je nauka napredovala i Frojdova zapažanja su prevaziđenja, neke stvari je on dobro video i ispravno tumačio.

Danas se zna da naše samopouzdanje potiče iz odnosa sa našim autoritetima.

Kada smo bili mali naši najveći izvori autoriteta su bili naši roditelji ili staratelji (značajni odrasli). Kako rastemo autoriteti u našem životu se smenjuju i na mesto autoriteta dolaze i učiteljice, učitelji, nastavnici, profesori.

Međutim, sve je počelo već u detinjstvu.

Odnosi unutar porodice i tipovi roditeljstva kojim su se služili naši značajni odrasli ostavljaju trag na našu ličnost koji često nije tako lako odstraniti.

Naime, ukoliko ste odrasli u kritikujućoj sredini. Ukoliko ste više naučili da primite kritiku nego pohvalu, velika verovatnoća je da će to uticati na vaše samopouzdanje.

Osobe koje su odrasle u okolini koja je bila surova, puna konflikata između ukućana i puna prebacivanja, takođe vrlo često mogu formirati strah od ljudskih kontakata i kroz to takođe živeti jedan prazan život sa niskim samopouzdanjem.

Kasnije u životu, posledice ovog odnosa se manifestuju tako da se osoba plaši drugih ljudi, ima anksiozne napade kada sa nekim treba da priča. Strah se intenzivno javlja i kod telefonskih poziva. Strah je skoro nesavladiv ukoliko treba da komunicira sa nekim do čijeg mišljenja mu je stalo. Uz sve to mogu da idu problemi sa stomakom, nervozna creva, anksioznost, problemi sa disanjem, padanje u nesvest i dr.

Ovakav život nije nimalo lak, kada svaka socijalna interakcija sa sobom nosi toliki intenzitet stresa. U telu se luči veći nivo hormona stresa koji se zove kortizol, a koji ostavlja posledice i po zdravlje.

Socijalni Faktori

Ukoliko ste odrastali u porodici koja nije podržavajuća, koja je prilično kritikujuća i u kojoj se vaše mišljenje ne ceni, velika je verovatnoća da ćete imati problem sa samopouzdanjem.

Priče koje smo zapisali kada smo bili mali, vrlo vešto znamo da održavamo i kada odrastemo, pa tako često u svojoj okolini ćemo tražiti osobe koje se uklapaju karakterno u ono što smo mi napisali i koji se prema nama ponašaju na poznat način.

Ako je vama poznat način da vas neko kritikuje, vi ćete vrlo verovatno iz svog video kruga uklanjati osobe koje se u to ne uklapaju. Ovo se često događa sa izborom partnera, pa tako ukoliko smo odrasli u ne podržavajućoj sredini mi ćemo verovatno naći i partnera koji se ponaša na sličan način, koji nas ne ceni i često tretira veoma loše.

Taj obrazac ne mora nužno da se manifestuje samo na izbor partnera, nego i na izbor prijatelja i dragih ljudi.

Na samom kraju osoba preplavljena emocijama i vrlo često i anksioznošću, shvata da je zapravo sama i u najboljem slučaju okreće se upoznavanju i istraživanju sebe. A u najgorem slučaju osoba se izoluje i sa osećanjem tuge, bola i usamljenosti dovede sebe do ivice i stanja koja nimalo nisu prijatna. Iz ovih stanja nekada se izvrši i samoubistvo tako da imaje na umu koliko je naša okolina značajna po naše mentalno zdravlje.

Ukoliko želite da pročitate ceo tekst na temu unapređenja samopouzdanja i saznate kako da vežbate svoje samopouzdanje na pravi način, kupite već danas po promotivnoj ceni moj E-book “Trening samopouzdanja”.

A oni koji su spremi i za viši nivo od toga toplo preporučujem da se prijave na online radionicu “Trening samopouzdanja”. Mesta su ograničena pa osigurajte svoje porukom u DM na mom Instagram profilu već danas!

Želim vam srećan i uspešan rad!

TAJNE DOBRE KOMUNIKACIJE

U svakodnevnom životu i radu sa ljudima primetila sam da većina nas ima probleme i poteškoće u komunikaciji.


I sama sam više puta imala utisak da osoba sa kojom sam u tom momentu pričala nije imala pojma šta joj govorim. Isto tako meni se dešavalo da podlegnem nekim ružnim i ne-konstruktivnim obrascima komunikacije kada bih se našla u određenim situacijama, i na taj način bih iskomunicirala sve i svašta, ali nikad baš ono što želim.


Jedan deo problema je taj što nas u školi detaljno uče jeziku i njegovoj upotrebi i pravilima, ali nas ne uče kako zapravo da komuniciramo.


Komunikacija je proces kojim se poruka šalje od osobe A osobi B. Ukoliko osoba B ne obradi tu informaciju možemo reći da komunikacije nije ni bilo. Sa druge strane ukoliko je osoba obradi, već možemo govoriti o komunikaciji iako osoba B nije dala svoj odgovor.


Cilj svake komunikacije je neka dobit za učesnika u komunikaciji. Ta dobit ne mora na očigled biti jasna, međutim skoro uvek je tu. Na primer, osoba priča i priča bez cilja, ona zapravo ima cilj i taj cilj je da zadovolji svoju potrebu za pažnjom

.
Kako bismo zadovoljili svoje potrebe, a ne bi ugrozili potrebe svoga sagovornika, bitno je da znamo kako asertivno da komuniciramo. Asertivna komunikacija podrazumeva izražavanje vlastitih misli, osećanja, uverenja bez težnje ka dominaciji, ponižavanju ili degradiranju drugoga. Asertivna osoba poštuje mišljenja i stavove drugih ali ne mora nužno da slaže sa njima.


Ova osoba odiše samopouzdanjem. Ona uspešno zadržava kontakt pogledom, ima elegantno držanje tela i zna na efikasan način ne-verbalno da komunicira. Ona se izražava razumno, iskreno I podržava druge da komuniciraju na isti način.


Kako se ponaša asertivna osoba?


Asertivne osobe komuniciraju svoje misli i želje na način koji ne ugrožava druge. Oni komuniciraju svoje potrebe sa puno poštovanja prema svojim sagovornicima. Oni poštuju i razumeju način gledanja na situaciju koju zastupa njihov sagovornik. Ukoliko pogreše znaju da se za to izvinu, a u stresnim situacijama imaju kontrolu nad svojim emocijama.

Kako biti više asertivan?


Jasno izrazi ono što osećaš i želiš od druge osobe. Dobro slušaj njihov odgovor. Imaj poštovanja prema svojim sagovornicima. U slučaju konflikta, nemoj burno reagovati, napadati I vređati sagovornika. Umesto toga, sagledaj I ponudi potencijalna rešenja za problem. Ukoliko naiđete na problem gde ne možete da zajednički nađete kompromis, budi spreman da odustaneš I odeš (ne na pasivno-agresivan ili manipulativan način).


Koja je razlika između asertivnosti i pasivnosti?


Pasivne osobe će uvek ići linijom manjeg otpora i uglavnom će raditi šta drugi od njih zahtevaju. Oni se često prepuštaju drugima da ih vode i donose odluke umesto njih. Uglavnom imaju nisko samopouzdanje I često izgube svoje ciljeve jer se prepuštaju drugima da ih vode kroz život.

Koja je razlika između asertivnosti i agresivnosti?


Agresivno ponašanje često podrazumeva ne-konstruktivne obrasce ponašanja, pa se često koristi ružan rečnik, naređivanje I agresivnim ponašanjem se često javno pokazuje nepoštovanje prema drugoj osobi. Agresivni ljudi moraju da budu pobednici po svaku cenu i njihovo ponašanje je često siledžijsko. Obično izgledaju strašno i superiorno.


U sledećim redovima opisaćemo ne-konstruktivne obrasce ponašanja koje često koriste agresivne osobe. Oni mogu biti:

  1. PRETERANA GENERALIZACIJA
    Iznošenje “Ti uvek…” ili “Ti nikada…” tvrdnji.
  2. NAZIVANJE POGRDNIM IMENIMA ILI KORIŠĆENJE STEREOTIPNIH IZRAZA
    Ako osobu nazivate “sebičnim đubretom”, ”šovinističkom svinjom”, ”neosetljivim balvanom”, ”histerušom” itd.
  3. UPORNO ČAČKANJE PO PROŠLOSTI
    Izigravanje arheologa, naročito onda kada ono što se dogodilo ne može da se promeni.
  4. DUGOTRAJNO SAKUPLJANJE NEZADOVOLJSTVA
    Sve dok jednog dana ono ne pokulja iz vas, izazvano naizgled bezazlenom sitnicom.
  5. PRIBEGAVANJE EKSTREMIMA
    Na primer pretiti mu/joj razvodom ako ne opere sudove, usisa, popravi slavinu, i sl.
  6. NE VREDNOVANJE ILI NE UVAŽAVANJE OSEĆANJA ILI MIŠLJENJA JEDNO DRUGOG
    Poklapanje jedno drugog i naturanje samo svojeg mišljenja.
  7. BAVLJENJE ISTIM STARIM RASPRAVAMA I OPTUŽBAMA
    Bez ikakvih novih informacija ili provere da li vas je partner shvatio.
  8. PROPUŠTANJE DA SE POMENE BILO ŠTA POZITIVNO
    O svome partneru ili o lepim stvarima koje je možda uradio ranije, ako ne i nedavno.
  9. NASTOJANJE DA DRUGOME NABIJETE OSEĆANJE KRIVICE
    Koristeći se manevrima kao što su izjave da vam je “zlo od svađe” ili izigravanjem ”jadne, izmučene žrtve”.
  10. SVAŠTARENJE
    U “istu vreću” trpati više stvari odjednom,ne odvajajući bitne od nebitnih, tako da na kraju ne razrešite ni jednu spornu stvar.
  11. PREPLAVLJIVANJE BESOM, MRŽNJOM ILI OČAJEM
    Ukoliko vičete ili vrištite; ukoliko prekidate partnera ili govorite istovremeno sa njim/njom; ukoliko demonstrativno napuštate sobu, bacate stvari ili tonete u tešku, ledenu tišinu.
  12. KORIŠĆENJE “OPTUŽUJUĆEG TI”
    “Ti mene ne voliš” ili “Ti mi to uvek činiš” ili “ Ti nikada ne slušaš”.

Kada se rasprava svede na uzajamno optuživanje, parovi svoje razloge za nezadovoljstvo bacaju jedno drugom kao vreo krompir i izvlače sve stare povrede, sve što im se ne sviđa kod onog drugog. Povrh toga, ONI SE ČVRSTO DRŽE TOG OBRASCA, bez obzira koliko puta time nisu ništa rešili, umesto DA PROBAJU NEŠTO NOVO.

Za kraj koje su to male tajne dobre komunikacije?

  1. Svoj fokus usmerite na razgovor. Ukoliko ste jedna od onih osoba koja lako prebaci fokus na druge stvari, vežbajte da ostanete fokusirani na reči svoga sagovornika. Ovo je odlična vežba za mozak i posle nekog vremena primetićete koliko vam ovo lako ide.
  2. Pokažite vašem sagovorniku da ga razumete i da ste tu. Rečenice poput “Sve te razumem…” ili “Skroz razumem kroz šta prolaziš…” pa čak i samo “Mhm… da…da..” nekada su sve što osobi treba da čuje. Bitno je da ovo činite dok aktivno slušate osobu, u suprotnom može veoma da iritira i bude kontra-produktivno.
  3. Naučite da postavljate prava pitanja. Pitanja otvorenog tipa mogu da budu vrlo značajna za vašeg sagovornika. Ako mu postavite pitanja i pokažete da ste investirani i zainteresovani za razgovor, možete podstaći vašeg sagovornika da vam se otvori još više. Ovo će takođe prijati vama i vašem sagovorniku jer će se vaš kontakt produbiti.
  4. Proverite koliko dugo možete da ostanete u komunikaciji sa nekom osobom a da što manje pričate, a što više slušate. Naravno bitno je da napravite atmosferu podržavajuću i prijateljsku.

Ključ dobre komunikacije nije da puno pričate već da iskomunicirate ključne i konkretne stvari, a većinu svog vremena posvetite slušanju. Ukoliko odlučite da isprobate ove tehnike, videćete kako vas ljudi više poštuju i uživaju u razgovoru sa vama. Pišite mi vaša iskustva ako to poželite.

Ja vam želim srećan i uspešan rad!