NARCIZAM

Ukoliko ste ispratili moje storije proteklih dana videli ste da je napravljen poll putem kog sam vas zamolila da mi pomognete da izaberem sedeću temu za blog. Ovu temu.


Pobeda teme o narcizmu nije me puno začudila. Narcizam je crta ličnosti koju poseduje svako od nas, a neki tvrde da u današnje vreme sve više ljudi se približava krajnosti ove dimenzije i ispoljava narcisoidna ponašanja. Da li je ovo istina, šta je zapravo narcizam, a šta narcisoidni poremećaj ličnosti, koji su to načini da prepoznamo ljude koji se ponašaju narcisoidno i kako da se zaštitimo, saznaćete u ovom tekstu.

Šta je Narcizam?


Ime Narcis, većina nas zna, dolazi iz Grčke mitologije. To je bilo ime sina boga reke Cephissus i nimfe Liriope. Narcis je bio prepoznatljiv po svojoj lepoti, a po njegovom rođenju njegovoj majci je rečeno da će on imati lep i dug život ako sebe ne vidi nikada. Međutim nakon nesrećne ljubavi sa nimfom Echo, bogovi su odlučili da napakoste Narcisu i on se zaljubi u svoj odraz u vodi. Nagnuvši se malo više da se vidi, upade u vodu i udavi se. Na mestu gde se udavio izraslo je prelepo cveće koje danas zovemo Narcis.


U kasnim 70tim godinama reč narcis počela je da se koristi u naučnim krugovima kako bi se opisala ličnost osobe koja pokazuje nedostatak empatije, egocentrizam i probleme sa bliskošću. Tačnije identifikovan je narcisoidni poremećaj ličnosti koji je i dan danas redak i smatra se da se i dalje pojavljuje u svega 1% cele svetske populacije.


Međutim sve više i više u svakodnevnim razgovorima čujem reč narcis. Obično se ta reč koristi da se opiše neko ko nas je na neki način povredio ili jednostavno nije odgovorio onako kako smo to očekivali ili možda samo osoba koja je svesna sebe i svojih granica i koja čvrsto drži do toga.


Zato kako bi sve razjasnili želim da istaknem razliku između narcizma i narcisoidnog poremećaja ličnosti (NPL).


Narcizam je crta ličnosti koju svako od nas ima. Ta crta ličnosti je zdrava i važna za nas i naš opstanak. Ukoliko ne biste bili bar malo narcisoidni, vaš put na ovoj planeti brzo bi došao kraju. Kako to? Pitate se…


Narcizam je ono nešto što nas budi ujutro i umiva, on nam daje motivaciju i ambicioznost. Želju da pobedimo i uspemo u nečemu što volimo. On nam daje energiju i smisao. Iz narcizma raste ljubav jer prazan bunar ne može ni drugome vodu da da.


U psihologiji na narcizam se gleda kao na dimenziju. Iako u stručnoj literaturi nisam mogla da nađem tačan izraz koji se nalazi na negativnom polu, u ovom članku radi boljeg razumevanja ćemo to nazvati totalno odsustvo narcizma.


Kada bi nacrtali ovu dimenziju, izgledala bi ovako:

Kao što se da primetiti narcizam je naziv čitave dimenzije. Na levom polu nalazi se odsustvo narcizma a na krajnjem desnom polu apsolutni narcizam i narcisoidni poremećaj ličnosti. Krajem 70tih godina napravljen je instrument za proveru narcisoidnosti nazvan Narcissistic Personality Index koji je pokazao da se većina ljudi nalazi na sredini ove dimenzije. Odstupanje u levu ili desnu stranu, dok je u određenim granicama, ne govori o poremećaju. Na osnovu tih rezultata možemo reći da je većina nas manje ili više narcisoidna i ovde se ne radi o psihopatologiji.

Šta je narcisoidni poremećaj ličnosti?


Bukelić kaže da osobe sa ovim poremećajem imaju naglašen osećaj važnosti i grandiozni doživljaj da su jedinstveni. Oni često svojoj deci takođe prenose osećaj omnipotencije (svemogućnosti), izrazite lepote i posebnog talenta.


Karakteristike ovog poremećaja su:


Preuveličani osećaj sopstvene važnosti, nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da mogu da ih razumeju samo posebni ljudi ili institucije, preokupirani su fantazijama (o lepoti, moći, uspehu, idealnim i romantičnim ljubavima, ambiciozni su.


Od drugih očekuju divljenje, poseban tretman, nemaju empatiju, ljubomorni su na druge, često arogantni i skloni iskorištavanju drugih osoba. Teško podnose kritiku i razbesne se na najdobronamerniji komentar, zbog čega mogu imati problema u odnosima sa drugima. Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju.


Narcizam i samopouzdanje


Razlika između visokog nivoa narcizma i samopouzdanja postoje. Studije pokazuju da su deca čiji su roditelji bili nežni, puni ljubavi i dali im dovoljno pažnje, izgradila ponašanja koja odlikuju visokim samopouzdanjem, a ne visokim nivoom narcizma. Pažnja i ljubav roditelja pokazala im je da su vredna i zaslužuju dobre stvari. Dok sa druge strane roditelji koji su svojoj deci upućivali poruke da su najbolja na svetu, najlepša, najpametnija, da zaslužuju pobedu uvek itd. izgrađivali su pogodno tlo za razvoj visokog narcizma kod svoje dece.


Roditelji koji su odgojili narcisoidne osobe obično šalju deci poruke da je svet pun takmičenja i da postoje samo pobednici ili gubitnici. Dete da bi zadovoljilo očekivanja roditelja, a kasnije i svoja, uradiće sve da bude pobednik i u tom procesu gubi crtu ljudskosti.

Kao i roditeljstvo jedan od načina na koji se kroji narcisoidnost je svakako i kulturom. Istraživanja pokazuju da je visoka narcisoidnost zabeležena u društvima koja podržavaju individualizam (kao Amerika), dok je u društvima poput Kine i Japana gde se podržava kolektivizam ova karakteristika je manje zabeležena. To ne znači da narcisoidne osobe u ovim zemljama ne postoje, ali se zbog pravila kulture manje iskazuje ova crta ličnosti u javnosti.


Da li je nasledno ili stečeno?

Istraživanja pokazuju da je veoma nasledno narcisoidno ponašanje. Ukoliko je jedan od roditelja visoko narcisoidan ili ima NPL veća je verovatnoća da će i njegovo potomstvo naslediti te karakteristike. Kao i uvek u psihologiji se vodi borba koliko je nasledno, a koliko naučeno, i kao i svaki put tačan procenat ne može da se kaže. Ali se zna da potomstvo narcisoidnog roditelja ima veće šanse da i samo bude narcisoidno.


Nove teorije o manifestaciji visokog narcizma


Osim klasičnih karakteristika narcisoidnih osoba koje smo naveli u delu o Narcisoidnom poremećaju ličnosti, gde se radi o uveličavanju značaja, lepote, pameti. Grandioznost u svakom smislu, potreba za divljenjem drugih osoba itd. Naučnici u ovom polju tvrde da ovo nije jedina manifestacija ovog poremećaja i govore da postoje narcisoidni ljudi koji će zapravo svoj život podrediti drugima. Žrtvovaće se za pomoć drugima i često će imati stav da su oni veliki altruisti koji samo žele mir u svetu.


Druga vrsta narcisoidnosti može takođe da se manifestuje kroz vunerabilnost i osetljivost. Ovi narcisi su osetljivi i introvertni, oni reaguju loše na bilo kakvu kritiku i stalno traže sigurnost. Oni mogu da misle za sebe da su najružnija osoba ili da se osećaju kao neshvaćeni genije u svetu koji ne želi da prizna njihove kvalitete.


Naučnici tvrde da ono što je zajedničko svim ovim tipovima narcisoidnih osoba, je uvećanje sopstvenih karakteristika, bile one pozitivne ili negative. Ovo stvara kod njih osećaj da su drugačiji od drugih i ti im prija. Na taj način oni potvrđuju svoju superiornost, ali ne moraju nužno biti zadovoljni sami sa sobom.


Kako izaći na kraj sa visoko narcisoidnom osobom?


Odnos sa ovakvom osobom može biti značajno naporan. Narcisoidne osobe su sklone manipulaciji i agresivnim ispadima konflikti sa njima znaju da budu veoma neprijatni. Ako ste u partnerskom odnosu sa ovakvom osobom imajte na umu da od samog početka imaju strategije da unište vaše samopouzdanje, udalje vas od bliskih ljudi i prijatelja kako bi sa vama lakše manipulisali i uzeli ono što im je potrebno.


Ukoliko ulazite u konflikt sa ovim osobama imajte na umu da nikada nećete izaći kao pobednik i gledajte na to kao već izgubljenu bitku, jer oni nemaju sposobnost da problem sagledaju iz vaše perspektive, a i što bi kad su „uvek u pravu“.
Šala na stranu, ali ako je moguće nemojte investirati svoju energiju u nešto od čega nećete ništa dobiti.


Najbolja opcija je da, ukoliko ustanovite da imate posla sa visoko narcisoidnom osobom, prekinete svaki kontakt i nastavite svoj život dalje. Svaki odnos sa njima je toksičan i vodi u nezadovoljstvo i stres. Korisno je da dobro sagledate sve karakteristike ove osobe i naučite da ih prepoznate iz daleka kako nebiste opet završili sa nekim sličnim.


Važno je da u kontaktu sa narcisoidnim osobama ne izgubite sebe. Verujte u sebe i ne dozvolite da vam slome duh. Ljubav sa ovakvim partnerima zna da bude veoma bolna i da nanese mnogo štete. Ukoliko se osećate da ne možete da izađete iz tog začaranog kruga obratite se psihologu za pomoć. Rad sa empatičnim psihoterapeutom pomoćiće vam da sagledate situaciju iz druge perspektive i osnažite se da uzmete svoj život u svoje ruke.


Želim vam srećan i uspešan rad!

LIČNOST

Po teoriji Transakcione Analize

Kada smo primili sve Psihološke zabrane, u sebe „ugradili“ sve Drajvere i napisali svoje Životne skriptove, mi smo na određeni način formirali svoju ličnost. Ali šta je to ličnost uopšte? Kako je sastavljena i kako funkcioniše pričaćemo u ovom tekstu.

Prema Transakciono Analitičkoj teoriji ličnost svakog čoveka deli se na 3 Ego stanja.

Erik Bern kaže da je Ego stanje stalni obrazac osećaja i doživljaja koji je u direktnoj vezi sa odgovarajućim stalnim obrascem ponašanja.  Svako od nas ima tri Ego stanja, nazvana:

1. Roditelj

2. Odrasli

3. Dete

Svako Ego stanje od ova tri je važno. Savremeni i zdrav čovek bi najviše svog vremena trebao provoditi u Odraslom ego stanju, ali da zna kada da koristi ego stanje Deteta i Roditelja. U daljem tekstu umesto termina Ego stanje koristićemo naziv „deo ličnosti“ radi lakšeg razumevanja.

Roditelj

Ovaj deo ličnosti dolazi do izražaja kada se ponašam, razmišljam i osećam se tako da nesvesno kopiram svoje roditelje. Mnogi od nas i sami znaju da nekada, ma koliko se trudili, ne možemo pobeći od toga da se u određenim situacijama ponašamo kao naši roditelji. Iako vrlo često ne želimo da se ponašamo na taj način, nešto u nama nam diktira da tako treba.

Za osobu kažemo da dela iz Roditelja kada je suviše oštra i rigidna. Uvek se drži jasnih pravila ponašanja i vrlo često ih nameće drugima (komanduje). Ovakva osoba može da deluje vrlo ozbiljno i kruto, jer joj nije blisko funkcionisanje iz dela ličnosti Deteta (koje je razigrano i veselo).

Deo ličnosti Roditelj u sebi sadrži dva tipa roditelja. Negujući Roditelj i Kritikujući roditelj.

Negujući Roditelj, kao što i možete pretpostaviti ovaj deo ličnosti je blag i nežan. On brine i neguje druge. Međutim iako ovako deluje pozitivno, ovaj deo ličnosti ima i negativnu stranu. Negativan Negujući Roditelj je onaj deo ličnosti koji brine o drugima i kad nema potrebe za to. Na primer majka koja svom tridesetogodišnjem sinu pere veš i kuva ručak. Ovaj deo ličnosti je negativan jer otpisuje sposobnosti druge osobe. Vrlo je čest u našoj populaciji i iz njega često ide i drajver Udovolji drugima.

Kritikujući Roditelj je onaj deo deo ličnosti koji stalno upućuje kritiku. Kao i kod Negujućeg Roditelja on ima pozitivnu i negativnu stranu. Pozitivan Kritikujući Roditelj ogleda se u tome što daje konstruktivne kritike za razliku od Negativnog Kritikujućeg Roditelja. Negativan Kritikujući Roditelj veoma je štetan i poželjan je rad na tome da se osvesti kako bi se njegove posledice umanjile za okolinu ali i za samu osobu.

Odrasli

Deo ličnosti koji reaguje u sada i ovde i smisleno se prilagođava svakoj pojedinačnoj situaciji, u TA naziva se Odrasli. U ovom delu smešteni su svi odrasli i smisleni načini suočavanja sa životnim situacijama.

Dete

Ovaj deo ličnosti karakterišu misli, ponašanja i osećanja koja potiču iz detinjstva. Dete dolazi do izražaja kad se igramo sa malom decom, pa osobe koje suviše vremena provode u Roditelju ili imaju problema da se identifikuju sa ovim delom ličnosti imaju problem sa malom decom. Smatraju ih čudnim i neugodno im je u kontaktu sa njima. Ove osobe takođe verovatno imaju zabranu Nemoj da Odrasteš, ali o tome možete saznati više u tekstu „Psihološke zabrane“.

Dete je zaduženo da se igra i bude slobodno. Spontano i nepredvidivo ponašanje, veselost i zabava karakteristične su za ovaj deo ličnosti, pa stoga osobe koje često delaju iz njega drugima deluju detinjasto, nesigurno, nepredvidivo i neodgovorno.

Dete takođe ima svoje dve strane- Adaptirano i Slobodno Dete

Adaptirano Dete je onaj deo ličnosti koji je poslušan i fin. Uvek gleda da se nikome ne zameri i da se što je moguće više prilagodi drugima. Adaptirano Dete bi se najbolje videlo u situaciji gde se šef dere na zaposlenog. Zaposleni, koji bi najverovatnije bio u svom delu ličnosti Adaptiranog Deteta, ponašao bi se pokorno i uplašeno. Svoje potrebe bi blokirao kako se slučajno ne bi zamerio šefu. Osobe koje često delaju iz ovog dela ličnosti, skloniji su da razviju Anksiozne poremećaje jer često potiskuju svoje autentične emocije i reakcije, kako druge ne bi isprovocirali. Sa druge strane spektra nalazi se Buntovno Dete. Ono se oslikava u „teranju kontre“. Ovakva osoba se buni protiv pravila i uvek odlazi sa svojim ponašanjem u drugu krajnost. Ovakve reakcije takođe nisu autentične i zato nisu deo Slobodnog Deteta.

Adaptirano Dete takođe može biti pozitivno i negativno. Pozitivno Adaptirano Dete su sva ona misli, osećanja i ponašanja koja smo naučili u detinjstvu, a važna su za naš opstanak danas i štede nam ogromne količine mentalne energije. Primer bi bio to što kada prelazimo ulicu uvek pogledamo levo i desno ili kada nam nešto treba od nekoga kažemo „molim“ itd. Negativno Adaptirano Dete se ispoljava kada koristimo obrasce ponašanja koji nisu primereni u datoj situaciji. Primeri su razni i svako od nas sklon je da se ponaša iz Negativnog Adaptiranog Deteta. Međutim upravo iz njega mogu da se formiraju razne anksiozne tegobe, pa je rad na Negativnom Adaptiranom Detetu veoma bitan na psihoterapiji.

Slobodno Dete je deo ličnosti koji karakterišu ponašanja iz detinjstva koja nisu bila uslovljena roditeljskim pravilima. Slobodno Dete takođe se javlja u pozitivnom i negativnom obliku. Pozitivno Slobodno Dete su ona ponašanja koja su pozitivna i obogaćuju život. Recimo da je osoba imala zabranu na svoje emocije i godinama je potiskivala. Terapijskim radom na sebi osvestila je da je u tome problem i dala sebi dozvolu da se ponaša u skladu sa svojim emocijama. Osoba se može naći u situaciji da zbog pražnjenja plače dugo na seansi, ali ona time čini nešto važno za sebe i možemo reći da se u tom trenutku nalazi u Pozitivnom Slobodnom Detetu. Sa druge strane Negativno Slobodno Dete predstavlja sva ona ponašanja koja nisu primerena, ni cenzurisana a proističu iz detinjstva. Primer bi bilo kada bi osoba podrignula usred poslovne večere i slično.

Svi delovi ličnosti od Roditelja, preko Odraslog sve do Deteta, bitni su za naše funkcionisanje. Problemi se dešavaju kada u nekom od njih dodje do blokade ili fiksacije. Na psihoterapijskim seansama aktivno se radi na rešavanju I sprečavanju problema u funkcionisanju ličnosti. Transakciona Analiza pokazala se u ovome veoma delotvorna.  

U ovom tekstu želela sam da vam, što je više moguće, približim strukturu ličnosti po teoriji Transakcione Analize. U psihologiji postoji još mnogo teorija i pravaca izučavanja čovekove ličnosti. Ovo je jedan od najefikasnijih pravaca u polju psihoterapije i ukoliko je vaš psihoterapeut upoznat sa Transakcionom Analizom možete zajedno pričati o vašoj strukturi ličnosti koristeći ova Ego stanja.

Ja vam želim srećan i uspešan rad!

I hvala vam što pratite moj Blog.

Srdačan pozdrav!

ŠTETNI OBRASCI PONAŠANJA

Kada smo pričali o psihološkim zabranama govorili smo koje poruke roditelj šalje detetu, a koje vrlo često mogu da utiču na dalji tok detetovog života i formiranje njegove ličnosti. Međutim poruke same po sebi nisu dovoljne da imaju ovako veliki uticaj na nekoga, ono što je drugi deo priče je detetova percepcija i organizacija ličnosti.

Svi mi se razlikujemo u mnogo čemu, pa  tako i u emocionalnom reagovanju, pragu tolerancije i načinu na koji obrađujemo informacije iz okoline. Kao što ja imam kose oči i gustu braon kosu, a ti si možda plav i imaš okrugle plave oči, tako se i naš psihološki deo razlikuje po mnogo čemu. Kada ovo uzmemo u obzir shvatićemo da moja reakcija na neku od psiholoških zabrana neće biti ista kao tvoja. Ja mogu da se povučem u sebe i postanem asocijalan, a ti se možda pobuniš i počneš da se boriš sa svakom vrstom autoriteta. Klinički psiholog, Taibi Keler ustanovio je da osobe formiraju obično 5 vrsta obrazaca ponašanja kao odbranu od nekih zabrana i problema koje su doživele u detinjstvu. Tih 5 obrazaca on nazvao je drajverima. Za svaki od drajvera postoje određene reči, ton glasa, gestikulacija, stav tela i izraz lica. Ovde ću ih vam prestaviti I ukratko opisati.

DRAJVERI:

1.            BUDI SAVRŠEN

Osoba se trudi da sve što radi bude savršeno. U to ulaže puno energije i svako odstupanje od savršenstva je iritira i vodi u opše nezadovoljstvo. Deluje odmereno, uravnoteženo ali iza toga se krije patološka potreba da sve drži pod kontrolom.

2.            UGODI DRUGIMA

Ono što je karakteristično za osobe sa ovim drajverom je da se prekomerno trude da zadovolje druge. Nekada toliko daleko odu sa tim da zapostave sebe i svoje potrebe. Ove osobe čine sve da ugode drugima i stavljaju ih na prvo mesto, međutim neretko se događa da sebe dovedu do psihičkog sagorevanja. One takođe znaju da očekuju da će im osobe za koje se „žrtvuju“ učiniti nešto zauzvrat ali to ne komuniciraju direktno, pa ukoliko se to ne dogodi znaju da prebacuju i da se zameraju.  

3.            TRUDI SE JAKO

Osobe sa ovim drajverom deluju kao da stalno nešto teško rade. Uvek pokušavaju nešto da rade, a nikad ne urade. Sve što rade deluje kao Sizifov posao. Muče se i muče, ali nikada ne stignu do cilja jer se kamen skotrlja i osoba mora opet da se „muči“.

4.            BUDI JAK

Osobe sa ovim drajverom ne dozvoljavaju sebi da pokažu bilo kakvu  slabost. One često imaju problem sa pokazivanjem emocija kao što su strah ili tuga. Mogu da deluju hladno i distancirano, a u detinjstvu su vrlo verovatno primile zabranu na osećanja (NEMOJ OSEĆATI).

5.            POŽURI

Osobe sve što rade rade jako brzo. Kada ste u kontaktu sa njima imate utisak kao da stalno negde žure. Hodaju brzo, pričaju brzo, misle brzo, skaču sa teme na temu i teško ih je pratiti. Ove osobe se često jako umore, ali se ni tada ne uspore jer ne mogu sebi da dopuste da budu spori.

Sada kada znamo koji drajveri postoje pomenućemo i dozvole koje su bitne da te osobe dobiju. Ukoliko primetite neki od ovih obrazaca ponašanja na sebi, najbolje bi bilo da tu temu obradite sa svojim terapeutom i da naučite da sebi date jednu od ovih dozvola.

1.            Dozvola za BUDI SAVRŠEN glasi- „Dovoljno si dobar takav kakav jesi.“

2.            Dozvola za UGODI DRUGIMA glasi- „ Ok je da ugodiš sebi.“

3.            Dozvola za TRUDI SE JAKO glasi- „Uradi to!“

4.            Dozvola za BUDI JAK glasi- „Budi otvoren i izrazi svoje želje“

5.            Dozvola za POŽURI glasi- „Uspori“

ŠTETNE PORUKE UPUĆENE DECI

Poruke koje šaljemo svojoj deci i te kako su važne. Svi mi volimo svoju decu i želimo im samo najbolje, pa ponekad i pogrešimo, ali ovh 12 poruka su veoma opasne, te iz tog razloga neophodno ih je uvideti i iskoreniti.

Imajte na umu da sadržaj poruka može biti drugačije formulisan i da se one najviše prenose neverbalnim putem, tako da ukoliko želite da ih uklonite, morate biti svesni svog govora ali i ponašanja.

ZABRANA NA POSTOJANJE

Obično se komunicira kroz fraze kao što su ” Ubiću te zbog toga!” ili ” Kamo lepe sreće da te nikada nisam ni rodila!”

Ovo je jedna od najopasnijih zabrana i sa sobom nosi težinu smrti.

Roditelj je šalje na nesvesnom nivou, obično, jer se oseća ugroženo na neki način što dete postoji.

Česta je kod očeva koje rođenje deteta šalje u njihovo detinjstvo kada su dobili brata ili sestru i kada su izgubili majčinu pažnju (sada gube partnerkinu).

Isto tako često se sreće kod majki koje nisu spremne za tu ulogu. One često na različite suptilne načine mogu da šalju ovu zabranu svojoj deci tako što ih izbegavaju i ne daju im pažnju koja im je neophodna.

NEMOJ BITI DETE

“Suviše si velik/a da…” ili ” Veliki momci ne plaču.” samo su neke od načina formulisanja ove zabrane.

Česta je kod najstarije dece jer ona imaju tendenciju da je sami sebi daju. Kada na svet stignu mladja braća i sestre, najstarija deca se osećaju odgovorno i za njih. Ukoliko primetite dete koje je starmalo, vrlo je verovatno da se radi o ovoj zabrani.

Odrasli sa ovom zabranom se kasnije u životu osećaju čudno u odnosu sa decom. Ne znaju kako da im priđu i često ih se plaše, a odluka da nemaju svoju decu takođe je prisutna.

NEMOJ DA ODRASTEŠ

Ova zabrana se retko manifestuje na verbalnom nivou ali na neverbalnom nivou veoma je snažna. Kada bi bila iskomunicirana ona bi zvučala ovako ” Nemoj nikad da odrasteš!” ili ” Nemoj nikad otići od mene”

Ukoliko ste se zabavljali sa muškarcem koji je večiti mamin dečak ili kako bi mi psiholozi rekli sa ” Petar Pan” sindromom velika verovatnoća je da ta osoba živi sa ovom zabranom.

Manipulacija roditelja je veoma snažna u ovoj zabranu. Osoba mora da osvesti problem i osnaži se da izadje iz bolesne simbioze i nauči da živi kao odrasli čovek.

NEMOJ DA USPEŠ

Takođe još jedna od zabrana koje se više komuniciraju na neverbalnom nivou. Ova zabrana komunicira se, najčešće, kroz skrivenu ljubomoru i zavidnost roditelja prema detetu.

Ako ste ikada upoznali osobu koja je genijalna ali nikakve rezultate ne daje. Ne završava fakultet, ne daje ispite ili ne zapošljava se na visokim pozicijama, a ima svaku predispoziciju za to, vrlo je verovatno da ta osoba ima ovu zabranu.

NEMOJ (NEMOJ NIŠTA DA RADIŠ)

Ova opšta poruka na neverbalnom nivou glasi:

“Nemoj ništa da radiš, jer sve što radiš je veoma opasno, tako da si bezbedniji ako ne radiš ništa.”

Roditelji koji imaju tendenciju da šalju ove poruke su verovatno i sami dosta anksiozni, plaše ih mnoge stvari i tu energiju prebacuju detetu. Ukoliko prepoznate da ste takvi najbolje je da se upustite u psihoterapiju kako ne bi svom detetu napravili iracionalne strahove od normalnog života.

Osobe sa ovom zabranom često su neodlučne i ne znaju u kom pravcu da krenu. Osoba se oseća blokirano i sputano ” bez ikakvog razloga”.

NEMOJ BITI VAŽAN

Neverbalna poruka glasi:

“Trpeću te blizu sebe, sve dok imaš na umu da ti i tvoje želje niste važni ovde”

Osobe sa ovom zabranom često dožive panične napade ako se od njih traži da budu u ulozi vođe. Javni govori i slične prilike su im najveća noćna mora.

NEMOJ BITI SVOGA POLA

Ovu poruku često prenose roditelji koji su dobili dete suprotnog pola od onog što su želeli i iščekivali. Na primer roditelji su iščekivali muško dete, a dobili devojčicu.

Kada roditelji ne mogu da se pomire sa tim što su dobili dete određenog pola, pokušavaju sebi da olakšaju tako što deci daju imena koja pripadaju suprotnom polu. Kao na primer Saša za devojčicu ili Andrea za dečaka. Takođe to mogu da budu unisex imena poput Vanja.

Osoba koja je primila ovu zabranu, kad odraste može nastaviti da neguje stil oblačenja ili ponašanja koji odlikuje suprotnom polu. Može imati teškoće u pronalaženju partnera i prihvatanju svoje seksualnosti.

NEMOJ DA PRIPADAŠ

Prenosi se porukama poput:

“Ti si drugačiji od druge dece.”, “Ti si poseban/a.”, “Baš si stidljiv/a”, “Ti si mnogo težak.” itd.

Roditelji mogu biti modeli za ovu zabranu ako su i sami društveno neprilagođeni. Ovakve porodice često su izolovane, ne druže se sa drugima, a neretko nisu bliski ni unutar svoje porodice.

Osobe sa ovom zabranom se osećaju uvek kao da “štrče” u grupi, a drugi ih vide kao “samca” ili “nedruštvenog”.

Rad na ovoj zabrani je bitan jer je naša osnovna psihološka potreba da imamo kvalitetan kontakt sa drugima, a ova zabrana to direktno sprečava.

NEMOJ DA BUDEŠ BLIZAK

Ovu poruku mogu da šalju roditelji tako što između sebe ne dele bliskost. Karakteristična je za porodice gde se ne priča o emocijama.

Takođe dete samo može da donese ovu zabranu kao odgovor na roditeljevo stalno distanciranje i izbegavanje. Ono tako može naučiti da je biti blizak opasno i zauvek to izbegavati.

Varijacija na ovu zabranu je zabrana “NEMOJ NIKOM VEROVATI”. Poruka ove zabrane često se i verbalno komunicira i dete uči da je svet jedno opasno mesto gde ne sme nikom verovati.

NEMOJ BITI ZDRAV

Ova zabrana karakteristična je za porodice gde su roditelji veoma zauzeti, a deca ne dobijaju dovoljno pažnje.

Deca mogu uvideti da pažnju, koja im je potrebna, dobijaju samo kada su bolesni i tako naučiti na nesvesnom nivou da funkcionišu.

Kada odrastu, osobe sa ovom zabranom često se razbole ako stvari u njihovim vezama ili na poslu ne idu njima u prilog. Može da ih boli glava, da se osećaju malaksalo i čak da dobiju temperaturu.

NEMOJ MISLITI

Šalje roditelj koji stalno omalovažava detetovo razmišljanje.

Osoba sa ovom zabranom će često na pojavu problema reagovati tako što će se zbuniti ili se osećati loše, umesto da razmišlja kako problem da reši.

Varijanta ove zabrane je još : “Nemoj razmišljati o…” i ” Nemoj misliti ono što ti misliš, već misli ono što ja mislim.”

NEMOJ OSEĆATI

Se najčešće uči po modelu. Roditelji su uzori detetu kako da ovu zabranu integriše u svoju ličnost. Osobe sa ovom zabranom često imaju problema u pokazivanju emocija i deluju hladne.

Zabrana “Nemoj Osećati” može da se odnosi na sve emocije ili na neku određenu, pa se može desiti da osoba sa ovom zabranom nema problema u iskazivanju emocija sem ako je u pitanju, na primer, bes.

Kod žena se često sreće zabrana na bes a kod muškaraca zabrana na tugu. Ove zabrane podstiču se od strane društva, a same po sebi nisu prirodne i zdrave.

Dejstvo ove zabrane, ukoliko je dovoljno snažno, kasnije u životu može da pravi raznorazne probleme osobi i da utiče na njegov kvalitet života.

__________________________________________________________

Ovih 12 psiholoških zabrana koje roditelji upućuju svojoj deci mogu biti ključne u sprečavanju te dece da ostvare svoj pun potencijal. Jedan od zadataka psihologa je da sa vama prođe i obradi zabrane koje sve primili kako bi vas vratio na vaš put.

Svi smo rođeni da letimo visoko, pitanje je samo kakva su nam krila data.

Želim vam sećan i uspešan rad!