TOKSIČNI PORODIČNI ODNOSI

Pre nego što počnemo  sa ovom temom, treba naglasiti da idealna porodica ne postoji. Savršena je ona što pored svojih problema i konflikata, neguje i podržava različitost svojih članova. Daje ljubav i podršku i pomaže u trenucima kada je pomoć potrebna.

M.B.

U prošlom tekstu pričali smo o toksičnim partnerskim odnosima, kako oni izgledaju i kako nastaju, međutim nismo govorili o jednom od glavnih uzroka toksičnih partnerskih odnosa, a to jesu isto toliko toksični porodični odnosi.

Neko od vas je postavio pitanje koji su znaci toksičnih odnosa i kako se oni klasifikuju

Što se tiče klasifikacije, mogli bismo reći da se toksični odnosi mogu klasifikovati u tri nivoa. Ovo bi mogli povezati sa igrama o kojima smo pričali u prošlom tekstu i zaključiti da se toksični porodični odnosi mogu podeliti na sledeće nivoe:

1. Prvi nivo je nivo o kojem može da se priča sa drugima uz kafu ili ovako.

2. Drugi nivo su već porodični odnosi o čijim posledicama se ne priča i ne deli sa drugima.

3. A treći nivo, po rečima Berna (začetnika TA), se uvek završava u „sudnici, ludnici ili mrtvačnici“.

Ovo je nažalost tako jer i sami porodični odnosi nisu zaštićeni od igranja igara. Oni ne obećavaju bliskost i vrlo često članovi unutar porodice znaju na različite načine da manipulišu jedni drugima. Više o igrama pročitajte ovde.

Što se tiče znakova toksičnih porodičnih odnosa, evo nekoliko smernica:

1. Članovi vaše porodice vas ogovaraju ili se međusobno ogovaraju

Ogovaranje kao takvo nije neka velika stvar. Pričanje o vama iza vaših leđa ne mora nužno biti zlonamerno. Ukoliko osoba iz vaše porodice to radi sa namerom da pomogne i pronađe način da vama pomogne ili osobi u problemu, to je sasvim ok. Međutim, ako članovi vaše porodice o vama pričaju na ružan način i sa namerom da vas spuste u tuđim očima to je jedan od znakova toksične porodice.

2. Koriste vaše slabosti

Sasvim je prirodno i normalno da imamo svoje slabe tačke. Osobe koje su najčešće upoznate sa njima su naši najbliži. Ukoliko se oni tim znanjem služe zlonamerno, ucenjuju nas, sramote, spuštaju nas u društvu, to je znak da se radi o toksičnoj porodici.

3. Imaju problem kada kod vas vide promenu u ponašanju

Ovo je čest primer iz psihoterapije. Osoba koja je započela promenu putem terapije često biva napadnuta od strane bližnjih. To se događa jer osobe zadužene za negovanje toksičnih odnosa, gube kontrolu nad pojedincem i to im se ne dopada. Često u tim momentima možete čuti „Baš si se promenio/la“, „Nisi više onaj stari/a…“ ili „Jesi li dobro? Baš si mi čudan/a nešto.“

4. Ima mnogo borbe unutar porodice

Ovo je delo roditelja. Ako roditelj postavi očekivanja da se deca moraju ponašati na određeni način kako bi bili vredni njegove pažnje, to podstiče borbu između braće i sestara. Roditeljska ljubav i pažnja biva percipirana kao resurs koga ima malo i nema za sve, pa u tim slučajevima se i ljubomora neretko javlja.

5. Nasilje je prihvaćeno ili zamaskirano

Nasilje može biti fizičko ili psihičko (emocionalno). Česta je i situacija gde se članovi porodice uče da je nasilje sasvim normalno ili se insistira da se o tome ne priča van porodice. Neretko se žrtve nasilja optužuju da su one same krive za to što im se dešava i opravdava se ponašanje nasilnika. Svaka fizička povreda nanesena od strane jače osobe je fizičko nasilje i imate pravo da zatražite zaštitu. Nikako niste vi krivi.

6. Neće vas podržati ukoliko im ispričate sve svoje traume i proživljene situacije

Razgovori o tome šta je bilo, sa osobama zaslužnim za toksične odnose u porodici, nemaju baš puno smisla. Nećete naići na podršku i razumevanje. Češće ćete čuti „ Nije bilo baš toliko loše“ ili „Umislio/la si.“. Oni prave priče o tim događajima kako njima odgovara i neće se složiti sa vama ako pokušavate da im „sunete u facu“ činjenice.

7. Nestabilno okruženje

Toksične porodice stvaraju veoma nestabilno okruženje. Odrastanje u takvim uslovima veoma je stresno pa se osobama kasnije u životu mogu razviti mnoge psihičke tegobe poput anksioznosti, depresije, psihosomatike itd. Dete da bi raslo zdravo i kvalitetno treba stabilnost, stabilne odnose, ljubav i podršku.

Tako da ukratko bismo mogli reći da toksične porodične odnose karakteriše manjak podrške i ljubavi, veliki nesklad, nestabilnost, igranje igrica i manipulacije. Ako ste član neke od ovakvih porodica velika pomoć mogu da vam budu psihoterapeuti, obučene individue koje će vam pružiti podršku kad vam je potrebna.

Nekada druge osobe mnogo bolje vide da imamo toksične odnose sa svojim članovima porodice od nas samih. Obično to najbolje vide partneri sa kojima smo izabrali da delimo život i ako dodjete u situaciju da vam partner, koji vas voli, tako nešto kaže, korisno bi bilo poslušati i istražiti šta se tu krije. U ovoj situaciji takođe psihoterapeut može mnogo da pomogne.

Sindrom Petar Pana

Želela sam ovu pojavu da istaknem i posvetim joj poseban deo jer se često srećem sa njom. Da li znate priču o Petar Panu? To je dečak koji živi u čarobnoj zemlji- Nedođiji. On ima jednu moć, a to je da večno ostaje dečak i nikad ne odrasta.

Ono što se u današnje vreme primećuje jeste da majke gaje specifične odnose sa svojim sinovima, koji im onemogućuju da odrastu i postanu muškarci. Majke ovo često čine iz dobre namere i sasvim nesvesno. Jedna od situacija koje podržavaju ovakvo ponašanje muškarca jeste na primer pranje veša. Muškarac u tridesetim, živi sam, ali majka mu svaki dan pere i pegla veš i usput spremi nešto i da jede. U našoj kulturi su se generacijski više cenila muška deca zbog nastavka loze i iako danas živimo u 21 veku taj neki mehanizam je i dalje ustaljen. Muško dete se mazi i pazi sve dok roditelji ne pređu u drugi život.

Ekstreman slučaj

Nekada je ovo delo infantilne i manipulativne majke, koja tako što osigurava svoje mesto uz sina ne mora da se nosi sa svojom prolaznošću i godinama. Ovakvim muškarcima je prilično teško da nađu sebi partnerku jer su vrlo često i sami manipulativni, a ni jedna neće biti dovoljno dobra kao njihova mama.

Savet za devojke- ako prepoznate ove karakteristike kod svog momka i njegove majke, uputite ga na psihoterapiju, a ako ne bude spreman za psihološko odvajanje od svoje majke, bolje ga napustite. Teško da će se taj simbiotski odnos rešiti, a vama neće biti lako da budete između dve vatre.

Na temu kako se izvući iz toksičnih porodičnih odnosa i kako uspostaviti granice pročitajte u tekstu o Crnim ovcama. Skoro svaka osoba koja je svesna toksičnosti svoje okoline i ima osećaj da u njoj ne pripada, jeste Crna ovca.

Za kraj želim da odgovorim na jedno jako važno pitanje koje mi je stiglo od vas a to je „Kako se ne osećati loše kada učinimo nešto dobro za nas a ne za porodicu?”

Ključ je u saznanju da smo mi odgovorni samo za sebe i svoj život. Mi druge ne možemo menjati, a ne mogu ni oni nas. Ako nešto što je dobro za nas loše za našu porodicu ja se pitam kako? Osobe koje nas vole, jedino što im je bitno jeste to da smo mi srećni. Očekivanja koja oni imaju od nas i našeg života njihova su odgovornost. Biti ok sa samim sobom je ključ.

Kada pročitate tekst o Crnim ovcama i kako se zaštititi uvidećete da nekada mi možemo da stvorimo svoju porodicu od prijatelja i ljudi koji nas podržavaju i to je sasvim ok. Nekada je to najzdravija opcija.

Za sve sugestije, pitanja ili kritike slobodno mi pišite putem mail-a ili socijalnih mreža. U ovom tekstu pokušala sam da odgovorim na vaša pitanja, bilo ih je dosta pa ako sam nešto preskočila nemojte zameriti. U budućnosti je planiran Q&A, za više informacija pratite moje socijalne mreže.

 Želim vam srećan i uspešan rad!

NARCIZAM

Ukoliko ste ispratili moje storije proteklih dana videli ste da je napravljen poll putem kog sam vas zamolila da mi pomognete da izaberem sedeću temu za blog. Ovu temu.


Pobeda teme o narcizmu nije me puno začudila. Narcizam je crta ličnosti koju poseduje svako od nas, a neki tvrde da u današnje vreme sve više ljudi se približava krajnosti ove dimenzije i ispoljava narcisoidna ponašanja. Da li je ovo istina, šta je zapravo narcizam, a šta narcisoidni poremećaj ličnosti, koji su to načini da prepoznamo ljude koji se ponašaju narcisoidno i kako da se zaštitimo, saznaćete u ovom tekstu.

Šta je Narcizam?


Ime Narcis, većina nas zna, dolazi iz Grčke mitologije. To je bilo ime sina boga reke Cephissus i nimfe Liriope. Narcis je bio prepoznatljiv po svojoj lepoti, a po njegovom rođenju njegovoj majci je rečeno da će on imati lep i dug život ako sebe ne vidi nikada. Međutim nakon nesrećne ljubavi sa nimfom Echo, bogovi su odlučili da napakoste Narcisu i on se zaljubi u svoj odraz u vodi. Nagnuvši se malo više da se vidi, upade u vodu i udavi se. Na mestu gde se udavio izraslo je prelepo cveće koje danas zovemo Narcis.


U kasnim 70tim godinama reč narcis počela je da se koristi u naučnim krugovima kako bi se opisala ličnost osobe koja pokazuje nedostatak empatije, egocentrizam i probleme sa bliskošću. Tačnije identifikovan je narcisoidni poremećaj ličnosti koji je i dan danas redak i smatra se da se i dalje pojavljuje u svega 1% cele svetske populacije.


Međutim sve više i više u svakodnevnim razgovorima čujem reč narcis. Obično se ta reč koristi da se opiše neko ko nas je na neki način povredio ili jednostavno nije odgovorio onako kako smo to očekivali ili možda samo osoba koja je svesna sebe i svojih granica i koja čvrsto drži do toga.


Zato kako bi sve razjasnili želim da istaknem razliku između narcizma i narcisoidnog poremećaja ličnosti (NPL).


Narcizam je crta ličnosti koju svako od nas ima. Ta crta ličnosti je zdrava i važna za nas i naš opstanak. Ukoliko ne biste bili bar malo narcisoidni, vaš put na ovoj planeti brzo bi došao kraju. Kako to? Pitate se…


Narcizam je ono nešto što nas budi ujutro i umiva, on nam daje motivaciju i ambicioznost. Želju da pobedimo i uspemo u nečemu što volimo. On nam daje energiju i smisao. Iz narcizma raste ljubav jer prazan bunar ne može ni drugome vodu da da.


U psihologiji na narcizam se gleda kao na dimenziju. Iako u stručnoj literaturi nisam mogla da nađem tačan izraz koji se nalazi na negativnom polu, u ovom članku radi boljeg razumevanja ćemo to nazvati totalno odsustvo narcizma.


Kada bi nacrtali ovu dimenziju, izgledala bi ovako:

Kao što se da primetiti narcizam je naziv čitave dimenzije. Na levom polu nalazi se odsustvo narcizma a na krajnjem desnom polu apsolutni narcizam i narcisoidni poremećaj ličnosti. Krajem 70tih godina napravljen je instrument za proveru narcisoidnosti nazvan Narcissistic Personality Index koji je pokazao da se većina ljudi nalazi na sredini ove dimenzije. Odstupanje u levu ili desnu stranu, dok je u određenim granicama, ne govori o poremećaju. Na osnovu tih rezultata možemo reći da je većina nas manje ili više narcisoidna i ovde se ne radi o psihopatologiji.

Šta je narcisoidni poremećaj ličnosti?


Bukelić kaže da osobe sa ovim poremećajem imaju naglašen osećaj važnosti i grandiozni doživljaj da su jedinstveni. Oni često svojoj deci takođe prenose osećaj omnipotencije (svemogućnosti), izrazite lepote i posebnog talenta.


Karakteristike ovog poremećaja su:


Preuveličani osećaj sopstvene važnosti, nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da mogu da ih razumeju samo posebni ljudi ili institucije, preokupirani su fantazijama (o lepoti, moći, uspehu, idealnim i romantičnim ljubavima, ambiciozni su.


Od drugih očekuju divljenje, poseban tretman, nemaju empatiju, ljubomorni su na druge, često arogantni i skloni iskorištavanju drugih osoba. Teško podnose kritiku i razbesne se na najdobronamerniji komentar, zbog čega mogu imati problema u odnosima sa drugima. Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju.


Narcizam i samopouzdanje


Razlika između visokog nivoa narcizma i samopouzdanja postoje. Studije pokazuju da su deca čiji su roditelji bili nežni, puni ljubavi i dali im dovoljno pažnje, izgradila ponašanja koja odlikuju visokim samopouzdanjem, a ne visokim nivoom narcizma. Pažnja i ljubav roditelja pokazala im je da su vredna i zaslužuju dobre stvari. Dok sa druge strane roditelji koji su svojoj deci upućivali poruke da su najbolja na svetu, najlepša, najpametnija, da zaslužuju pobedu uvek itd. izgrađivali su pogodno tlo za razvoj visokog narcizma kod svoje dece.


Roditelji koji su odgojili narcisoidne osobe obično šalju deci poruke da je svet pun takmičenja i da postoje samo pobednici ili gubitnici. Dete da bi zadovoljilo očekivanja roditelja, a kasnije i svoja, uradiće sve da bude pobednik i u tom procesu gubi crtu ljudskosti.

Kao i roditeljstvo jedan od načina na koji se kroji narcisoidnost je svakako i kulturom. Istraživanja pokazuju da je visoka narcisoidnost zabeležena u društvima koja podržavaju individualizam (kao Amerika), dok je u društvima poput Kine i Japana gde se podržava kolektivizam ova karakteristika je manje zabeležena. To ne znači da narcisoidne osobe u ovim zemljama ne postoje, ali se zbog pravila kulture manje iskazuje ova crta ličnosti u javnosti.


Da li je nasledno ili stečeno?

Istraživanja pokazuju da je veoma nasledno narcisoidno ponašanje. Ukoliko je jedan od roditelja visoko narcisoidan ili ima NPL veća je verovatnoća da će i njegovo potomstvo naslediti te karakteristike. Kao i uvek u psihologiji se vodi borba koliko je nasledno, a koliko naučeno, i kao i svaki put tačan procenat ne može da se kaže. Ali se zna da potomstvo narcisoidnog roditelja ima veće šanse da i samo bude narcisoidno.


Nove teorije o manifestaciji visokog narcizma


Osim klasičnih karakteristika narcisoidnih osoba koje smo naveli u delu o Narcisoidnom poremećaju ličnosti, gde se radi o uveličavanju značaja, lepote, pameti. Grandioznost u svakom smislu, potreba za divljenjem drugih osoba itd. Naučnici u ovom polju tvrde da ovo nije jedina manifestacija ovog poremećaja i govore da postoje narcisoidni ljudi koji će zapravo svoj život podrediti drugima. Žrtvovaće se za pomoć drugima i često će imati stav da su oni veliki altruisti koji samo žele mir u svetu.


Druga vrsta narcisoidnosti može takođe da se manifestuje kroz vunerabilnost i osetljivost. Ovi narcisi su osetljivi i introvertni, oni reaguju loše na bilo kakvu kritiku i stalno traže sigurnost. Oni mogu da misle za sebe da su najružnija osoba ili da se osećaju kao neshvaćeni genije u svetu koji ne želi da prizna njihove kvalitete.


Naučnici tvrde da ono što je zajedničko svim ovim tipovima narcisoidnih osoba, je uvećanje sopstvenih karakteristika, bile one pozitivne ili negative. Ovo stvara kod njih osećaj da su drugačiji od drugih i ti im prija. Na taj način oni potvrđuju svoju superiornost, ali ne moraju nužno biti zadovoljni sami sa sobom.


Kako izaći na kraj sa visoko narcisoidnom osobom?


Odnos sa ovakvom osobom može biti značajno naporan. Narcisoidne osobe su sklone manipulaciji i agresivnim ispadima konflikti sa njima znaju da budu veoma neprijatni. Ako ste u partnerskom odnosu sa ovakvom osobom imajte na umu da od samog početka imaju strategije da unište vaše samopouzdanje, udalje vas od bliskih ljudi i prijatelja kako bi sa vama lakše manipulisali i uzeli ono što im je potrebno.


Ukoliko ulazite u konflikt sa ovim osobama imajte na umu da nikada nećete izaći kao pobednik i gledajte na to kao već izgubljenu bitku, jer oni nemaju sposobnost da problem sagledaju iz vaše perspektive, a i što bi kad su „uvek u pravu“.
Šala na stranu, ali ako je moguće nemojte investirati svoju energiju u nešto od čega nećete ništa dobiti.


Najbolja opcija je da, ukoliko ustanovite da imate posla sa visoko narcisoidnom osobom, prekinete svaki kontakt i nastavite svoj život dalje. Svaki odnos sa njima je toksičan i vodi u nezadovoljstvo i stres. Korisno je da dobro sagledate sve karakteristike ove osobe i naučite da ih prepoznate iz daleka kako nebiste opet završili sa nekim sličnim.


Važno je da u kontaktu sa narcisoidnim osobama ne izgubite sebe. Verujte u sebe i ne dozvolite da vam slome duh. Ljubav sa ovakvim partnerima zna da bude veoma bolna i da nanese mnogo štete. Ukoliko se osećate da ne možete da izađete iz tog začaranog kruga obratite se psihologu za pomoć. Rad sa empatičnim psihoterapeutom pomoćiće vam da sagledate situaciju iz druge perspektive i osnažite se da uzmete svoj život u svoje ruke.


Želim vam srećan i uspešan rad!