NARCIZAM

Ukoliko ste ispratili moje storije proteklih dana videli ste da je napravljen poll putem kog sam vas zamolila da mi pomognete da izaberem sedeću temu za blog. Ovu temu.


Pobeda teme o narcizmu nije me puno začudila. Narcizam je crta ličnosti koju poseduje svako od nas, a neki tvrde da u današnje vreme sve više ljudi se približava krajnosti ove dimenzije i ispoljava narcisoidna ponašanja. Da li je ovo istina, šta je zapravo narcizam, a šta narcisoidni poremećaj ličnosti, koji su to načini da prepoznamo ljude koji se ponašaju narcisoidno i kako da se zaštitimo, saznaćete u ovom tekstu.

Šta je Narcizam?


Ime Narcis, većina nas zna, dolazi iz Grčke mitologije. To je bilo ime sina boga reke Cephissus i nimfe Liriope. Narcis je bio prepoznatljiv po svojoj lepoti, a po njegovom rođenju njegovoj majci je rečeno da će on imati lep i dug život ako sebe ne vidi nikada. Međutim nakon nesrećne ljubavi sa nimfom Echo, bogovi su odlučili da napakoste Narcisu i on se zaljubi u svoj odraz u vodi. Nagnuvši se malo više da se vidi, upade u vodu i udavi se. Na mestu gde se udavio izraslo je prelepo cveće koje danas zovemo Narcis.


U kasnim 70tim godinama reč narcis počela je da se koristi u naučnim krugovima kako bi se opisala ličnost osobe koja pokazuje nedostatak empatije, egocentrizam i probleme sa bliskošću. Tačnije identifikovan je narcisoidni poremećaj ličnosti koji je i dan danas redak i smatra se da se i dalje pojavljuje u svega 1% cele svetske populacije.


Međutim sve više i više u svakodnevnim razgovorima čujem reč narcis. Obično se ta reč koristi da se opiše neko ko nas je na neki način povredio ili jednostavno nije odgovorio onako kako smo to očekivali ili možda samo osoba koja je svesna sebe i svojih granica i koja čvrsto drži do toga.


Zato kako bi sve razjasnili želim da istaknem razliku između narcizma i narcisoidnog poremećaja ličnosti (NPL).


Narcizam je crta ličnosti koju svako od nas ima. Ta crta ličnosti je zdrava i važna za nas i naš opstanak. Ukoliko ne biste bili bar malo narcisoidni, vaš put na ovoj planeti brzo bi došao kraju. Kako to? Pitate se…


Narcizam je ono nešto što nas budi ujutro i umiva, on nam daje motivaciju i ambicioznost. Želju da pobedimo i uspemo u nečemu što volimo. On nam daje energiju i smisao. Iz narcizma raste ljubav jer prazan bunar ne može ni drugome vodu da da.


U psihologiji na narcizam se gleda kao na dimenziju. Iako u stručnoj literaturi nisam mogla da nađem tačan izraz koji se nalazi na negativnom polu, u ovom članku radi boljeg razumevanja ćemo to nazvati totalno odsustvo narcizma.


Kada bi nacrtali ovu dimenziju, izgledala bi ovako:

Kao što se da primetiti narcizam je naziv čitave dimenzije. Na levom polu nalazi se odsustvo narcizma a na krajnjem desnom polu apsolutni narcizam i narcisoidni poremećaj ličnosti. Krajem 70tih godina napravljen je instrument za proveru narcisoidnosti nazvan Narcissistic Personality Index koji je pokazao da se većina ljudi nalazi na sredini ove dimenzije. Odstupanje u levu ili desnu stranu, dok je u određenim granicama, ne govori o poremećaju. Na osnovu tih rezultata možemo reći da je većina nas manje ili više narcisoidna i ovde se ne radi o psihopatologiji.

Šta je narcisoidni poremećaj ličnosti?


Bukelić kaže da osobe sa ovim poremećajem imaju naglašen osećaj važnosti i grandiozni doživljaj da su jedinstveni. Oni često svojoj deci takođe prenose osećaj omnipotencije (svemogućnosti), izrazite lepote i posebnog talenta.


Karakteristike ovog poremećaja su:


Preuveličani osećaj sopstvene važnosti, nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da mogu da ih razumeju samo posebni ljudi ili institucije, preokupirani su fantazijama (o lepoti, moći, uspehu, idealnim i romantičnim ljubavima, ambiciozni su.


Od drugih očekuju divljenje, poseban tretman, nemaju empatiju, ljubomorni su na druge, često arogantni i skloni iskorištavanju drugih osoba. Teško podnose kritiku i razbesne se na najdobronamerniji komentar, zbog čega mogu imati problema u odnosima sa drugima. Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju.


Narcizam i samopouzdanje


Razlika između visokog nivoa narcizma i samopouzdanja postoje. Studije pokazuju da su deca čiji su roditelji bili nežni, puni ljubavi i dali im dovoljno pažnje, izgradila ponašanja koja odlikuju visokim samopouzdanjem, a ne visokim nivoom narcizma. Pažnja i ljubav roditelja pokazala im je da su vredna i zaslužuju dobre stvari. Dok sa druge strane roditelji koji su svojoj deci upućivali poruke da su najbolja na svetu, najlepša, najpametnija, da zaslužuju pobedu uvek itd. izgrađivali su pogodno tlo za razvoj visokog narcizma kod svoje dece.


Roditelji koji su odgojili narcisoidne osobe obično šalju deci poruke da je svet pun takmičenja i da postoje samo pobednici ili gubitnici. Dete da bi zadovoljilo očekivanja roditelja, a kasnije i svoja, uradiće sve da bude pobednik i u tom procesu gubi crtu ljudskosti.

Kao i roditeljstvo jedan od načina na koji se kroji narcisoidnost je svakako i kulturom. Istraživanja pokazuju da je visoka narcisoidnost zabeležena u društvima koja podržavaju individualizam (kao Amerika), dok je u društvima poput Kine i Japana gde se podržava kolektivizam ova karakteristika je manje zabeležena. To ne znači da narcisoidne osobe u ovim zemljama ne postoje, ali se zbog pravila kulture manje iskazuje ova crta ličnosti u javnosti.


Da li je nasledno ili stečeno?

Istraživanja pokazuju da je veoma nasledno narcisoidno ponašanje. Ukoliko je jedan od roditelja visoko narcisoidan ili ima NPL veća je verovatnoća da će i njegovo potomstvo naslediti te karakteristike. Kao i uvek u psihologiji se vodi borba koliko je nasledno, a koliko naučeno, i kao i svaki put tačan procenat ne može da se kaže. Ali se zna da potomstvo narcisoidnog roditelja ima veće šanse da i samo bude narcisoidno.


Nove teorije o manifestaciji visokog narcizma


Osim klasičnih karakteristika narcisoidnih osoba koje smo naveli u delu o Narcisoidnom poremećaju ličnosti, gde se radi o uveličavanju značaja, lepote, pameti. Grandioznost u svakom smislu, potreba za divljenjem drugih osoba itd. Naučnici u ovom polju tvrde da ovo nije jedina manifestacija ovog poremećaja i govore da postoje narcisoidni ljudi koji će zapravo svoj život podrediti drugima. Žrtvovaće se za pomoć drugima i često će imati stav da su oni veliki altruisti koji samo žele mir u svetu.


Druga vrsta narcisoidnosti može takođe da se manifestuje kroz vunerabilnost i osetljivost. Ovi narcisi su osetljivi i introvertni, oni reaguju loše na bilo kakvu kritiku i stalno traže sigurnost. Oni mogu da misle za sebe da su najružnija osoba ili da se osećaju kao neshvaćeni genije u svetu koji ne želi da prizna njihove kvalitete.


Naučnici tvrde da ono što je zajedničko svim ovim tipovima narcisoidnih osoba, je uvećanje sopstvenih karakteristika, bile one pozitivne ili negative. Ovo stvara kod njih osećaj da su drugačiji od drugih i ti im prija. Na taj način oni potvrđuju svoju superiornost, ali ne moraju nužno biti zadovoljni sami sa sobom.


Kako izaći na kraj sa visoko narcisoidnom osobom?


Odnos sa ovakvom osobom može biti značajno naporan. Narcisoidne osobe su sklone manipulaciji i agresivnim ispadima konflikti sa njima znaju da budu veoma neprijatni. Ako ste u partnerskom odnosu sa ovakvom osobom imajte na umu da od samog početka imaju strategije da unište vaše samopouzdanje, udalje vas od bliskih ljudi i prijatelja kako bi sa vama lakše manipulisali i uzeli ono što im je potrebno.


Ukoliko ulazite u konflikt sa ovim osobama imajte na umu da nikada nećete izaći kao pobednik i gledajte na to kao već izgubljenu bitku, jer oni nemaju sposobnost da problem sagledaju iz vaše perspektive, a i što bi kad su „uvek u pravu“.
Šala na stranu, ali ako je moguće nemojte investirati svoju energiju u nešto od čega nećete ništa dobiti.


Najbolja opcija je da, ukoliko ustanovite da imate posla sa visoko narcisoidnom osobom, prekinete svaki kontakt i nastavite svoj život dalje. Svaki odnos sa njima je toksičan i vodi u nezadovoljstvo i stres. Korisno je da dobro sagledate sve karakteristike ove osobe i naučite da ih prepoznate iz daleka kako nebiste opet završili sa nekim sličnim.


Važno je da u kontaktu sa narcisoidnim osobama ne izgubite sebe. Verujte u sebe i ne dozvolite da vam slome duh. Ljubav sa ovakvim partnerima zna da bude veoma bolna i da nanese mnogo štete. Ukoliko se osećate da ne možete da izađete iz tog začaranog kruga obratite se psihologu za pomoć. Rad sa empatičnim psihoterapeutom pomoćiće vam da sagledate situaciju iz druge perspektive i osnažite se da uzmete svoj život u svoje ruke.


Želim vam srećan i uspešan rad!

TAJNE DOBRE KOMUNIKACIJE

U svakodnevnom životu i radu sa ljudima primetila sam da većina nas ima probleme i poteškoće u komunikaciji.


I sama sam više puta imala utisak da osoba sa kojom sam u tom momentu pričala nije imala pojma šta joj govorim. Isto tako meni se dešavalo da podlegnem nekim ružnim i ne-konstruktivnim obrascima komunikacije kada bih se našla u određenim situacijama, i na taj način bih iskomunicirala sve i svašta, ali nikad baš ono što želim.


Jedan deo problema je taj što nas u školi detaljno uče jeziku i njegovoj upotrebi i pravilima, ali nas ne uče kako zapravo da komuniciramo.


Komunikacija je proces kojim se poruka šalje od osobe A osobi B. Ukoliko osoba B ne obradi tu informaciju možemo reći da komunikacije nije ni bilo. Sa druge strane ukoliko je osoba obradi, već možemo govoriti o komunikaciji iako osoba B nije dala svoj odgovor.


Cilj svake komunikacije je neka dobit za učesnika u komunikaciji. Ta dobit ne mora na očigled biti jasna, međutim skoro uvek je tu. Na primer, osoba priča i priča bez cilja, ona zapravo ima cilj i taj cilj je da zadovolji svoju potrebu za pažnjom

.
Kako bismo zadovoljili svoje potrebe, a ne bi ugrozili potrebe svoga sagovornika, bitno je da znamo kako asertivno da komuniciramo. Asertivna komunikacija podrazumeva izražavanje vlastitih misli, osećanja, uverenja bez težnje ka dominaciji, ponižavanju ili degradiranju drugoga. Asertivna osoba poštuje mišljenja i stavove drugih ali ne mora nužno da slaže sa njima.


Ova osoba odiše samopouzdanjem. Ona uspešno zadržava kontakt pogledom, ima elegantno držanje tela i zna na efikasan način ne-verbalno da komunicira. Ona se izražava razumno, iskreno I podržava druge da komuniciraju na isti način.


Kako se ponaša asertivna osoba?


Asertivne osobe komuniciraju svoje misli i želje na način koji ne ugrožava druge. Oni komuniciraju svoje potrebe sa puno poštovanja prema svojim sagovornicima. Oni poštuju i razumeju način gledanja na situaciju koju zastupa njihov sagovornik. Ukoliko pogreše znaju da se za to izvinu, a u stresnim situacijama imaju kontrolu nad svojim emocijama.

Kako biti više asertivan?


Jasno izrazi ono što osećaš i želiš od druge osobe. Dobro slušaj njihov odgovor. Imaj poštovanja prema svojim sagovornicima. U slučaju konflikta, nemoj burno reagovati, napadati I vređati sagovornika. Umesto toga, sagledaj I ponudi potencijalna rešenja za problem. Ukoliko naiđete na problem gde ne možete da zajednički nađete kompromis, budi spreman da odustaneš I odeš (ne na pasivno-agresivan ili manipulativan način).


Koja je razlika između asertivnosti i pasivnosti?


Pasivne osobe će uvek ići linijom manjeg otpora i uglavnom će raditi šta drugi od njih zahtevaju. Oni se često prepuštaju drugima da ih vode i donose odluke umesto njih. Uglavnom imaju nisko samopouzdanje I često izgube svoje ciljeve jer se prepuštaju drugima da ih vode kroz život.

Koja je razlika između asertivnosti i agresivnosti?


Agresivno ponašanje često podrazumeva ne-konstruktivne obrasce ponašanja, pa se često koristi ružan rečnik, naređivanje I agresivnim ponašanjem se često javno pokazuje nepoštovanje prema drugoj osobi. Agresivni ljudi moraju da budu pobednici po svaku cenu i njihovo ponašanje je često siledžijsko. Obično izgledaju strašno i superiorno.


U sledećim redovima opisaćemo ne-konstruktivne obrasce ponašanja koje često koriste agresivne osobe. Oni mogu biti:

  1. PRETERANA GENERALIZACIJA
    Iznošenje “Ti uvek…” ili “Ti nikada…” tvrdnji.
  2. NAZIVANJE POGRDNIM IMENIMA ILI KORIŠĆENJE STEREOTIPNIH IZRAZA
    Ako osobu nazivate “sebičnim đubretom”, ”šovinističkom svinjom”, ”neosetljivim balvanom”, ”histerušom” itd.
  3. UPORNO ČAČKANJE PO PROŠLOSTI
    Izigravanje arheologa, naročito onda kada ono što se dogodilo ne može da se promeni.
  4. DUGOTRAJNO SAKUPLJANJE NEZADOVOLJSTVA
    Sve dok jednog dana ono ne pokulja iz vas, izazvano naizgled bezazlenom sitnicom.
  5. PRIBEGAVANJE EKSTREMIMA
    Na primer pretiti mu/joj razvodom ako ne opere sudove, usisa, popravi slavinu, i sl.
  6. NE VREDNOVANJE ILI NE UVAŽAVANJE OSEĆANJA ILI MIŠLJENJA JEDNO DRUGOG
    Poklapanje jedno drugog i naturanje samo svojeg mišljenja.
  7. BAVLJENJE ISTIM STARIM RASPRAVAMA I OPTUŽBAMA
    Bez ikakvih novih informacija ili provere da li vas je partner shvatio.
  8. PROPUŠTANJE DA SE POMENE BILO ŠTA POZITIVNO
    O svome partneru ili o lepim stvarima koje je možda uradio ranije, ako ne i nedavno.
  9. NASTOJANJE DA DRUGOME NABIJETE OSEĆANJE KRIVICE
    Koristeći se manevrima kao što su izjave da vam je “zlo od svađe” ili izigravanjem ”jadne, izmučene žrtve”.
  10. SVAŠTARENJE
    U “istu vreću” trpati više stvari odjednom,ne odvajajući bitne od nebitnih, tako da na kraju ne razrešite ni jednu spornu stvar.
  11. PREPLAVLJIVANJE BESOM, MRŽNJOM ILI OČAJEM
    Ukoliko vičete ili vrištite; ukoliko prekidate partnera ili govorite istovremeno sa njim/njom; ukoliko demonstrativno napuštate sobu, bacate stvari ili tonete u tešku, ledenu tišinu.
  12. KORIŠĆENJE “OPTUŽUJUĆEG TI”
    “Ti mene ne voliš” ili “Ti mi to uvek činiš” ili “ Ti nikada ne slušaš”.

Kada se rasprava svede na uzajamno optuživanje, parovi svoje razloge za nezadovoljstvo bacaju jedno drugom kao vreo krompir i izvlače sve stare povrede, sve što im se ne sviđa kod onog drugog. Povrh toga, ONI SE ČVRSTO DRŽE TOG OBRASCA, bez obzira koliko puta time nisu ništa rešili, umesto DA PROBAJU NEŠTO NOVO.

Za kraj koje su to male tajne dobre komunikacije?

  1. Svoj fokus usmerite na razgovor. Ukoliko ste jedna od onih osoba koja lako prebaci fokus na druge stvari, vežbajte da ostanete fokusirani na reči svoga sagovornika. Ovo je odlična vežba za mozak i posle nekog vremena primetićete koliko vam ovo lako ide.
  2. Pokažite vašem sagovorniku da ga razumete i da ste tu. Rečenice poput “Sve te razumem…” ili “Skroz razumem kroz šta prolaziš…” pa čak i samo “Mhm… da…da..” nekada su sve što osobi treba da čuje. Bitno je da ovo činite dok aktivno slušate osobu, u suprotnom može veoma da iritira i bude kontra-produktivno.
  3. Naučite da postavljate prava pitanja. Pitanja otvorenog tipa mogu da budu vrlo značajna za vašeg sagovornika. Ako mu postavite pitanja i pokažete da ste investirani i zainteresovani za razgovor, možete podstaći vašeg sagovornika da vam se otvori još više. Ovo će takođe prijati vama i vašem sagovorniku jer će se vaš kontakt produbiti.
  4. Proverite koliko dugo možete da ostanete u komunikaciji sa nekom osobom a da što manje pričate, a što više slušate. Naravno bitno je da napravite atmosferu podržavajuću i prijateljsku.

Ključ dobre komunikacije nije da puno pričate već da iskomunicirate ključne i konkretne stvari, a većinu svog vremena posvetite slušanju. Ukoliko odlučite da isprobate ove tehnike, videćete kako vas ljudi više poštuju i uživaju u razgovoru sa vama. Pišite mi vaša iskustva ako to poželite.

Ja vam želim srećan i uspešan rad!