TOKSIČNE LJUBAVI

Šta je ljubav?

Volela bih da uzmete parče hartije i napišete na njoj šta za vas predstavlja ljubav.

Moja pretpostavka je da vas ova reč asocira na nešto lepo, nešto što nas usrećuje i čini boljima. Nešto što nas motiviše i daje životu smisao.

Međutim šta se događa kada ljubav „skrene sa puta“?

U ovom momentu spontano mi se javljaju reči Đorđeta Balaševića. U jednoj pesmi on govori „Sve prave ljubavi su tužne.“. Ali da li su to prave ljubavi ili samo toksične?

Kroz umetnost, muziku i film plasira nam se vid tragične ljubavi kao nekog ideala. Vođeni smo time da ljubav tako nekako treba da izgleda, a tome idu u prilog i odnosi naših roditelja, koji su (čast izuzecima) takođe veoma dramatični i toksični.

Kada odrastemo postajemo svesniji problema koji se pojavljuju u porodici i odnosima između roditelja, ali često i sami (iako veoma svesni) uporno ponavljamo njihove priče.

Primer bi bio devojke koja odrasta u veoma nestabilnoj porodici. Majka i otac gaje veoma toksičnu vezu koja se pogotovo u mladosti često prekidala. Majka tvrdi da je to ljubav ogromna, iako je i sama negde svesna da je osoba koju je izabrala za partnera visoko narcisoidna i da nije sposoban da joj uzvrati ljubav. Ona čeka da se on promeni, a do toga nikada ne dolazi. Ona nastavlja da gaji svoju nesreću, bira da živi život gubitnika koji je verovatno isto negde imala u svojoj primarnoj porodici. Njena ćerka odrasta u prelepu ženu. Što je starija to postaje lepša i oko nje se stvaraju razne prilike, ali ona već nekoliko puta za redom bira osobu koja ima visoko narcisoidno ponašanje i manipulatorske crte. Ona nastavlja majčinu priču kao svoju i živi život u nadi da će jednog dana promeniti svog partnera. U tom procesu trpi i psihičko i fizičko nasilje, ali ona ona ne zna za bolje.

Da li se vama u ovoj priči čini da obe osobe vole? (i majka i ćerka)

Ili možda vrlo vešto neguju svoj Skript (pročitati više)

Kroz iskustvo i rad sa ljudima primetila sam da se ozbiljno toksične veze često javljaju kada jedan ili oba partnera imaju izraženu narcisoidnu crtu i uz to manipulatorske sklonosti.

Mišljenja sam da se ovo događa jer da bi ljubav bila zdrava neophodna je bliskost, a narcisoidne osobe nisu sposobne za istu. Kako bismo detaljno objasnili šta je to bliskost u Transakcionoj Analizi pričaćemo o struktiranju vremena.

Načini Strukturiranja vremena

Bern je vešto primetio da ljudi imaju tendenciju da struktuiraju svoje vreme na šest različitih načina kad god se nađu u paru ili grupi. On ih je nazvao:

1. Povlačenje

2. Rituali

3. Razonoda

4. Aktivnosti

5. Igre

6. Bliskost

Ove pojave, Bern je smatrao, postoje da bi ljudi namirili svoju „glad za strukturom“. Primetićete da ljudi stavljeni u situaciju u kojoj ne postoji vremenska struktura imaju tendenciju da to promene i naprave je na jedan od ovih načina.

Interesantan primer bi bio Robinzon Kruso koji se našao na pustom ostrvu, prvo što je uradio je struktuirao svoje vreme tako da se pozabavi pitanjima gde će živeti iako to nije morao.

Od prvog ka petom načinu, svaki je kompleksniji i zahteva više energije, ali i donosi više vrednosti ili potencijalnog rizika. Nivo psihološkog rizika se povećava na putu od povlačenja do bliskosti, kao i nepredvidivost pozitivnog ishoda,

U ovom tekstu nećemo ulaziti u detalje svakog od ovih načina strukturiranja vremena ali ukratko:

1. Povlačenje podrazumeva upravo povlačenje iz kontakta, osoba odlučuje da samuje i kroz svoje procese prolazi sama. Ovaj mehanizam je nekada sasvim racionalna Odrasla odluka.

2. Rituali su jednostavni i stereotipni obrasci ponašanja. Recimo kao svakodnevni pozdravi- ćao, zdravo, dobar dan, doviđenja… Oni se idu od pozdrava do komplikovanih religijskih rituala.

3. Razonoda, kao i rituali, se manifestuje na već neki ustaljeni način. To su razgovori između dve ili više osoba ali koji na osnovu kojih se neće napraviti nikakva akcija. Ćesto se tiču događaja iz prošlosti o kojima se samo priča ali sve ostaje na tome.

4. Aktivnosti za razliku od razonode imaju neki cilj i zahtevaju aktivnost. Ovakav način strukturiranja vremena čest je na radnom mestu.

5. Igre kojima ćemo posvetiti sledeće poglavlje.

6. Bliskost podrazumeva otvaranje sebe onakvim kakvim jesmo. Bez zadnjih namera i uz totalnu autentičnost.

Igre

Jedna koleginica pre nekog vremena pitala me je da li ću možda pisati na temu igara. Iako smatram da je ova tema važna, nekako sam čekala pravi momenat da o njoj pričamo, a da može da se razume na pravi način.

Igre su neiskren način strukturiranja vremena. Za razliku od bliskosti one nemaju momenat autentičnosti već uvek sa sobom nose manipulaciju.

Svi smo skloni igranju igara, a Bern tvrdi da se to razlikuje po intenzitetu. On je to ovako objasnio:

1. Prvi nivo igranja igara je nivo o kojem može da se priča sa drugima uz kafu ili ovako.

2. Drugi nivo su već igre o čijim posledicama se ne priča i ne deli sa drugima.

3. A treći nivo, po rečima Berna, se uvek završava u „sudnici, ludnici ili mrtvačnici“.

Ono što sam primetila jeste da toksične ljubavi uvek sa sobom nose igre i nedostatak bliskosti. Pretpostavljam da zbog nemogućnosti osobe ili osoba da ostvare bliskost (jer je psihološki rizik tu najveći) ljudi se upuštaju u Igre. Time bar na privremeni način dobijaju lažni osećaj bliskosti, ali koji ih posle skupo košta.

Genijalni psihoterapeut, Stiven Karpman je primetio da se u igrama najčešće pojavljuju 3 uloge. On je ovu pojavu nazvao dramski trougao.

1. Prva uloga je uloga Progonioca. Ova osoba je percipirana kao zla, neko ko nanosi bol i štetu. Nasilnik, siledžija i drugi nazivi poistovećuju se sa ovom pozicijom.

2. Druga uloga je Žrtva. Osoba nad kojom Progonioc ima moć i vrši „nasilje“. Ova osoba je uvek Žrtva okolnosti, osoba, sudbine…

3. Treća uloga je Spasioc koji često nasedne na priču Žrtve i uplete se kako bi izvršio svoj zadatak da pomogne „jadnoj“ osobi u nevolji.

Ono što je karakteristično za igre jeste da se na kraju uloge obrnu, a ishod je uvek loš po obe strane.

Primer bi bio brak dve osobe… Muškarac na početku veze je idealan, za poželeti, ali duboko u sebi se plaši bliskosti sa drugim ljudima. On upoznaje ženu svog života sa kojom kreće zajednički život. Kada vreme za produbljivanje odnosa dođe, on počinje da se brani od bliskosti igranjem Igara. Preuzima poziciju Progonioca i postaje užasan i nasilan prema svojoj ženi. Žena, u želji za ostvari bliskost, bira da Igra njegovu igru i postaje Žrtva. Živi sa njim, prašta mu sve i nada se da će se promeniti, razboljeva se mentalno i fizički. U jednom momentu ona upoznaje nekog novog koji je isto tako divan kao njen muž sa početka i bira da se razvede i počne život sa novim čovekom. U tom momentu uloge se menjaju i ona iz uloge Žrtve prelazi u Progonioca, a on “jadan” postaje Žrtva. Kako je samo mogla da ga ostavi…

Iako igre igramo svi, u partnerskim odnosima smatram da se najčešće pojavljuju one koje smo mi kao deca naučili ili doneli odluku da ćemo da ih se držimo. Igre su inteligentne i štite nas od velikog psihološkog rizika ali uvek imaju loš ishod i iz tog razloga treba ih osvestiti i ne upadati u zamke.

Igranje Igara nas udaljava od mogućnosti da ostvarimo bliskost i guši ljubav, iako se čini kao da nas štite one su zapravo najotrovnije i uzrokuju toksične odnose posle kojih neretko dolazi do depresivnih i anksioznih simptoma.

Osobe sa visokim narcizmom su skloniji manipulacijama i samim tim igranju Igara, mada da bi se igre Igrale to nije ključna stvar.

Za kraj ovog teksta volela bih sa vama da podelim reči jedne divne žene, diplomiranog filologa, koja je imala iskustvo toksične veze sa narcisoidnim partnerom. Njene misli jasno predstavljaju borbu osobe koja se nalazi u zatrovanoj sredini.

Želim vam srećan i uspešan rad!

____________________________________________________________________________________

*TOXIC*

“I’m addicted to you, don’t you know that you’re toxic” pevala je Britni Spirs pre nesto vise od 15 godina. I dok je većina meni poznatog sveta kolutala očima na prve taktove ove pesme (o rečima ni ne govorim) ja sam je baš volela, jer mi se uvukla pod kožu onako pevljiva, a i podsećala me na sve te silne žurke te ledene zime 2003/2004, a i dan danas je volim jer me podseća na jednog presjajnog momka. Da budem iskrena, nikada se nisam upuštala u analizu teksta, a tek mnogo kasnije sam se prvi put srela sa terminom “toksični ljudi”. I nisam razumela kako to neko može da bude otrovan i na koji način…al ne kažu džaba da iskustvo i znanje dolaze s godinama 🙂

Toksični ljudi ne moraju nužno biti loši ili zli, ali u najvećem broju slučajeva u sebi nose veliko nezadovoljstvo i nesigurnost (drznula bih se reći čak i komplekse) i prenose ih na druge, nekada čak i nesvesno. Ima ih svugde oko nas- među šefovima, kolegama, prijateljima, rodbinom…A kako ih prepoznati? Pa najčešće se to najbolje uradi sa adekvatne udaljenost, posebno vremenske, a ovo su samo neki od signala:

Ako je ton komunikacije uvek omalovažavajući, ako imaju potrebu da tebe ili tvoju temu unize da bi sebe podigli razmisli da li želiš da živiš u ljušturi svoje duše! Jer u ovakvom odnosu ljuštura je jedino što ti na kraju ostane.

Ako si pozitivac, a odjednom sve oko sebe vidiš u najmanju ruku bez boje, ako ne i crno- razmisli ko ti zapravo na taj način boji život i zbog čega to dopuštaš!

Ako ne valja ništa što znaš i radiš, ili je uvek predmet kritike (nikada nisi u pravu, nikada ne uzimaju za ozbilno tvoje stavove a kada isto čuju od drugih onda su ‘prosvetljeni, nikada nije dovoljno dobro to što radiš/govoriš/želiš) – razmisli da li ti je ok da se osećaš kao neadekvatna osoba

Ako kritikuje tebe i tvoje postupke, a radi identično, pri čemu tu nema prostora za kritiku jer sve što on(a) radi je ‘’besprekorno’’ i ‘’uvek opravdano’’- razmisli da li ti je potrebno da sebe vidiš u iskrivljenom ogledalu!

Ako svako neslaganje tumače kao napad na sebe i sopstvenu ličnost- razmisli da li možeš da živiš bez zdrave komunikacije

Ako tvoja potreba da “rasteš”, edukuješ se, radiš na sebi nailazi na osudu, makar i samo mimikom i gestikulacijom- mislim da za ovo ni ne moraš da razmišljaš!

Ako vremenom svaki tvoj pokušaj komunikacije, pa makar i najbanalnije, naiđe na tup pogled i zid ćutanja, ili još gore ne izazove nikakvu reakciju, krajnje je vreme da sebe staviš na prvo mesto.

Ukoliko je odgovor na samo jednu od ovih stavki “da”, red je da priznaš sebi da si u toksičnom okruženju i da probaš to da rešiš. Zbog sebe. Da li rešenje podrazumeva otvoren razgovor sa tom osobom, zajednički pokušaj rešenja situacije, stručnu pomoć, konfrontaciju ili prosto crveni karton nije bitno. Važno je da napraviš prvi korak. Zbog sebe. A odluka će svakako sama doći i moraš je doneti. Zbog sebe.

A ako si u nekoj od ovih stavki pronašao/la sebe i svoje ponašanje- jer svako je od nas bar jednom u životu prošao kroz neku fazu sivila, možda čak i bio toksičan jer postoje ljudi koji u nama nažalost umeju toksičnost da probude- onda je vreme da se upali alarm i da poradiš na sebi da takav model ponašanja ne bi postao deo tvoje ličnosti. Opet (i samo i jedino) zbog sebe.

T.P.

DEPRESIJA

Često u svakodnevnom govoru čujemo da neko izgovori „Osećam se baš depresivno…“. Međutim nekada je to prenaglašeno prezentovanje sopstvenog osećanja tuge, a nekada se na ovaj način opisuje samo loš dan.

U ovom tekstu opisaćemo šta je to depresija, koji su simptomi i okidači ovog poremećaja i čućemo savet dr Veljka Prokića na temu šta možemo da učinimo po pitanju ishrane i fizičke aktivnosti da sebi pomognemo kada se osećamo loše.

__________________________________________________________________________________________

Moj omiljeni autor Jovan Bukelić kaže da je depresija patološko raspoloženje koje se motivaciono, kvantitativno (količinski) i kvalitativno (iz srži) razlikuje od normalne tuge. On navodi da kod tuge izostaje osećanje krivice, bespomoćnosti, bezvrednosti i doživljaja sopstvene unutrašnje praznine.

Kao psihoanalitičar kakav jeste, on dalje navodi da je kod depresije gubitak na nesvesnom nivou. Oseća se praznina unutar ličnosti. Gubitak objekta iz spoljašnosti se transformiše u gubitak Ega. Dok su u žalosti stvari malo drugačije, gubitak je u svesnom delu ličnosti i nalazi se u spoljašnjem svetu, „spoljašnji svet je taj koji postaje siromašan i prazan.“ a ne ličnost.

U psihologiji se smatra da depresija nastaje tako što se agresivni impulsi okrenu ka unutra i osoba postaje autodestruktivna.

Neki od potencijalnih okidača depresije su:

–              Bračni problemi

–              Razvod

–              Promena radnog mesta

–              Promena uslova rada

–              Oboljenje osobe ili člana porodice

–              Smrt bliskog člana porodice

–              Odlazak člana porodice

–              I drugi

Simptomi depresije su:
1.            Emocionalni:

–              Depresivno raspoloženje

–              Osećanje bezvrednosti

–              Osećanje krivice

–              Anksioznost

–              Smanjen kapacitet emocionalnog reagovanja

2.            Motivacioni:

–              Neodlučnost

–              Bezvoljnost

–              Gubitak interesa

–              Gubitak životnog elana

–              Pesimizam

3.            Kognitivni:

–              Slaba koncentracija

–              Otežano mišljenje

–              Depresivne misli i stavovi

–              Suicidalne misli

4.            Somatski (telesni):

–              Gubitak energije

–              Zamorljivost

–              Gubitak apetita

–              Gubitak libida

–              Bolovi

Međutim sve ovo je pogled na depresiju iz medicinske perspektive. Kada želimo da razumemo neku pojavu uvek treba da je gledamo iz perspektive onog kome se dešava. Iz tog razloga želim sa vama da podelim ovaj tekst osobe koja već dugi niz godina živi sa depresijom.

„ Upao sam u jednu od najtežih depresivnih epizoda u Aprilu 2015 godine. Za samo dva meseca moje stanje je došlo do ekstremnog nivoa depresivnosti (kako bi stručnjaci rekli), ali sam ja i dalje bio visoko funkcionalan. Pošto sam imao prilike da pričam sa dosta osoba koji su depresivni kao ja, mogu da tvrdim da je to tada bilo baš ozbiljno alarmantno stanje, a ne samo loš dan. Pokušaću da vam opišem kako sam se osećao.

Depresija za mene ima fizičke, mentalne, emotivne, spiritualne, socijalne i finansijske aspekte. Depresija u kojoj sam u trenutku dok ovo pišem, je upravo ona sočna koja udara na svim ovim aspektima. Dok već problemi na jednom od ovih aspekata može da te optereti dosta, kombinacija problema na svim aspektima stvara takvu sinergiju da udara jače nego problem na jednom pojedinačnom aspektu. Objasniću svaki aspekt ponaosob.

Fizički se osećam kao da me je pregazio brzi voz. Bolovi su svuda po mom telu i nemam snage uopšte. Samo za ustajanje iz kreveta mi treba veoma jaka volja. Glava me jako boli, percepcija mi je zatupljena i osećam se kao zombi koji se kreće kroz život.

Moj mentalni deo ličnosti ima mnoge klasične simptome depresije. Mišljenje mi je usporeno, imam izuzetnu sposobnost koncentracije ali na negativne misli. Često mi se misli ponavljaju iznova i iznova. Opsesija smrću je stalno sad deo mene. Plaši me sve i paranoičan sam. Kao i mnogi, imam i halucinacije gde vidim sebe ili druge kako stradamo na tragične načine.

Moj emotivni deo ličnosti je težak za objasniti. Ne postoje reči kojima mogu da opišem intenzitet emocionalnog bola koji osećam. Poremećenost nije dovoljno snažna reč da to opiše, ali nije ni bes, tuga, bespomoćnost, očaj.

Na socijalnom nivou dolazim u situacije da se bojim da pričam sa drugima i želim da budem sam, a osećam se toliko usamljeno da nemam reči. Ekstremno mi je neugodno kada moram da komuniciram sa drugima i osećam se kao da sam vanzemaljac koji ne pripada ovde na svetu. Svako koga vidim mi izaziva paranoju, strah da će možda uvideti da ne pripadam ovde.

Moja karijera i misli vezane za finansije su u totalnom rasulu. Bojim se da trošim novac jer ne mogu sebi priuštiti to. Pokušaj da poguram moju karijeru napred deluje beznačajno i mnogo teško za mene. Moje misli idu ka tome da ću postati beskućnik i da ne postoji način da to zaobiđem.

Iako razumem da vam ovaj opis mog stanja deluje kao da ne mogu da funkcionišem uopšte, na sve ovo ja aktivno danas držim svoje časove i nastavljam sa svojim životom. Ovo nije moja prva depresivna epizoda pa mogu lakše da funkcionišem, ali definitivno nije mi lako.“

NN osoba

Reči osobe sa depresijom jasno nam opisuju nivo patnje koji ova osoba proživljava iz dana u dan. Čest je i subjektivan osećaj da vreme teče mnogo sporije u ovakvim stanjima i to izaziva strah da se ovakvo stanje nikada neće završiti i proći. Iz takvih strahova nažalost neki pojedinci odluče da sebi okončaju život, zato je ova poruka jako bitna.

Kada proživljavamo iskustvo određenog poremećaja važno je da znamo da ma koliko strašno izgledalo, ono je rešivo. Koliko god skeptični mi bili, ako dozvolimo da nam stručni ljudi priđu i pomognu nam da rešimo probleme koje imamo, kroz svega nekoliko meseci (vremenski period terapije je individualan, nekome treba više nekome manje vremena) promena će se desiti. To gde smo bili će delovati kao prošli život.

Takođe je važno da se zna da je uzimanje lekova koje je prepisao psihijatar, sasvim ok. To ne znači da smo „ludi“ i da nešto ozbiljno nije u redu sa nama. Lekovi su nam saveznici na putu mentalnog zdravlja. Uz dogovor sa svojim psihijatrom i psihologom znaćete kada je vreme da sa njima stanete. Zato je važna psihoterapija da nas osnaži.

U daljem delu teksta delim sa vama reči dr Veljka Prokića, koji je danas odlučio da nas posavetuje kako da se hranimo i na koji način da budemo fizički aktivni kako bismo se osećali što bolje. Želim vam srećan i uspešan rad!

Vaša Milica Bilbija

_________________________________________________________________________________________

VEŽBANJE I PSIHA

U svetu u kome živimo, sve je postalo dostupno, živimo brzo I radimo puno, a sve to doprinosi zamoru materijala, pa samim tim dolazi I do pojave određenih simptoma:

Hronični umor, neispavanost, nervoza, anksioznost, depresija, STRES…pojačano lučenje KORTIZOLA (hormon stresa) I mnogi drugi propratni faktori kao što je pojačan (ili smanjen) apetit, pušenje, preterano konzumiranje alkohola, lake I teške droge pa tako samo umnožavaju faktore rizika za nastanak raznih bolesti. STRES je jedan od najjačih faktora rizika!

Postavlja se pitanje da li pomoću treninga možemo da ublažimo ove simptome? -O da! Mnoge studije su pokazale da fizička aktivnost ima veliku ulogu u borbi protiv depresije, demencije, anksioznosti. Poboljšava kognitivne funkcije, poboljšava kvalitet sna, pamćenje, reguliše apetit, popravlja sliku o sebi – osobe koje redovno treniraju imaju više samopouzdanja i energije.

Trening pokreće mehanizme koji podstiču ekspresiju miokina koji su zaslužni za pozitivne efekte na mozak. To su:

•Interleukin 6 (IL 6)

•Irisin

•Kathepsin B.

Takođe, poznata stvar je da se posle dobrog treninga luče “hormoni sreće” – endorfin, dopamin i serotonin, koji snažno utiču na naše dobro raspoloženje, što redovni vežbači znaju i kažu da ne mogu bez treninga. Dakle, mnoge studije na ljudima I životinjama dokazuju ove neosporne pozitivne efekte tako da jednim UMERENIM treningom bar 4 puta nedeljno možemo znatno uticati na psihičko zdravlje I tako održavati mentalnu higijenu.

Ako radite stresan posao i ne bavite se profesionalno sportom, nakon napornog dana, nikako ne bih savetovao intenzivne treninge (pričam iz iskustva). Pojačano lučenje kortizola može prouzrokovati veliki stres na organizam (em posao, em naporan trening) da telo ne može da se oporavi na optimalan način. Umesto toga, odradite umereni trening koji će dovoljno dati stimulus za pokretanje pozitivnih mehanizama, a neće vas “ubiti” tako da dođete sutra na posao još gori nego što ste bili danas. Tajna je u dobrom planiranju i u tome vam može pomoći dobar i iskusan trener, kao i lekar (koji se razume u tematiku) kako ne bi doslo do povrede i ostalih neželjenih efekata.

Dodao bih da pravilnom ishranom, uz dobro doziran trening, na više načina doprinosimo boljem mentalnom zdravlju.

Namirnice bogate TRIPTOFANOM, koji je prekursor SEROTONINA (hormona sreće) I MELATONINA koji u velikoj meri reguliše naš san I buđenje, mogu značajno pomoći u borbi protiv depresije I umanjiti simptome. Namirnice bogate triptofanom su: Piletina, ćuretina, jaja, orašasti plodovi (bademi, lešnici, orasi), sir, mleko, susam…

Preporučuje se dnevno konzumiranje ovih namirnica kao i fizička aktivnost umerenog intenziteta 4-6 puta nedeljno (poželjno uz dobro društvo i takmičarski duh), kao vid prevencije kako FIZIČKIH, tako i PSIHIČKIH bolesti – na prvom mestu depresije i anksioznih poremećaja.

dr Veljko Prokić

KAKO UBLAŽITI ANKSIOZNOST?

Kao što smo već ranije pričali, anksioznost se najčešće definiše kao teskoba, zebnja, strepnja, a označava strah praćen unutrašnjom napetošću i psiho-motornim nemirom.  

Anksioznost je reakcija organizma na situaciju koja je potencijalno ugrožavajuća. Osobe sa iskustvom visoke anksioznosti često su veoma zabrinute za budućnost, strahuju od događaja koji će se možda dogoditi i na njihovom licu neretko se vide bore između obrva od mrštenja.

O tome šta je anksioznost i kako je prepoznati već sam pisala u prošlom tekstu a ovde, ćemo pričati o stvarima koje možete da učinite za sebe da biste smanjili osećaj uznemirenosti i anksioznosti u svom umu i telu.

1. Postavite sebi pitanja

Često kada osetimo uznemirenost i anksioznost, počnemo da sami sebi govorimo da će sve biti ok, sa namerom da se umirimo. Međutim ovo nekada zna da bude kontraproduktivno i može da izazove osećanje još veće uznemirenosti i zabrinutosti. Umesto da govorite da će sve biti ok, kada osetite da vaša uznemirenost raste, pokušajte sebi postaviti nekoliko pitanja. Kao na primer:

  • Kolika je verovatnoća da će se to nešto strašno zapravo desiti?
  • Kako izgleda najgori scenario, ako se dogodi to čega se najviše plašite?
  • Šta mogu da uradim da sprečim da se taj scenario desi?
  • Ako ne uspem da ga sprečim, šta mogu da učinim da se nosim sa tim?

2. Napravite listu “Šta ako…” pitanja I mogućih rešenja

Ukoliko stalno imate strahove koji počinju sa „Šta ako…“, bilo bi korisno da na papir stavite listu tih pitanja sa odgovorima koji sugerišu ponašanje koje bi vam pomoglo da izađete na kraj sa datom situacijom. Na primer „Šta ako pojedem kolač i otrujem se?“ odgovor bi bio „Ukoliko bih osetio/la simptome kao što su povraćanje ili dijareja obratio/la  bih se stručnjaku iz polja medicine za savet i rešio/la problem.“. Ovo nije lako uraditi ukoliko osećate visoke nivoe uznemirenosti. Naša svest zna da bude usmerena tako da traži samo negativne ishode, ali dajte sebi malo vremena i pokušajte napraviti što racionalniju procenu.

3. Prihvatanje neizvesnosti

Važan zadatak kada učimo da utičemo na svoju anksioznost jeste da prihvatimo neizvesnost života. Kada smo zabrinuti za budućnost i stalno iščekujemo i strahujemo da će se nešto loše desiti, vrlo često zapravo imamo problem sa neizvesnošću života. Učenje da to prihvatimo i da budemo svesni da je život pun iznenađenja, pomaže nam da se lakše nosimo sa tim kada se stvari ne odigraju onako kako smo mi to zamislili.

4. Pišite o sadržaju svojih misli i strahova

Već je odavnina poznato da pisanje može da bude terapija. Ono nam omogućava da problem stavimo na papir i samim tim da ga sagledamo na neki drugi način. Još jedna pozitivna strana pisanja je što možete da se vratite na sadržaj kada budete smireniji i u mogućnosti da problem drugačije vidite.

5. Pišite o svom napredovanju

Često zaboravimo da sami sebe pohvalimo za sve što u životu radimo. Zaboravimo da sebi čestitamo što se uspešno nosimo sa nevoljama koje nam se dešavaju, bile one velike ili male. Zato odvojite parče hartije za svoje pohvale kako ste danas, na primer, prošetali I išli među ljude iako je to u vama izazivalo veliku neprijatnost. Bravo vi!

6. Tehnika progresivne mišićne relaksacije

Fenomenalna je u tome da ukloni napetost iz tela i samim tim ublaži zabrinutost. Pročitaj kako se ona  izvodi u tekstu PROGRESIVNA MIŠIĆNA RELAKSACIJA.

7. Vežbanje

Pogotovo kardio treninzi mogu da čine čuda za anksiozni um. Samo 20 minuta dnevno kardio treninga može vam pomoći da se osećate bolje i svežije. Međutim ako tek počinjete sa treniranjem bitno je da postepeno ulazite u formu i da ne preterate. Takođe tehnike disanja i vežbanja Joge mogu vam pomoći da uspostavite balans u svom telu i umu.

8. Čitanje

Čitanje članaka na ovu temu, kao i kvalitetnih knjiga može vam pomoći da nađete ono što vam prija i pomognete sebi da se osećate bolje, ali najbolji način da umanjite svoju anksioznost i naučite više o sebi i onome što vam je potrebno je definitivno psihoterapija.

Ukoliko ste sami pronašli svoj način za smanjenje osećaja anksioznosti podelite to sa nama u komentaru ispod.

Uvek volim da čujem vaša iskustva.

Želim vam srećan i uspešan rad!