PROCESNI SKRIPT

Način na koji živiš svoju priču koju si napisao već kao jako mali

U ranijim objavama pričali smo dosta o skriptu. Životnoj priči koju smo negde napisali već kad smo bili baš mali u krugu svoje porodice porekla ili staratelja. Medjutim danas bi volela više da pričamo o nečemu što se zove skriptni proces. To je način na koji mi živimo tu svoju priču koja je napisana još davno u detinjstvu. Istraživači skripta ustanovili su da se vrlo često, kroz rad sa ljudima, sreću 6 različitih obrazaca kroz koje osoba održava svoj skript.

Svaki od tih obrazaca ima sopstvenu temu koja opisuje način na koji osoba živi svoj skript. Bern je za svaki od obrazaca dao i po jedan grčki mit kao ilustraciju. Takođe svaki od ovih skriptova može da se živi kratkoročno ili dugoročno.

_____________________________________________________________

Prvi obrazac Bern je nazvao „Sve dok“ skript.

Moto osobe koja živi sa ovakvom vrstom procesnog skripta ima moto „ne mogu… sve dok…“. Uglavnom ništa lepo ne može da se desi sve dok se ne završi nešto manje lepo.

Interesantan primer bi bio „Moram sebe potpuno da razumem, pre nego što se promenim.“ Jasno vam je da u ovakvim situacijama često ne dolazi do promene jer razumeti sebe u potpunosti je jedan skoro pa nemogući proces.

„Život počinje u četrdesetoj.“

„Kad odem u penziju, moći ću da putujem.“

„Moja nagrada je u sledećem životu.“

Bern je sagledao da je Grčki heroj Herkul imao upravo ovaj procesni skript. Pre nego što je mogao postati polubog, morao je obaviti kojekakve teške zadatke.

Sledeći procesni skript zove se „Posle“.

Ovaj skript je sličan prethodnom. Osoba sa ovim skriptom veruje da može da se zabavi danas, ali će to platiti sutra.

„Super je zabava! Ali kakvu ču glavobolju sutra imati…“

„Kad se oženiš, život ti postaje pun obaveza.“

„Volim da započnem dan rano, ali se po podne umorim.“

U ovom procesnom skriptu često se koristi vezni ALI.

Grčki mit koji bi bio primer ovog skripta jeste mit o Damoklu. Život ovog grčkog vladara se svodio na jelo piće i veselje, ali sve vreme mu je iznad glave visio mač okačen o konjsku dlaku. Kad je pogledao gore i video ga, više nikad nije mogao biti srećan i živeo je u strahu da će mač da padne.

Skript „Nikad“

Tema ovog skripta je „Nikada neću dobiti ono što zapravo želim.“

Primer bi bio momak koji je uvek govorio da bi želeo ozbiljnu vezu, ali nikad nije pokušao da je ozbiljno ima. Čak je izgledalo kao da je izbegavao mesta na kojima bi mogao da upozna neku devojku sa kojom bi to mogao realizovati. Često je pomišljao da se vrati na fakultet i završi ga, ali nikada nije podneo dokumente.

Grčki mit kao primer ovog procesnog skripta bi bio mit o Tantalu koji je bio osuđen da večno stoji usred jezerceta. Sa jedne strane je bila hrana, dok sa druge krčag sa vodom, ali oba su bila daleko od njega i nije mogao da im pridje i tako je ostao žedan i gladan. Tantal nije shvatio da može da se napoji i nahrani da je samo napravio korak na jednu ili drugu stranu, tako i osoba sa skriptom „Nikad“ isto prolazi.

Procesni skript „Uvek“

Osoba sa skriptom „Uvek“ vrlo često postavlja pitanje „Zašto se ovo meni uvek dogadja?“

Primer bi bio žene koja je bila udata tri puta, a razvodila se dvaput. Prvi muž je bio miran i ne mnogo druželjubiv, ona je prekinula sa njim jer je shvatila da joj treba neko dinamičniji. Nakon toga se verila za drugog čoveka koji se činio kao kopija bivšeg muža. Ni taj brak nije dugo trajao, a ista priča je bila i sa trećim mužem koji takodje nije bio dinamičan već miran i povučen.

Ljudi sa ovim skriptom često žive ovakav život gde idu iz jednog u drugo (brak, posao, društvo,…) ili čak ostaju sa svojim lošim izborom, nadajući se da će se nešto promeniti na bolje (a nikad se ne promeni).

Mit koji predstavlja ovaj procesni skript je priča o Arahne koja je bila jako dobra vezilja da je izazvala boginju Minervu da se sa njom takmiči u vezenju. Uvedena boginja ju je pretvorila u pauka da bi večno plela mrežu.

„Skoro“ skript

Priča o Sizifu je većini, ako ne i svima poznata. Sizif se zamerio bogovima i bio osuđen da večno gura veliki kamen uzbrdo. Svaki put kad bi se Sizif približio vrhu, kamen bi skliznuo i otkotrljao se u podnožje. Kao i Sizif, osoba sa ovim skriptom često skoro pa je uspela u nečemu.

Primer bi bio momak koji recimo čita knjigu i pročita sve sem poslednjeg poglavlja. Kad pere kola on opere ih tako da budu skoro pa čista, uvek mu promakne par flekica od blata koje nije video. Na poslu on skoro pa je napredovao. Iako je blizu svog cilja, on nikada ne stiže do njega. Svaki put ulazi u najuže izbore ali svaki put prode loše na razgovoru.

Drugi tip ovog obrasca bila bi osoba koja uspeva da stigne na vrh, ali kad osvoji vrh umesto da sedne i odmori, ona jedva da primećuje da je stigla na vrh. Sve gleda dalje na, koji vrh novi može da osvoji i to i radi. Naravno ovome nema kraja, pa kad se popne i na taj vrh, nema odmora nego nastavlja i gura dalje.

Osoba sa ovim drugim tipom skripta „Skoro“  često stremi materijalnim dostignućima.

„Nezavršen” skript

Ovaj obrazac podseća na „Sve dok“ i „Posle“ po tome što ima tačku preseka posle koje se stvari menjaju, ali za osobu sa ovim skriptom nakon tog preseka nema ničega osim velike praznine. Kao da poslednje strane scenarija nedostaju.

Čovek se penzionisao posle četrdeset godina vrednog rada. Dobio je zahvalnicu i umetnički sat. Iako je jedva čekao da ode u penziju osećao je neku neprijatnost. Šta će sad da radi sa sobom? Kako ispuniti vreme?

Žena koja je ispratila i svoje najmadje dete na koledž. Posle toliko godina konačno nema obaveza, ali posle par nedelja ona počinje da se oseća depresivno.

„Nezavršeni“ obrazac nosi sa sobom moto „Kad dodjem u odredeno doba, neću znati šta sa sobom da radim.“

Mit koji oslikava ovaj obrazac je mit o Filomeni i Baukidu, stariji par koji je dočekao bogove u obliku iscrpljenih putnika, kada drugi to nisu hteli. Kao nagradu bogovi su im produžili život tako što su ih pretvorili u drveće.

_____________________________________________________________

Verujem da su vam ove teme interesantne i da vas navode na razmišljanje. Ako već niste, savetujem vam da pročitate i ostale tekstove na blogu poput teksta o Drajverima, Ličnosti ili Zabranama. Ovi tekstovi pomoći će vam da bolje upoznate sebe. Oni i rad sa podržavajućim terapeutom biće vam značajni na vašem putu ka srećnom i uspešnom životu.

Želim vam srećan i uspešan rad!

Primeri preuzeti iz knjige Stjuarta i Džoinsa

UNAPREĐENJE SAMOPOUZDANJA

Šta je samopouzdanje

Samopouzdanje je vera u sebe i svoje sposobnosti. Ubeđenje da smo sposobni da se suočimo sa svim životnim izazovima i to uradimo uspešno.

Kada odišemo samopouzdanjem mi odišemo kredibilitetom, ostavljamo snažan prvi utisak i osećaj da možemo da se nosimo sa izazvovom i stresom.

Sve su to veoma poželjne karakteristike, pa nije ni čudo na nam najbitnija života pitanja često zavise upravo od samopouzdanja. Partner, posao, uspeh, samo su neki od njih.

Da bi smo imali samopouzdanje neophodno je da imamo realističnu sliku svojih sposobnosti i sigurnost u njih. Često problemi sa samopouzdanjem upravo potiču iz nerealistične slike o sebi.

Kako to? pitate se…

Ukoliko osoba nije realistična u vezi sa svojim sposobnostima, na način da ima doživljaj da je više sposobna nego što je to slučaj, da sve zna i sve može i radi to najbolje, njena okolina će na takvo ponašanje reagovati odbacivanjem. Iako se smatra da su ove osobe “pune” samopouzdanja zapravo to je lažno i prividno. To je maska koju oni nose kako bi se zaštitili.

Sa druge strane, ako imamo osobu koja nema realističnu sliku svojih sposobnosti, ali na način da ih ona sama umanjuje, tu je stvar prilično jasna. Osoba često u kontaktima strahuje i stavlja sebe u nižu poziciju u odnosu na druge.

Odakle potiče samopouzdanje

Sigmund Frojd, začetnik psihoanalize i psihoterapije uopšte, smatrao je da se naše samopouzdanje formira već kad smo jako, jako mali.

On je smatrao da svako od nas prolazi kroz određene faze razvoja. Te faze nazvao je Oralna, Analna, Falusna faza i Genitalni period.

Frojd je prvu fazu razvoja nazvao Oralnom fazom iz razloga što je dete u tom periodu fiksirano na upoznavanje sveta kroz svoja usta (mala deca sve stavljaju u usta). Ova faza dešava se od 0 do 2 godine života i glavni konflikt koji se u njoj rešava, jeste SIGURNOST nasuprot NESIGURNOSTI. Tačnije ukoliko su detetove potrebe namirene i majka je odgovarala na njegov poziv, dete će formirati sigurnu ličnost i imati samopouzdanje u životu. U suprotnom neće.

Iako je nauka napredovala i Frojdova zapažanja su prevaziđenja, neke stvari je on dobro video i ispravno tumačio.

Danas se zna da naše samopouzdanje potiče iz odnosa sa našim autoritetima.

Kada smo bili mali naši najveći izvori autoriteta su bili naši roditelji ili staratelji (značajni odrasli). Kako rastemo autoriteti u našem životu se smenjuju i na mesto autoriteta dolaze i učiteljice, učitelji, nastavnici, profesori.

Međutim, sve je počelo već u detinjstvu.

Odnosi unutar porodice i tipovi roditeljstva kojim su se služili naši značajni odrasli ostavljaju trag na našu ličnost koji često nije tako lako odstraniti.

Naime, ukoliko ste odrasli u kritikujućoj sredini. Ukoliko ste više naučili da primite kritiku nego pohvalu, velika verovatnoća je da će to uticati na vaše samopouzdanje.

Osobe koje su odrasle u okolini koja je bila surova, puna konflikata između ukućana i puna prebacivanja, takođe vrlo često mogu formirati strah od ljudskih kontakata i kroz to takođe živeti jedan prazan život sa niskim samopouzdanjem.

Kasnije u životu, posledice ovog odnosa se manifestuju tako da se osoba plaši drugih ljudi, ima anksiozne napade kada sa nekim treba da priča. Strah se intenzivno javlja i kod telefonskih poziva. Strah je skoro nesavladiv ukoliko treba da komunicira sa nekim do čijeg mišljenja mu je stalo. Uz sve to mogu da idu problemi sa stomakom, nervozna creva, anksioznost, problemi sa disanjem, padanje u nesvest i dr.

Ovakav život nije nimalo lak, kada svaka socijalna interakcija sa sobom nosi toliki intenzitet stresa. U telu se luči veći nivo hormona stresa koji se zove kortizol, a koji ostavlja posledice i po zdravlje.

Socijalni Faktori

Ukoliko ste odrastali u porodici koja nije podržavajuća, koja je prilično kritikujuća i u kojoj se vaše mišljenje ne ceni, velika je verovatnoća da ćete imati problem sa samopouzdanjem.

Priče koje smo zapisali kada smo bili mali, vrlo vešto znamo da održavamo i kada odrastemo, pa tako često u svojoj okolini ćemo tražiti osobe koje se uklapaju karakterno u ono što smo mi napisali i koji se prema nama ponašaju na poznat način.

Ako je vama poznat način da vas neko kritikuje, vi ćete vrlo verovatno iz svog video kruga uklanjati osobe koje se u to ne uklapaju. Ovo se često događa sa izborom partnera, pa tako ukoliko smo odrasli u ne podržavajućoj sredini mi ćemo verovatno naći i partnera koji se ponaša na sličan način, koji nas ne ceni i često tretira veoma loše.

Taj obrazac ne mora nužno da se manifestuje samo na izbor partnera, nego i na izbor prijatelja i dragih ljudi.

Na samom kraju osoba preplavljena emocijama i vrlo često i anksioznošću, shvata da je zapravo sama i u najboljem slučaju okreće se upoznavanju i istraživanju sebe. A u najgorem slučaju osoba se izoluje i sa osećanjem tuge, bola i usamljenosti dovede sebe do ivice i stanja koja nimalo nisu prijatna. Iz ovih stanja nekada se izvrši i samoubistvo tako da imaje na umu koliko je naša okolina značajna po naše mentalno zdravlje.

Ukoliko želite da pročitate ceo tekst na temu unapređenja samopouzdanja i saznate kako da vežbate svoje samopouzdanje na pravi način, kupite već danas po promotivnoj ceni moj E-book “Trening samopouzdanja”.

A oni koji su spremi i za viši nivo od toga toplo preporučujem da se prijave na online radionicu “Trening samopouzdanja”. Mesta su ograničena pa osigurajte svoje porukom u DM na mom Instagram profilu već danas!

Želim vam srećan i uspešan rad!

TOKSIČNE LJUBAVI

Šta je ljubav?

Volela bih da uzmete parče hartije i napišete na njoj šta za vas predstavlja ljubav.

Moja pretpostavka je da vas ova reč asocira na nešto lepo, nešto što nas usrećuje i čini boljima. Nešto što nas motiviše i daje životu smisao.

Međutim šta se događa kada ljubav „skrene sa puta“?

U ovom momentu spontano mi se javljaju reči Đorđeta Balaševića. U jednoj pesmi on govori „Sve prave ljubavi su tužne.“. Ali da li su to prave ljubavi ili samo toksične?

Kroz umetnost, muziku i film plasira nam se vid tragične ljubavi kao nekog ideala. Vođeni smo time da ljubav tako nekako treba da izgleda, a tome idu u prilog i odnosi naših roditelja, koji su (čast izuzecima) takođe veoma dramatični i toksični.

Kada odrastemo postajemo svesniji problema koji se pojavljuju u porodici i odnosima između roditelja, ali često i sami (iako veoma svesni) uporno ponavljamo njihove priče.

Primer bi bio devojke koja odrasta u veoma nestabilnoj porodici. Majka i otac gaje veoma toksičnu vezu koja se pogotovo u mladosti često prekidala. Majka tvrdi da je to ljubav ogromna, iako je i sama negde svesna da je osoba koju je izabrala za partnera visoko narcisoidna i da nije sposoban da joj uzvrati ljubav. Ona čeka da se on promeni, a do toga nikada ne dolazi. Ona nastavlja da gaji svoju nesreću, bira da živi život gubitnika koji je verovatno isto negde imala u svojoj primarnoj porodici. Njena ćerka odrasta u prelepu ženu. Što je starija to postaje lepša i oko nje se stvaraju razne prilike, ali ona već nekoliko puta za redom bira osobu koja ima visoko narcisoidno ponašanje i manipulatorske crte. Ona nastavlja majčinu priču kao svoju i živi život u nadi da će jednog dana promeniti svog partnera. U tom procesu trpi i psihičko i fizičko nasilje, ali ona ona ne zna za bolje.

Da li se vama u ovoj priči čini da obe osobe vole? (i majka i ćerka)

Ili možda vrlo vešto neguju svoj Skript (pročitati više)

Kroz iskustvo i rad sa ljudima primetila sam da se ozbiljno toksične veze često javljaju kada jedan ili oba partnera imaju izraženu narcisoidnu crtu i uz to manipulatorske sklonosti.

Mišljenja sam da se ovo događa jer da bi ljubav bila zdrava neophodna je bliskost, a narcisoidne osobe nisu sposobne za istu. Kako bismo detaljno objasnili šta je to bliskost u Transakcionoj Analizi pričaćemo o struktiranju vremena.

Načini Strukturiranja vremena

Bern je vešto primetio da ljudi imaju tendenciju da struktuiraju svoje vreme na šest različitih načina kad god se nađu u paru ili grupi. On ih je nazvao:

1. Povlačenje

2. Rituali

3. Razonoda

4. Aktivnosti

5. Igre

6. Bliskost

Ove pojave, Bern je smatrao, postoje da bi ljudi namirili svoju „glad za strukturom“. Primetićete da ljudi stavljeni u situaciju u kojoj ne postoji vremenska struktura imaju tendenciju da to promene i naprave je na jedan od ovih načina.

Interesantan primer bi bio Robinzon Kruso koji se našao na pustom ostrvu, prvo što je uradio je struktuirao svoje vreme tako da se pozabavi pitanjima gde će živeti iako to nije morao.

Od prvog ka petom načinu, svaki je kompleksniji i zahteva više energije, ali i donosi više vrednosti ili potencijalnog rizika. Nivo psihološkog rizika se povećava na putu od povlačenja do bliskosti, kao i nepredvidivost pozitivnog ishoda,

U ovom tekstu nećemo ulaziti u detalje svakog od ovih načina strukturiranja vremena ali ukratko:

1. Povlačenje podrazumeva upravo povlačenje iz kontakta, osoba odlučuje da samuje i kroz svoje procese prolazi sama. Ovaj mehanizam je nekada sasvim racionalna Odrasla odluka.

2. Rituali su jednostavni i stereotipni obrasci ponašanja. Recimo kao svakodnevni pozdravi- ćao, zdravo, dobar dan, doviđenja… Oni se idu od pozdrava do komplikovanih religijskih rituala.

3. Razonoda, kao i rituali, se manifestuje na već neki ustaljeni način. To su razgovori između dve ili više osoba ali koji na osnovu kojih se neće napraviti nikakva akcija. Ćesto se tiču događaja iz prošlosti o kojima se samo priča ali sve ostaje na tome.

4. Aktivnosti za razliku od razonode imaju neki cilj i zahtevaju aktivnost. Ovakav način strukturiranja vremena čest je na radnom mestu.

5. Igre kojima ćemo posvetiti sledeće poglavlje.

6. Bliskost podrazumeva otvaranje sebe onakvim kakvim jesmo. Bez zadnjih namera i uz totalnu autentičnost.

Igre

Jedna koleginica pre nekog vremena pitala me je da li ću možda pisati na temu igara. Iako smatram da je ova tema važna, nekako sam čekala pravi momenat da o njoj pričamo, a da može da se razume na pravi način.

Igre su neiskren način strukturiranja vremena. Za razliku od bliskosti one nemaju momenat autentičnosti već uvek sa sobom nose manipulaciju.

Svi smo skloni igranju igara, a Bern tvrdi da se to razlikuje po intenzitetu. On je to ovako objasnio:

1. Prvi nivo igranja igara je nivo o kojem može da se priča sa drugima uz kafu ili ovako.

2. Drugi nivo su već igre o čijim posledicama se ne priča i ne deli sa drugima.

3. A treći nivo, po rečima Berna, se uvek završava u „sudnici, ludnici ili mrtvačnici“.

Ono što sam primetila jeste da toksične ljubavi uvek sa sobom nose igre i nedostatak bliskosti. Pretpostavljam da zbog nemogućnosti osobe ili osoba da ostvare bliskost (jer je psihološki rizik tu najveći) ljudi se upuštaju u Igre. Time bar na privremeni način dobijaju lažni osećaj bliskosti, ali koji ih posle skupo košta.

Genijalni psihoterapeut, Stiven Karpman je primetio da se u igrama najčešće pojavljuju 3 uloge. On je ovu pojavu nazvao dramski trougao.

1. Prva uloga je uloga Progonioca. Ova osoba je percipirana kao zla, neko ko nanosi bol i štetu. Nasilnik, siledžija i drugi nazivi poistovećuju se sa ovom pozicijom.

2. Druga uloga je Žrtva. Osoba nad kojom Progonioc ima moć i vrši „nasilje“. Ova osoba je uvek Žrtva okolnosti, osoba, sudbine…

3. Treća uloga je Spasioc koji često nasedne na priču Žrtve i uplete se kako bi izvršio svoj zadatak da pomogne „jadnoj“ osobi u nevolji.

Ono što je karakteristično za igre jeste da se na kraju uloge obrnu, a ishod je uvek loš po obe strane.

Primer bi bio brak dve osobe… Muškarac na početku veze je idealan, za poželeti, ali duboko u sebi se plaši bliskosti sa drugim ljudima. On upoznaje ženu svog života sa kojom kreće zajednički život. Kada vreme za produbljivanje odnosa dođe, on počinje da se brani od bliskosti igranjem Igara. Preuzima poziciju Progonioca i postaje užasan i nasilan prema svojoj ženi. Žena, u želji za ostvari bliskost, bira da Igra njegovu igru i postaje Žrtva. Živi sa njim, prašta mu sve i nada se da će se promeniti, razboljeva se mentalno i fizički. U jednom momentu ona upoznaje nekog novog koji je isto tako divan kao njen muž sa početka i bira da se razvede i počne život sa novim čovekom. U tom momentu uloge se menjaju i ona iz uloge Žrtve prelazi u Progonioca, a on “jadan” postaje Žrtva. Kako je samo mogla da ga ostavi…

Iako igre igramo svi, u partnerskim odnosima smatram da se najčešće pojavljuju one koje smo mi kao deca naučili ili doneli odluku da ćemo da ih se držimo. Igre su inteligentne i štite nas od velikog psihološkog rizika ali uvek imaju loš ishod i iz tog razloga treba ih osvestiti i ne upadati u zamke.

Igranje Igara nas udaljava od mogućnosti da ostvarimo bliskost i guši ljubav, iako se čini kao da nas štite one su zapravo najotrovnije i uzrokuju toksične odnose posle kojih neretko dolazi do depresivnih i anksioznih simptoma.

Osobe sa visokim narcizmom su skloniji manipulacijama i samim tim igranju Igara, mada da bi se igre Igrale to nije ključna stvar.

Za kraj ovog teksta volela bih sa vama da podelim reči jedne divne žene, diplomiranog filologa, koja je imala iskustvo toksične veze sa narcisoidnim partnerom. Njene misli jasno predstavljaju borbu osobe koja se nalazi u zatrovanoj sredini.

Želim vam srećan i uspešan rad!

____________________________________________________________________________________

*TOXIC*

“I’m addicted to you, don’t you know that you’re toxic” pevala je Britni Spirs pre nesto vise od 15 godina. I dok je većina meni poznatog sveta kolutala očima na prve taktove ove pesme (o rečima ni ne govorim) ja sam je baš volela, jer mi se uvukla pod kožu onako pevljiva, a i podsećala me na sve te silne žurke te ledene zime 2003/2004, a i dan danas je volim jer me podseća na jednog presjajnog momka. Da budem iskrena, nikada se nisam upuštala u analizu teksta, a tek mnogo kasnije sam se prvi put srela sa terminom “toksični ljudi”. I nisam razumela kako to neko može da bude otrovan i na koji način…al ne kažu džaba da iskustvo i znanje dolaze s godinama 🙂

Toksični ljudi ne moraju nužno biti loši ili zli, ali u najvećem broju slučajeva u sebi nose veliko nezadovoljstvo i nesigurnost (drznula bih se reći čak i komplekse) i prenose ih na druge, nekada čak i nesvesno. Ima ih svugde oko nas- među šefovima, kolegama, prijateljima, rodbinom…A kako ih prepoznati? Pa najčešće se to najbolje uradi sa adekvatne udaljenost, posebno vremenske, a ovo su samo neki od signala:

Ako je ton komunikacije uvek omalovažavajući, ako imaju potrebu da tebe ili tvoju temu unize da bi sebe podigli razmisli da li želiš da živiš u ljušturi svoje duše! Jer u ovakvom odnosu ljuštura je jedino što ti na kraju ostane.

Ako si pozitivac, a odjednom sve oko sebe vidiš u najmanju ruku bez boje, ako ne i crno- razmisli ko ti zapravo na taj način boji život i zbog čega to dopuštaš!

Ako ne valja ništa što znaš i radiš, ili je uvek predmet kritike (nikada nisi u pravu, nikada ne uzimaju za ozbilno tvoje stavove a kada isto čuju od drugih onda su ‘prosvetljeni, nikada nije dovoljno dobro to što radiš/govoriš/želiš) – razmisli da li ti je ok da se osećaš kao neadekvatna osoba

Ako kritikuje tebe i tvoje postupke, a radi identično, pri čemu tu nema prostora za kritiku jer sve što on(a) radi je ‘’besprekorno’’ i ‘’uvek opravdano’’- razmisli da li ti je potrebno da sebe vidiš u iskrivljenom ogledalu!

Ako svako neslaganje tumače kao napad na sebe i sopstvenu ličnost- razmisli da li možeš da živiš bez zdrave komunikacije

Ako tvoja potreba da “rasteš”, edukuješ se, radiš na sebi nailazi na osudu, makar i samo mimikom i gestikulacijom- mislim da za ovo ni ne moraš da razmišljaš!

Ako vremenom svaki tvoj pokušaj komunikacije, pa makar i najbanalnije, naiđe na tup pogled i zid ćutanja, ili još gore ne izazove nikakvu reakciju, krajnje je vreme da sebe staviš na prvo mesto.

Ukoliko je odgovor na samo jednu od ovih stavki “da”, red je da priznaš sebi da si u toksičnom okruženju i da probaš to da rešiš. Zbog sebe. Da li rešenje podrazumeva otvoren razgovor sa tom osobom, zajednički pokušaj rešenja situacije, stručnu pomoć, konfrontaciju ili prosto crveni karton nije bitno. Važno je da napraviš prvi korak. Zbog sebe. A odluka će svakako sama doći i moraš je doneti. Zbog sebe.

A ako si u nekoj od ovih stavki pronašao/la sebe i svoje ponašanje- jer svako je od nas bar jednom u životu prošao kroz neku fazu sivila, možda čak i bio toksičan jer postoje ljudi koji u nama nažalost umeju toksičnost da probude- onda je vreme da se upali alarm i da poradiš na sebi da takav model ponašanja ne bi postao deo tvoje ličnosti. Opet (i samo i jedino) zbog sebe.

T.P.

DEPRESIJA

Često u svakodnevnom govoru čujemo da neko izgovori „Osećam se baš depresivno…“. Međutim nekada je to prenaglašeno prezentovanje sopstvenog osećanja tuge, a nekada se na ovaj način opisuje samo loš dan.

U ovom tekstu opisaćemo šta je to depresija, koji su simptomi i okidači ovog poremećaja i čućemo savet dr Veljka Prokića na temu šta možemo da učinimo po pitanju ishrane i fizičke aktivnosti da sebi pomognemo kada se osećamo loše.

__________________________________________________________________________________________

Moj omiljeni autor Jovan Bukelić kaže da je depresija patološko raspoloženje koje se motivaciono, kvantitativno (količinski) i kvalitativno (iz srži) razlikuje od normalne tuge. On navodi da kod tuge izostaje osećanje krivice, bespomoćnosti, bezvrednosti i doživljaja sopstvene unutrašnje praznine.

Kao psihoanalitičar kakav jeste, on dalje navodi da je kod depresije gubitak na nesvesnom nivou. Oseća se praznina unutar ličnosti. Gubitak objekta iz spoljašnosti se transformiše u gubitak Ega. Dok su u žalosti stvari malo drugačije, gubitak je u svesnom delu ličnosti i nalazi se u spoljašnjem svetu, „spoljašnji svet je taj koji postaje siromašan i prazan.“ a ne ličnost.

U psihologiji se smatra da depresija nastaje tako što se agresivni impulsi okrenu ka unutra i osoba postaje autodestruktivna.

Neki od potencijalnih okidača depresije su:

–              Bračni problemi

–              Razvod

–              Promena radnog mesta

–              Promena uslova rada

–              Oboljenje osobe ili člana porodice

–              Smrt bliskog člana porodice

–              Odlazak člana porodice

–              I drugi

Simptomi depresije su:
1.            Emocionalni:

–              Depresivno raspoloženje

–              Osećanje bezvrednosti

–              Osećanje krivice

–              Anksioznost

–              Smanjen kapacitet emocionalnog reagovanja

2.            Motivacioni:

–              Neodlučnost

–              Bezvoljnost

–              Gubitak interesa

–              Gubitak životnog elana

–              Pesimizam

3.            Kognitivni:

–              Slaba koncentracija

–              Otežano mišljenje

–              Depresivne misli i stavovi

–              Suicidalne misli

4.            Somatski (telesni):

–              Gubitak energije

–              Zamorljivost

–              Gubitak apetita

–              Gubitak libida

–              Bolovi

Međutim sve ovo je pogled na depresiju iz medicinske perspektive. Kada želimo da razumemo neku pojavu uvek treba da je gledamo iz perspektive onog kome se dešava. Iz tog razloga želim sa vama da podelim ovaj tekst osobe koja već dugi niz godina živi sa depresijom.

„ Upao sam u jednu od najtežih depresivnih epizoda u Aprilu 2015 godine. Za samo dva meseca moje stanje je došlo do ekstremnog nivoa depresivnosti (kako bi stručnjaci rekli), ali sam ja i dalje bio visoko funkcionalan. Pošto sam imao prilike da pričam sa dosta osoba koji su depresivni kao ja, mogu da tvrdim da je to tada bilo baš ozbiljno alarmantno stanje, a ne samo loš dan. Pokušaću da vam opišem kako sam se osećao.

Depresija za mene ima fizičke, mentalne, emotivne, spiritualne, socijalne i finansijske aspekte. Depresija u kojoj sam u trenutku dok ovo pišem, je upravo ona sočna koja udara na svim ovim aspektima. Dok već problemi na jednom od ovih aspekata može da te optereti dosta, kombinacija problema na svim aspektima stvara takvu sinergiju da udara jače nego problem na jednom pojedinačnom aspektu. Objasniću svaki aspekt ponaosob.

Fizički se osećam kao da me je pregazio brzi voz. Bolovi su svuda po mom telu i nemam snage uopšte. Samo za ustajanje iz kreveta mi treba veoma jaka volja. Glava me jako boli, percepcija mi je zatupljena i osećam se kao zombi koji se kreće kroz život.

Moj mentalni deo ličnosti ima mnoge klasične simptome depresije. Mišljenje mi je usporeno, imam izuzetnu sposobnost koncentracije ali na negativne misli. Često mi se misli ponavljaju iznova i iznova. Opsesija smrću je stalno sad deo mene. Plaši me sve i paranoičan sam. Kao i mnogi, imam i halucinacije gde vidim sebe ili druge kako stradamo na tragične načine.

Moj emotivni deo ličnosti je težak za objasniti. Ne postoje reči kojima mogu da opišem intenzitet emocionalnog bola koji osećam. Poremećenost nije dovoljno snažna reč da to opiše, ali nije ni bes, tuga, bespomoćnost, očaj.

Na socijalnom nivou dolazim u situacije da se bojim da pričam sa drugima i želim da budem sam, a osećam se toliko usamljeno da nemam reči. Ekstremno mi je neugodno kada moram da komuniciram sa drugima i osećam se kao da sam vanzemaljac koji ne pripada ovde na svetu. Svako koga vidim mi izaziva paranoju, strah da će možda uvideti da ne pripadam ovde.

Moja karijera i misli vezane za finansije su u totalnom rasulu. Bojim se da trošim novac jer ne mogu sebi priuštiti to. Pokušaj da poguram moju karijeru napred deluje beznačajno i mnogo teško za mene. Moje misli idu ka tome da ću postati beskućnik i da ne postoji način da to zaobiđem.

Iako razumem da vam ovaj opis mog stanja deluje kao da ne mogu da funkcionišem uopšte, na sve ovo ja aktivno danas držim svoje časove i nastavljam sa svojim životom. Ovo nije moja prva depresivna epizoda pa mogu lakše da funkcionišem, ali definitivno nije mi lako.“

NN osoba

Reči osobe sa depresijom jasno nam opisuju nivo patnje koji ova osoba proživljava iz dana u dan. Čest je i subjektivan osećaj da vreme teče mnogo sporije u ovakvim stanjima i to izaziva strah da se ovakvo stanje nikada neće završiti i proći. Iz takvih strahova nažalost neki pojedinci odluče da sebi okončaju život, zato je ova poruka jako bitna.

Kada proživljavamo iskustvo određenog poremećaja važno je da znamo da ma koliko strašno izgledalo, ono je rešivo. Koliko god skeptični mi bili, ako dozvolimo da nam stručni ljudi priđu i pomognu nam da rešimo probleme koje imamo, kroz svega nekoliko meseci (vremenski period terapije je individualan, nekome treba više nekome manje vremena) promena će se desiti. To gde smo bili će delovati kao prošli život.

Takođe je važno da se zna da je uzimanje lekova koje je prepisao psihijatar, sasvim ok. To ne znači da smo „ludi“ i da nešto ozbiljno nije u redu sa nama. Lekovi su nam saveznici na putu mentalnog zdravlja. Uz dogovor sa svojim psihijatrom i psihologom znaćete kada je vreme da sa njima stanete. Zato je važna psihoterapija da nas osnaži.

U daljem delu teksta delim sa vama reči dr Veljka Prokića, koji je danas odlučio da nas posavetuje kako da se hranimo i na koji način da budemo fizički aktivni kako bismo se osećali što bolje. Želim vam srećan i uspešan rad!

Vaša Milica Bilbija

_________________________________________________________________________________________

VEŽBANJE I PSIHA

U svetu u kome živimo, sve je postalo dostupno, živimo brzo I radimo puno, a sve to doprinosi zamoru materijala, pa samim tim dolazi I do pojave određenih simptoma:

Hronični umor, neispavanost, nervoza, anksioznost, depresija, STRES…pojačano lučenje KORTIZOLA (hormon stresa) I mnogi drugi propratni faktori kao što je pojačan (ili smanjen) apetit, pušenje, preterano konzumiranje alkohola, lake I teške droge pa tako samo umnožavaju faktore rizika za nastanak raznih bolesti. STRES je jedan od najjačih faktora rizika!

Postavlja se pitanje da li pomoću treninga možemo da ublažimo ove simptome? -O da! Mnoge studije su pokazale da fizička aktivnost ima veliku ulogu u borbi protiv depresije, demencije, anksioznosti. Poboljšava kognitivne funkcije, poboljšava kvalitet sna, pamćenje, reguliše apetit, popravlja sliku o sebi – osobe koje redovno treniraju imaju više samopouzdanja i energije.

Trening pokreće mehanizme koji podstiču ekspresiju miokina koji su zaslužni za pozitivne efekte na mozak. To su:

•Interleukin 6 (IL 6)

•Irisin

•Kathepsin B.

Takođe, poznata stvar je da se posle dobrog treninga luče “hormoni sreće” – endorfin, dopamin i serotonin, koji snažno utiču na naše dobro raspoloženje, što redovni vežbači znaju i kažu da ne mogu bez treninga. Dakle, mnoge studije na ljudima I životinjama dokazuju ove neosporne pozitivne efekte tako da jednim UMERENIM treningom bar 4 puta nedeljno možemo znatno uticati na psihičko zdravlje I tako održavati mentalnu higijenu.

Ako radite stresan posao i ne bavite se profesionalno sportom, nakon napornog dana, nikako ne bih savetovao intenzivne treninge (pričam iz iskustva). Pojačano lučenje kortizola može prouzrokovati veliki stres na organizam (em posao, em naporan trening) da telo ne može da se oporavi na optimalan način. Umesto toga, odradite umereni trening koji će dovoljno dati stimulus za pokretanje pozitivnih mehanizama, a neće vas “ubiti” tako da dođete sutra na posao još gori nego što ste bili danas. Tajna je u dobrom planiranju i u tome vam može pomoći dobar i iskusan trener, kao i lekar (koji se razume u tematiku) kako ne bi doslo do povrede i ostalih neželjenih efekata.

Dodao bih da pravilnom ishranom, uz dobro doziran trening, na više načina doprinosimo boljem mentalnom zdravlju.

Namirnice bogate TRIPTOFANOM, koji je prekursor SEROTONINA (hormona sreće) I MELATONINA koji u velikoj meri reguliše naš san I buđenje, mogu značajno pomoći u borbi protiv depresije I umanjiti simptome. Namirnice bogate triptofanom su: Piletina, ćuretina, jaja, orašasti plodovi (bademi, lešnici, orasi), sir, mleko, susam…

Preporučuje se dnevno konzumiranje ovih namirnica kao i fizička aktivnost umerenog intenziteta 4-6 puta nedeljno (poželjno uz dobro društvo i takmičarski duh), kao vid prevencije kako FIZIČKIH, tako i PSIHIČKIH bolesti – na prvom mestu depresije i anksioznih poremećaja.

dr Veljko Prokić

PROGRESIVNA MIŠIĆNA

Nakon naše teme o tome kako da prepoznate anksioznost kod sebe ili drugih, želim sa vama da podelim ovu fenomenalnu tehniku koju možete da radite sami kod kuće kad god za to osetite potrebu. Bitno je da znate da ova tehnika ne rešava prave probleme koji izazivaju anksioznost već je prva pomoć za smirivanje uma i tela kod anksioznih napada, unutrašnje nelagode, uznemirenosti, nervoze itd. Kako se ona izvodi?

Udobno se smestite u ležeći ili sedeći položaj. Neka vam dlanovi budu okrenuti na gore i budu pored tela. Uzmite par uzdaha , izdaha i zažmurite ako vam to prija.

Tehnika je laka i jednostavna. Sve što treba da uradite je da stisnete određeni deo tela dok udišete, zadržite vazduh koliko vam prija, a zatim opustite određeni deo tela uz dva puta duži izdah.

Redosled i spisak delova tela na kojima se radi je:

1.            Šake- uz udah stisnete svoje šake, zadržite dah koliko vam prija i zatim kroz dva puta duži izdah opustite svoje šake. Svu pažnju u tom momentu usmerite u osećaj u tom delu tela. Osetićete kako ste već malo smireniji i opušteniji. Zatim pređete na sledeći deo tela.

2.            Biceps- udah, pritisnete svoj biceps tako što podignete svoje ruke prema ramenima i stisnete. Zatim ide opuštanje uz dva puta duži izdah i pažnja ostaje na bicepsu.

3.            Triceps- ovo ćete izvesti tako što ćete uz udah svoje laktove utisnuti snažno u naslon ili podlogu. Zadržite dah koliko prija i uz dva puta duži izdah opustite taj deo tela.

4.            Čelo- uz udah naborate svoje čelo kao da se bečite. Zadržite dah i uz dva puta duži izdah i opuštanje čela vidite kakav je osećaj u tom delu tela

5.            Nos- uz udah napravite facijalnu ekspresiju kao da ste ljuti. Naborajte nos najviše što možete a zatim uz duplo duži uzdah opustite i proverite osećaj u ovom delu tela.

6.            Usta- stisnite gornju o donju usnu uz udah i zadržite dah koliko prija, uz izdah opustite i proverite osećaj u ovom delu tela.

7.            Vrat- stisnite svoje zadnje zube tako da osetite da se vratne žile naprežu. Uz izdah opustite i osetite kakav je osećaj u ovom delu tela.

8.            Grudi/Leđa- odgurnite se laktovima o naslon ili podlogu tako da što više izvijete svoja leđa. Uz izdah osvestite osećaj u ovim delovima tela.

9.            Stomak- stisnite svoje trbušnjake kao kad proveravate da li imate 6pack. Uz uzdah proverite osećaj u njima.

10.          Noge- stisnite cele noge sa butinama, zadnjicom i listovima uz uzdah. Kada budete izdahnuli osetite opuštanje ovih mišića.

11.          Listovi- ovo ćete izvesti tako što ćete fleksirati svoja stopala, uz izdah proverite osećaj u svojim listovima.

12.          Stopala- stisnite svoje prste na stopalima kao balerina. Zadržite a zatim uz izdah osvestite osećaj u ovom delu tela.

Ovo je tehnika progresivne mišićne relaksacije koja će vam pomoći da svoju uznemirenost umirite. Moram da istaknem da ukoliko osećate visoke nivoe anksioznosti, ova tehnika može da vam pomogne ali je neophodno da sa svojim terapeutom radite na pravom uzroku anksioznosti. Ova tehnika nije zamena za psihoterapiju.

Vaša iskustva nakon urađene tehnike slobodno mi pišite u komentarima. Radujem se vašem fidbeku.

Želim vam srećan i uspešan rad!

KAKO PREPOZNATI ANKSIOZNOST

Izolacija i stanje u državi koje smo proživeli ostavilo je tragove na psihičkom delu našeg bića. Iako smo se adaptirali i bili mišljenja da je sve ok, da sve možemo da „preguramo“, verujem da je velika većina osetila, ako ništa onda bar blagi osećaj nervoze i frustracije u ovom periodu. Mediji koji nas sa svih strana obaveštavaju da se među nama krije opasni virus koji može da nam oduzme život, ali ne daju konkretne informacije kako, zašto, gde, ne olakšavaju nam situaciju ni malo. Sa druge strane ljudi iz okoline, zbunjeni svim informacijama koje dobijaju, reaguju tako da vas izbegavaju u širokom luku kao da bolujete od strašno zarazne bolesti iako pokazujete sve znakove zdravlja i života.

Na ulicama se osmesi nisu videli. Iako možda jesu tu, sakriveni su iza maski raznih boja i materijala. One su ujedno i postale glavni modni detalj. U osećaju besmisla i strahovanju da se ne zarazimo naša inspiracija za odevanje i samo-promociju svedena je na minimum pa sve što nam ostaje je da se igramo sa maskama različitih dezena.

Nekada ispod prozora slušali smo nasmejanu i veselu decu koja se igraju, a sada lupanja loncima i proteste naroda zbog nezadovoljstva uzrokovanom strankom na vlasti.

Osobama koje su izbegle iz rata ili proživele bombardovanje na ovim prostorima, ovo je bio idealan period za oživljavanje starih trauma i ne obrađenih tema iz tog perioda. A osobe koje se možda tog perioda ne sećaju i nisu doživele traume, svakako nije prijalo da se zatvore u kuću i da dožive ovakvo ograničenje slobode, a i zdravih kontakata sa drugim bliskim ljudima.

Bilo kako bilo ovaj period je definitivno bio buran i nimalo lak. Neki prirodan razvoj cele situacije je da se kod većine pojedinaca razvio blagi anksiozni sindrom, a kod nekih i teži. U ovom tekstu pričaćemo kako anksioznost izgleda i u kratkim crtama ispričati priču jedne anksiozne osobe.

Strah i anskioznost

Većina nas zna kad smo uplašeni šta se u nama događa. To je intenzivan osećaj koji nas obuzme skroz, a najčešće ono što najviše osetimo jeste ubrzano i snažno kucanje našeg srca. Formalna definicija glasi „ Strah je specifično i neprijatno osećanje izazvano opasnostima koje ugrožavaju telesni, psihički i društveni integritet ličnosti“. Strah je signal uzbune kako bi se organizovalo bekstvo od opasnosti. On je biološka alarmna reakcija i kao takav veoma je važan za naše funkcionisanje. Strah pozitivno utiče na nas i motiviše nas da rešimo probleme vezane za našu egzistenciju. Bez njega u opasnim situacijama ne bi imali razlog da se spašavamo i šansa za izlaz iz opasnosti bi bila minimalna.

Međutim u savremenom društvu strah se veoma izbegava i ne prihvata. Deca se od rođenja uče da ne smeju da se plaše, da moraju da budu jaka. Takav način učenja ne utiče na to da se ova emocija izbriše iz našeg emotivnog repertoara, već čini da se deca kao vrlo mala vešto snalaze u potiskivanju emocija straha ( ili besa ili bilo koje druge nepoželjne emocije) i takav patern ponašanja primenjuju i kasnije u životu. Problem kod potiskivanja straha i drugih emocija krije se u tome što svaka osoba ima određenu veličinu rezervoara gde skladišti potisnute emocije. Taj rezervoar je kod svake osobe drugačiji, ali sve potisnute emocije pune taj rezervoar. Kada se rezervoar napuni do vrha i počne da preliva tada se simptomi anksioznosti ispoljavaju i kvalitet života opada.

Anksioznost najčešće se definiše kao teskoba, zebnja, strepnja, a označava strah praćen unutrašnjom napetošću i psihomotornim nemirom. To znači da se na misaonom (kognitivnom) nivou pronalazi strah, za određenu stvar ili situaciju, koji ne mora biti ni svestan i koji povlači sa sobom razne načine reagovanja tela i svesno i nesvesno. Sa biološkog aspekta anksioznost je alarm koji upozorava ličnost da je ugrožena njena egzistencija i da su joj potrebni odmor i zaštita od traumatskih događaja. Anksioznost je dugotrajnija od straha i doživljava se bez prisustva realne opasnosti.

Prema Frojdu primarno nastala anksioznost može da se transformiše u uznemirenost, napetost, nesanicu, depresiju, plač, osećanje krivice, neuobičajenu agresiju , osećanje inferiornosti, neodlučnost i paranoidne konstrukcije. On je krajem XIX veka opisao anksiozne neuroze kao osećanje čistog straha koje se javlja naglo ili postepeno i praćen je poremećajem ritma srčanog rada, jezom, drhtanjem i crevnim poremećajima.

Anksioznost je najlakše prepoznati kod osoba koje žive u stalnom iščekivanju nečega lošeg da se desi, one su napete i okrenute događajima koji se nisu desili, ali koje oni veruju da će se desiti. Glavna razlika između straha i anksioznosti je ta što je uplašena osoba okrenuta sadašnjem trenutku, dok anksiozna osoba gleda u budućnost i iščekuje zlo.

Opis ličnosti koja je anksiozna je da je osoba vrlo često preosetljiva, pogotovo u sferi čula. Ona plašljivo iščekuje nešto da se desi i tako aktivira strah i u najobičnijim situacijama.

Napadi straha kreću srčanim smetnjama, nemogućnošću disanja, vrtoglavicom, nesvesticom, drhtanjem, stomačnim tegobama i dr.

Anksioznost se javlja u sledećim oblicima:

1. Lebdeća anksioznost– praćena je lebdećim strahom i iščekivanjem da se nešto strašno dogodi.

2. Socijalna anksioznost– ispoljava se kao strah od ljudi javnih nastupa, crvenjenja, osoba suprotnog pola, gubitka kontrole sopstvenog ponašanja itd.

3. Hipohondrijska anksioznost– ispoljava se prekomernom brigom za svoje zdravlje. Ove osobe imaju pojačan osećaj svojih telesnih senzacija. Taj ih osećaj buni i prouzrokuje veliki strah od raznih bolesti. Često idu na mnogobrojne preglede gde se ustanovi da je sa njima sve ok, ali one onda smatraju da lekari nisu stručni i menjaju ih svako malo.

4. Fobična anksioznost– vezana je za predmete, živa bića i situacije iz svakodnevnog života.

5. Somatizovana anksioznost– ispoljava se na pojedinim sistemima kao što je kardiovaskularni ( tahikardija i dr.), respiratorni (astmatični napadi, hiperventilacija,…), gastrointestinalni (muka, povraćanje, grčevi), urinarni, mišićni (tremor, tikovi), senzitivnom (razni bolovi) i senzornom sistemu (vrtoglavica).

6. Depresivna anksioznost– prateći je simptom svih depresija.

Postoje i drugi oblici anksioznosti koji su češći kod težih psihičkih poremećaja o kojima ćemo pričati u budućnosti. Ovo je ukratko o tome šta je anksioznost i kako se ispoljava. Svaka od ovih anksioznosti uspešno se rešava psihoterapijom. Od zavisnosti od nivoa anksoznosti osoba treba da se podvrgne i farmakoterapiji jer rad u ekstremno anksioznim stanjima neće dovesti do poboljšanja.

U sledećim redovima opisaću u kratkim crtama slučaj anksiozne osobe A.

Osoba je u svojim dvadesetim godinama života. Studira i nekada je bila veoma uspešan student, a sada slabo može da se skoncentriše na gradivo koje uči i to se primeti i na njenim ocenama. Ona je puna života, ali u poslednjih par meseci intezivno je počela da gubi osećaj ko je ona i šta želi u životu. U vezi je gde njen partner od nje traži da prihvati to da on bude sa drugim ženama. Ona to želi jer ga voli. Svoje detinjstvo opisuje kao veoma tužno. Nema lepa sećanja jer su dominantna sećanja na nesklad u porodici i velike svađe. Pre nekoliko meseci krenula je da ima panične napade. Odjednom bi je iz čista mira preplavio osećaj kao da je ogromni talas kosi, dlanovi joj se znoje, a sve što čuje su otkucaji njenog srca. To se dogodilo nekoliko puta pre nego što ju je obuzeo kompletan strah da nešto nije u redu sa njom i da će umreti. Teme smrti su razne, od bolesti, preko trovanja i ludila. Strah je uvek bio najintenzivniji noću. Preko dana često joj se dogodi da plače iz čista mira i stalno ima osećaj da je sama i da je niko ne razume. Ubeđena je bila da joj niko ne može pomoći dok se nije upustila u rad na sebi kroz psihoterapiju.

Na osnovu ove priče koju biste dijagnozu anksioznosti dali osobi A?

Koliko mislite da je trajala psihoterapija da se ova osoba dovela u prvobitno stanje bez anksioznosti?

Koji drajver primetite kod ove osobe?

ŠTETNI OBRASCI PONAŠANJA

Kada smo pričali o psihološkim zabranama govorili smo koje poruke roditelj šalje detetu, a koje vrlo često mogu da utiču na dalji tok detetovog života i formiranje njegove ličnosti. Međutim poruke same po sebi nisu dovoljne da imaju ovako veliki uticaj na nekoga, ono što je drugi deo priče je detetova percepcija i organizacija ličnosti.

Svi mi se razlikujemo u mnogo čemu, pa  tako i u emocionalnom reagovanju, pragu tolerancije i načinu na koji obrađujemo informacije iz okoline. Kao što ja imam kose oči i gustu braon kosu, a ti si možda plav i imaš okrugle plave oči, tako se i naš psihološki deo razlikuje po mnogo čemu. Kada ovo uzmemo u obzir shvatićemo da moja reakcija na neku od psiholoških zabrana neće biti ista kao tvoja. Ja mogu da se povučem u sebe i postanem asocijalan, a ti se možda pobuniš i počneš da se boriš sa svakom vrstom autoriteta. Klinički psiholog, Taibi Keler ustanovio je da osobe formiraju obično 5 vrsta obrazaca ponašanja kao odbranu od nekih zabrana i problema koje su doživele u detinjstvu. Tih 5 obrazaca on nazvao je drajverima. Za svaki od drajvera postoje određene reči, ton glasa, gestikulacija, stav tela i izraz lica. Ovde ću ih vam prestaviti I ukratko opisati.

DRAJVERI:

1.            BUDI SAVRŠEN

Osoba se trudi da sve što radi bude savršeno. U to ulaže puno energije i svako odstupanje od savršenstva je iritira i vodi u opše nezadovoljstvo. Deluje odmereno, uravnoteženo ali iza toga se krije patološka potreba da sve drži pod kontrolom.

2.            UGODI DRUGIMA

Ono što je karakteristično za osobe sa ovim drajverom je da se prekomerno trude da zadovolje druge. Nekada toliko daleko odu sa tim da zapostave sebe i svoje potrebe. Ove osobe čine sve da ugode drugima i stavljaju ih na prvo mesto, međutim neretko se događa da sebe dovedu do psihičkog sagorevanja. One takođe znaju da očekuju da će im osobe za koje se „žrtvuju“ učiniti nešto zauzvrat ali to ne komuniciraju direktno, pa ukoliko se to ne dogodi znaju da prebacuju i da se zameraju.  

3.            TRUDI SE JAKO

Osobe sa ovim drajverom deluju kao da stalno nešto teško rade. Uvek pokušavaju nešto da rade, a nikad ne urade. Sve što rade deluje kao Sizifov posao. Muče se i muče, ali nikada ne stignu do cilja jer se kamen skotrlja i osoba mora opet da se „muči“.

4.            BUDI JAK

Osobe sa ovim drajverom ne dozvoljavaju sebi da pokažu bilo kakvu  slabost. One često imaju problem sa pokazivanjem emocija kao što su strah ili tuga. Mogu da deluju hladno i distancirano, a u detinjstvu su vrlo verovatno primile zabranu na osećanja (NEMOJ OSEĆATI).

5.            POŽURI

Osobe sve što rade rade jako brzo. Kada ste u kontaktu sa njima imate utisak kao da stalno negde žure. Hodaju brzo, pričaju brzo, misle brzo, skaču sa teme na temu i teško ih je pratiti. Ove osobe se često jako umore, ali se ni tada ne uspore jer ne mogu sebi da dopuste da budu spori.

Sada kada znamo koji drajveri postoje pomenućemo i dozvole koje su bitne da te osobe dobiju. Ukoliko primetite neki od ovih obrazaca ponašanja na sebi, najbolje bi bilo da tu temu obradite sa svojim terapeutom i da naučite da sebi date jednu od ovih dozvola.

1.            Dozvola za BUDI SAVRŠEN glasi- „Dovoljno si dobar takav kakav jesi.“

2.            Dozvola za UGODI DRUGIMA glasi- „ Ok je da ugodiš sebi.“

3.            Dozvola za TRUDI SE JAKO glasi- „Uradi to!“

4.            Dozvola za BUDI JAK glasi- „Budi otvoren i izrazi svoje želje“

5.            Dozvola za POŽURI glasi- „Uspori“