LIČNOST

Po teoriji Transakcione Analize

Kada smo primili sve Psihološke zabrane, u sebe „ugradili“ sve Drajvere i napisali svoje Životne skriptove, mi smo na određeni način formirali svoju ličnost. Ali šta je to ličnost uopšte? Kako je sastavljena i kako funkcioniše pričaćemo u ovom tekstu.

Prema Transakciono Analitičkoj teoriji ličnost svakog čoveka deli se na 3 Ego stanja.

Erik Bern kaže da je Ego stanje stalni obrazac osećaja i doživljaja koji je u direktnoj vezi sa odgovarajućim stalnim obrascem ponašanja.  Svako od nas ima tri Ego stanja, nazvana:

1. Roditelj

2. Odrasli

3. Dete

Svako Ego stanje od ova tri je važno. Savremeni i zdrav čovek bi najviše svog vremena trebao provoditi u Odraslom ego stanju, ali da zna kada da koristi ego stanje Deteta i Roditelja. U daljem tekstu umesto termina Ego stanje koristićemo naziv „deo ličnosti“ radi lakšeg razumevanja.

Roditelj

Ovaj deo ličnosti dolazi do izražaja kada se ponašam, razmišljam i osećam se tako da nesvesno kopiram svoje roditelje. Mnogi od nas i sami znaju da nekada, ma koliko se trudili, ne možemo pobeći od toga da se u određenim situacijama ponašamo kao naši roditelji. Iako vrlo često ne želimo da se ponašamo na taj način, nešto u nama nam diktira da tako treba.

Za osobu kažemo da dela iz Roditelja kada je suviše oštra i rigidna. Uvek se drži jasnih pravila ponašanja i vrlo često ih nameće drugima (komanduje). Ovakva osoba može da deluje vrlo ozbiljno i kruto, jer joj nije blisko funkcionisanje iz dela ličnosti Deteta (koje je razigrano i veselo).

Deo ličnosti Roditelj u sebi sadrži dva tipa roditelja. Negujući Roditelj i Kritikujući roditelj.

Negujući Roditelj, kao što i možete pretpostaviti ovaj deo ličnosti je blag i nežan. On brine i neguje druge. Međutim iako ovako deluje pozitivno, ovaj deo ličnosti ima i negativnu stranu. Negativan Negujući Roditelj je onaj deo ličnosti koji brine o drugima i kad nema potrebe za to. Na primer majka koja svom tridesetogodišnjem sinu pere veš i kuva ručak. Ovaj deo ličnosti je negativan jer otpisuje sposobnosti druge osobe. Vrlo je čest u našoj populaciji i iz njega često ide i drajver Udovolji drugima.

Kritikujući Roditelj je onaj deo deo ličnosti koji stalno upućuje kritiku. Kao i kod Negujućeg Roditelja on ima pozitivnu i negativnu stranu. Pozitivan Kritikujući Roditelj ogleda se u tome što daje konstruktivne kritike za razliku od Negativnog Kritikujućeg Roditelja. Negativan Kritikujući Roditelj veoma je štetan i poželjan je rad na tome da se osvesti kako bi se njegove posledice umanjile za okolinu ali i za samu osobu.

Odrasli

Deo ličnosti koji reaguje u sada i ovde i smisleno se prilagođava svakoj pojedinačnoj situaciji, u TA naziva se Odrasli. U ovom delu smešteni su svi odrasli i smisleni načini suočavanja sa životnim situacijama.

Dete

Ovaj deo ličnosti karakterišu misli, ponašanja i osećanja koja potiču iz detinjstva. Dete dolazi do izražaja kad se igramo sa malom decom, pa osobe koje suviše vremena provode u Roditelju ili imaju problema da se identifikuju sa ovim delom ličnosti imaju problem sa malom decom. Smatraju ih čudnim i neugodno im je u kontaktu sa njima. Ove osobe takođe verovatno imaju zabranu Nemoj da Odrasteš, ali o tome možete saznati više u tekstu „Psihološke zabrane“.

Dete je zaduženo da se igra i bude slobodno. Spontano i nepredvidivo ponašanje, veselost i zabava karakteristične su za ovaj deo ličnosti, pa stoga osobe koje često delaju iz njega drugima deluju detinjasto, nesigurno, nepredvidivo i neodgovorno.

Dete takođe ima svoje dve strane- Adaptirano i Slobodno Dete

Adaptirano Dete je onaj deo ličnosti koji je poslušan i fin. Uvek gleda da se nikome ne zameri i da se što je moguće više prilagodi drugima. Adaptirano Dete bi se najbolje videlo u situaciji gde se šef dere na zaposlenog. Zaposleni, koji bi najverovatnije bio u svom delu ličnosti Adaptiranog Deteta, ponašao bi se pokorno i uplašeno. Svoje potrebe bi blokirao kako se slučajno ne bi zamerio šefu. Osobe koje često delaju iz ovog dela ličnosti, skloniji su da razviju Anksiozne poremećaje jer često potiskuju svoje autentične emocije i reakcije, kako druge ne bi isprovocirali. Sa druge strane spektra nalazi se Buntovno Dete. Ono se oslikava u „teranju kontre“. Ovakva osoba se buni protiv pravila i uvek odlazi sa svojim ponašanjem u drugu krajnost. Ovakve reakcije takođe nisu autentične i zato nisu deo Slobodnog Deteta.

Adaptirano Dete takođe može biti pozitivno i negativno. Pozitivno Adaptirano Dete su sva ona misli, osećanja i ponašanja koja smo naučili u detinjstvu, a važna su za naš opstanak danas i štede nam ogromne količine mentalne energije. Primer bi bio to što kada prelazimo ulicu uvek pogledamo levo i desno ili kada nam nešto treba od nekoga kažemo „molim“ itd. Negativno Adaptirano Dete se ispoljava kada koristimo obrasce ponašanja koji nisu primereni u datoj situaciji. Primeri su razni i svako od nas sklon je da se ponaša iz Negativnog Adaptiranog Deteta. Međutim upravo iz njega mogu da se formiraju razne anksiozne tegobe, pa je rad na Negativnom Adaptiranom Detetu veoma bitan na psihoterapiji.

Slobodno Dete je deo ličnosti koji karakterišu ponašanja iz detinjstva koja nisu bila uslovljena roditeljskim pravilima. Slobodno Dete takođe se javlja u pozitivnom i negativnom obliku. Pozitivno Slobodno Dete su ona ponašanja koja su pozitivna i obogaćuju život. Recimo da je osoba imala zabranu na svoje emocije i godinama je potiskivala. Terapijskim radom na sebi osvestila je da je u tome problem i dala sebi dozvolu da se ponaša u skladu sa svojim emocijama. Osoba se može naći u situaciji da zbog pražnjenja plače dugo na seansi, ali ona time čini nešto važno za sebe i možemo reći da se u tom trenutku nalazi u Pozitivnom Slobodnom Detetu. Sa druge strane Negativno Slobodno Dete predstavlja sva ona ponašanja koja nisu primerena, ni cenzurisana a proističu iz detinjstva. Primer bi bilo kada bi osoba podrignula usred poslovne večere i slično.

Svi delovi ličnosti od Roditelja, preko Odraslog sve do Deteta, bitni su za naše funkcionisanje. Problemi se dešavaju kada u nekom od njih dodje do blokade ili fiksacije. Na psihoterapijskim seansama aktivno se radi na rešavanju I sprečavanju problema u funkcionisanju ličnosti. Transakciona Analiza pokazala se u ovome veoma delotvorna.  

U ovom tekstu želela sam da vam, što je više moguće, približim strukturu ličnosti po teoriji Transakcione Analize. U psihologiji postoji još mnogo teorija i pravaca izučavanja čovekove ličnosti. Ovo je jedan od najefikasnijih pravaca u polju psihoterapije i ukoliko je vaš psihoterapeut upoznat sa Transakcionom Analizom možete zajedno pričati o vašoj strukturi ličnosti koristeći ova Ego stanja.

Ja vam želim srećan i uspešan rad!

I hvala vam što pratite moj Blog.

Srdačan pozdrav!

Leave a Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s